nedelja, 19. maj 2019.

Kruševac
nedelja
Oblačno.
Oblačno.
22°C
Trenutni pritisak: 1010 mb
Vlažnost: 72%
Brzina vetra: 0 m/s Z
 

Kruševac od A do Š: Industrija 14. oktobar

Kruševac od A do Š: Industrija 14. oktobar

U zenitu poslovnog uspeha, IMK „14. oktobar“ je bio najveći regionalni proizvođač opreme, mašina i delova u građevinarstvu, rudarstvu, poljoprivredi i saobraćaju. Osnovali su ga austrijski i mađarski investitori 1923. godine, kao Fabriku vagona. Primarna delatnost odnosila se na generalni remont i popravku putničkih i teretnih vagona, a kasnije se prelazi na proizvodnju čeličnih konstrukcija, metalnih proizvoda široke potrošnje, kao i proizvodnju namenjenu za korišćenje u vojnoj industriji… Vratićemo se i na začetke uopšteno industrijske proizvodnje u ovom kraju, o čemu izveštava Stanoje Mijatović u svojoj knjizi „Zanati i ensafi u Rasini“, objavljenoj 1928. godine…

Projekat  pomaže Grad Kruševac, po Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja interesa u oblasti javnog interesa za 2018. godinu

Industrija “14. oktobar” proslavila je ove jeseni, 14. oktobra, svoj Dan i prvu godišnjicu rada nakon privatizacije od strane MSM grupe iz Slovačke.

Pred velikim brojem zvanica direktor preduzeća Daniel Pribičko, predočio je ono šta je urađeno u prethodnih godinu dana i kakvi su budući planovi:

– Mi smo u prethodnom periodu uložili 1,6 miliona evra u sređivanje infrastrukture i poboljšanje uslova rada. Takođe, sada nas u kolektivu ima 240, do kraja godine taj broj će se povećati za još 80, a plan nam je da nas za 5 godina bude 1200 radnika. Proizvodnju smo duplo povećali u oblasti namenske industrije i zbog toga sam ponosan pre svega na radnike, a i na sve saradnike.

14. oktobar je otpočeo  novi investicioni ciklus kojim će nastojati da osvremeneni proces proizvodnje i stvori uslove za povećanje produkcije i upošljavanje novih radnika. Dopremljene su prve dve CNC mašine, numerički strugovi “Gildemeister CTX 500 Serie 2” i “DMG Graziano CTX 500”, u postupku je nabavka još četiri nove CNC mašine. Realizacijom ovog investicionog ciklusa će biti zaokružen proces mašinske obrade u hali Transmisija, čime će se smanjiti manipulativni troškovi i povećati produktivnost rada. 

Planom razvoja 14.OKTOBRA predviđeno je dalje osavremenjavanje proizvodnje nabavkom nove i revitalizacijom postojeće opreme.

To su neke od informacija koje govore da nekadašnji kruševački i srpski industrijski gigant nastavlja svoj život.

Vratićemo se zato na početke, ali najpre uopšteno industrijske proizvodnje u ovom kraju, o čemu izveštava Stanoje Mijatović u svojoj knjizi „Zanati i ensafi u Rasini“, objavljenoj 1928. godine.

U gradu su, saznajemo, najpre  zanatlije izrađivale rublje, odela, obuću i razne druge predmete. Ali, kao što su zanatlije uništile domaću radinost, sa njima je to učinila industrija, jer fabrike počinju da proizvode robu u velikim količinama. Kruševac se slavio svojim platnom koje su žene umele da tkaju sa osam niti i podnošaka (oko 1900). Tkane šare izazivale su divljenje. Isto je bilo i sa seoskim suknom i ponjavama koje se tkale od domaće vune. Sve se kod kuće prelo, snovalo, kod bojadžije bojilo, u četiri niti tkalo (četvorno).

U Kruševcu su postojali izvanredni uslovi za razvoj fabrika za preradu drveta, koža, stočnih i tekstilnih proizvoda (za preradu vune) i dr. Po oslobođenju (1833. godina) počeo se fabrikovati barut – tako su u Kruševcu nikle barudžijske radnje. Osnovana je državna barutana Obilićevo, ali i Merima, Fabrika za opravku vagona i lokomotiva. U blizini Kruševca je bio veliki broj strugara, gde se prerađivalo drvo, najpre potočare, potom sa električnim turbinama.

U periodu između Prvog i Drugog svetskog rata u Kruševcu su aktivna već i industrijska preduzeća: Parni i automatski mlin, “Rašićev mlin“, fabrika sapuna “Merima“, fabrika “Župa“, Vojno-tehnički zavod “Obilićevo“, Fabrika vagona, Fabrika platna “Obilić“, Preduzeće za impregnaciju pragova, Klanica za preradu živine,Radionica za izradu četaka, Radionica bonbona, Tkačka radionica srpskog platna, Trikotaža “Bagdala“, Trikotaža “Dijamant“, Ciglana “Ravnjak“.

Posle Drugog svetskog rata, nastavlja rad jedan broj starih fabrika, ali se javljaju i nove. Privredna preduzeća su “Merima“, Hemijska industrija “Miloje Zakić“ (ranije “Obilićevo“, kasnije “Trajal korporacija“), IMK “14. oktobar“ (predratna Fabrika vagona), Hemijska industrija “Župa“, NIS – Fabrika maziva–FAM, FAM-farm, Drvni kombinat (Šumsko-industrijski kombinat “Crvena zastava“, kasnije “Savremeni dom“), “Župski Rubin“, Fabrika ulja, Fabrika papira i ambalaže “Dušan Petronijević“, Fabrika CEPAK, Fabrika konfekcije “Crvena zvezda“ (“Zvezda“, prethodno: “Divna Gavrilović“), Dečja konfekcija “Jastra“, Mlinsko preduzeće “Branko Perišić“, Mesna industrija “22. juli“, Preduzeće “Zadrugar“, Građevinsko preduzeće “Jastrebac“, Preduzeće “Dušan Ristić“, Preduzeće “Veselin Nikolić“ (pripojeno Ind. “14. oktobar“), Fabrika bonbona, “Kruševacprevoz“. Tu su i: Elektrodistribucija, Gradska toplana, Vodovod, Javno komunalno preduzeće “Kruševac“, DP “Frizer“, “Jedinstvo“, “Progres“, Elektrouniverzal, INOS, Metaloplastika, Kristal; van grada: “Kalemar“ Konjuh, Zemljoradnička zadruga “Jastrebac“ V. Kupci, Z. Z. “Poljoprivrednik“ Ribare – nabraja mr Slobodan Simonović, autor „Enciklopedije Kruševca i okoline“ koja nam i pomaže da setimo imena fabrika i preduzeća od kojih su do naših dana uglavnom i ostala samo imena.

IMK „14. oktobar“ osnovali su austrijski i mađarski investitori 1923. godine, kao Fabriku vagona. Primarna delatnost odnosila se na generalni remont i popravku putničkih i teretnih vagona, a kasnije se prelazi na proizvodnju čeličnih konstrukcija, metalnih proizvoda široke potrošnje, kao i proizvodnju namenjenu za korišćenje u vojnoj industriji.

„Pod imenom Srpsko AD za izradu i opravku vagona osnovana je fabrika 1923. od strane austrijskih i mađarskih investitora. Osnivač je bila firma Afeb iz Beča. Oko 60 stručnjaka i visokokvalifikovanih radnika iz Austrije i Mađarske činili su jezgro fabrike koja je prve godine zapošljavala oko 230 radnika iz Kruševca i okoline.

Već 1926. godine u fabrici je bilo zaposleno 360 radnika. Istupanje nekih akcionara dovelo je fabriku u krizu pa je Srpsko A. D. prestalo da postoji, a od 1928. godine vlasnik fabrike je Prometna banka A. D. iz Beograda koja proširuje proizvodni program. Fabrika vagona je u jednom trenutku došla u tešku ituaciju i prestala sa radom novembra 1930. godine.

Fabrika posle pauze od četiri meseca nastavlja rad 15. marta 1931. godine. U ovoj fabrici bilo je uposleno oko 600 radnika i veći broj činovnika. Prestankom rada oni su bili prinuđeni da napuste Kruševac i njihov odlazak se jako osetio u privrednom životu ove varoši.

Ponovnim nastavkom rada fabrike i neminovnim uposljenjem stotina radnika i činovnika ne samo što će se masa naših radnika uposliti, već i sam njihov povratak u Kruševac biće od velikog privrednog značaja za ovaj kraj.

Početkom septembra 1939. godine zbog nestašice posla radnici fabrike su obavešteni da od 1. oktobra ne dolaze na posao. Radnici su uputili svoje poverenike ministru saobraćaja g. Bešliću koje je on primio i obećao da će fabrika dobiti posao i osigurati zaposlenje radnika” – piše Politika, 10. septembra 1939. godine).

Krajem 1939. fabrika počinje da radi pod imenom Kruševac A. D. sa sedištem u Beogradu i istim proizvodnim programom.

U godinama pred Drugi svetski rat razvija se i sopstveni program namenske proizvodnje za potrebe naše vojske: pontonske i mostovne jedinice, pontonske garniture, postolja i štitove za protivavionske topove i mitraljeze, ručne ofanzivne bombe, avionske bombe i granate. To je period pune snage fabrike. Oko 500 radnika radi punim kapacitetom. Sve to ukazuje da se radilo o jednoj za to vreme modernoj fabrici, najvećoj i najznačajnijoj fabrici metaloprerađivačke industrije u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.

112

znackaVremenom je, dakle, sa paralelnim proširenjem postojećeg asortimana proizvoda, došlo do poboljšanja kvaliteta u proizvodnoj tehnologiji što je kasnije rezultiralo proizvodnjom čelika za građevinarstvo, proizvoda od metala, i proizvoda koji se koriste u vojnoj industriji.

Nakon Drugo svetskog rata, kompanija je nacionalizovana i obnovljena.

Ime je dobila u spomen na datum kada je 1944. godine Kruševac oslobođen od strane nacističkih okupatora. Kompanija se okrenula proizvodnji građevinskih, rudarskih, poljoprivrednih i transportnih mašina i opreme sa akcentom na proizvodnju opreme i mašinskih delova. Bila je jedna od najvećih proizvođača teških mašina u bivšoj Jugoslaviji.

U zenitu poslovnog uspeha, IMK „14. oktobar“ je bio najveći regionalni proizvođač opreme, mašina i delova u građevinarstvu, rudarstvu, poljoprivredi i saobraćaju.

Buldožer ULT – 160B proizveden u IMK “14. oktobar” ...

14

 

INDUSTRIJSKA ŠKOLA “14. OKTOBAR“

Osnovana je 1947. godine odlukom Ministarstva teške industrije i imala je tzv. savezni značaj. Na početku su učenici bili smešteni u Pakašnici u nekim magacinima, koji su pretvoreni u đačke učionice, spavaonice i radionice.

Do 1951. godine u Školu su upisani učenici sa analfabetskim tečajem ili sa osnovnom školom. Škola je 1948. premeštena u Kruševac ismeštena u menzi Fabrike “14. oktobar“ i stambenoj koloniji blizu aerodroma, gde su učenici spavali, učili i hranili se. 

Godine 1954. zgrada ranije menze je dograđena (sprat). U prizemlju su bile učionice i radionice, na spratu inernat za smeštaj učenika.

14-OKTOBAR-720x4401

Zatim je u oktobru 2017. godine, nakon proglašenja bankrota, privatizovana i nastavila je sa radom u okviru MSM GROUP-e. Fokusirana je na proizvodnju komada velikog kalibra, rezervnih delova za poljoprivrednu opremu, transportne sisteme, ali i drugu projektno-inženjersku proizvodnju u skladu sa zahtevima kupaca.

Povezano