nedelja, 19. maj 2019.

Kruševac
nedelja
Mogući pljuskovi.
Mogući pljuskovi.
21°C
Trenutni pritisak: 1010 mb
Vlažnost: 79%
Brzina vetra: 0 m/s Z
 

Moj komšija Rom: Nasilju nije mesto u porodici

Moj komšija Rom: Nasilju nije mesto u porodici

Na fotografiji: Slavica Rakić, Romani Cikna –

Romkinje, kao i žene iz većinske zajednice, u velikom broju slučajeva jesu žrtve porodičnog i partnerskog nasilja, ali problem nasilja nad ženama u romskoj zajednici  kao višestruko diskriminisanoj grupi ima svoje specifičnosti.

Serijal realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini Ministarstva  kulture i informisanja republike Srbije

U okviru Kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, kruševačko Udruženje građana “Romani cikna” organizovalo je krajem godine Okrugli sto o “Problemu porodičnog i partnerskog nasilja u romskoj zajednici”.

-Romkinje su višestruko diskrimisanane i kao takve one trpe i neke specifične forma i oblike nasilja u svojim zajednicama. To je prvo nasilje koje trpe u svojim  matičnim porodicama, zatim od partnera, i u partnerskim vezama. Jednog dana kada postanu deo nove porodice i nove zajednice počinju da trpe nasilje od ostalih članova porodice. Tu se prvenstveno misli na svekrvu, svekra, devera, ali i ostale ukućane. Ono što je takođe specifično za romkinje je da su one veoma neobaveštene kada je nasilje u pitanju, da ga one ne prepoznaju kao kršenje njihovih osnovnih ljudskih prava, mnogo ga manje prijavljuju od ostalih žena i naše aktivistkinje su se od pre par godina uključile u rad SOS telefona za žene žrtve nasilja u Udruženju „Pešanik“, gde daju konsultantske usluge na romskom jeziku za žene koje prijave nasilje i koje žele da pričaju o njemu i izađu iz procesa nasilja – ispričala nam je aktivistkinja udruženja Romani Cikna Slavica Rakić.

Ona je istakla i kako su Romkinje često potpuno isključene iz privatnog i javnog života u smislu odlučivanja, u velikom procentu su nezaposlene,  a od ranog detinjstva su izložene nasilju i navikle su da trpe. Takođe, veoma mali broj romskih devojčica se školuje, a zbog ranog i višestrukog rađanja, te siromaštva i borbe za preživljavanje, kraći im je i životno vek. Po svim izveštajima, one su jedna od najosetljivijih društvenih grupa.

žNasilje nad Romkinjama, kako se to čulo i na okruglom stolu o problemu porodičnog i partnerskog nasilja u romskoj zajednici, i pored svega nije dovoljno istraženo. Podaci o njihovom socio-ekonomskom i kulturnom položaju su nedovoljni i nesistematizovani, prikupljaju se parcijalno, uglavnom na osnovu nestandardizovanih i neuporedivih metodologija.

 

Zahvaljujući aktivnostima Žensko romske mreže Srbije od 2009. godine rađena su istraživanja u Vojvodini, Beogradu i Kruševcu koja su pomogla u sagledavanju specifičnosti ovog problema i omogućila da se čuje glas žena, žrtava porodičnog i partnerskog nasilja, a u ovoj godini, polazeći upravo od svih pomenutih ograničenja, Viktimološko društvo Srbije  sprovelo je istraživanje nasilja nad Romkinjama u porodici i partnerskim odnosima u romskim naseljima u Beogradu.

snezana zivkovic

Prema rečima Snežane Živković, istraživanja koja su sprovele organizacije u okviru Romsko ženske mreže pokazala su da su u romskoj zajednici žrtve nasilja žene svih životnih doba, da je najveći broj njih izložen kombinovanom fizičkom i psihičkom nasilju, da je oko šest odsto žena izloženo seksualnom asilju. ali da samo oko osam odsto Romkinja nasilje prijavljuje policiji. Pritom su spremnije da prijave nasilje kada su izložene nontinuiranom fizičkom i seksualnom nasilju.

Nasilnici su uglavnom muškarci takođe svih životnih doba, većinom (u oko 70 odsto slučajeva) je reč o sadašnjim  i bivšim partnerima, ali i svekrvama, a u manjem procentu svekrima, očevima, braći, ujacima i stričevima. Pritom je u partnerskom nasilju visoko prisustvo alkoholizma nasilnika.

spec

Romkinje su, kada su u pitanju oblici nasilja, najčešće izložene pretnji fizičkim nasiljem. Zatim je tu psihičko nasilje, kao niz kontrolnih katika kojime se ostavruje kontrola. Ovde spada vređanje , psovanje, ismevanje, nazivanje pogrdnim imenima, ponižavanje, psovanje, zabrana izlaska iz kuće.

žžPreko 70 odsto žena koje su učestvovale u istraživanjima žrtve su fizičkog nasilja od svojih sadašnjih ili bivših partnera. Protom se kao nasilnici pojavljuju i svekrva, otac, braća.

Izraženo je i ekonomsko nasilje, kada – kako je objasnila Snežana Živković –  član porodice ne daje novac da se kupi hrana, da se plate računi, uzima ženi platu, primorava je da napusti posao, ne dozvoljava zaposlenje. 

Prisutna je i pretnja oružjem, najčešće pištoljem ili nožem, te proganjanje koje se  većinom dešava od strane bivših partnera (najčešće putem telefona slanjem uvredljivih poruka, sačekianjem).

Seksualno nasilje koje prema istraživanju doživljava oko šest odsto Romkinja, najčešće se  dešava u kontinuitetu i to od strane sadašnjih partnera.

Istraživanja su pokazali i kako se svi oblici nasilja uglavnom dešavaju u prisustvu dece.

– Iz iskustva u radu konsultantkinja u SOS službama, kroz fokus grupe i istraživanja sprovedena na većem broju ispitanica, gotovo da nije bilo slučajeva partnerskog i porodičnog nasilja a da se nisu odigrala pred decom. U najvećom meri deca su neposredno bila izložena nasilju kada je majka trpela psihičko, fizičko pa i seksualno nasilje – rekla je Snažana Živković, dodajući da sama činjenica da deca nisu pretrpela povrede ne umanjuje posledice koje su na njih ostavile situacije nasilja nad majkom.

Pobrojane su i specifičnosti manifestacija nasilja nad Romkinjama, odnosno faktori koji  utiču na izloženost Romkinja nasilju.

Istraživanja su, naime, pokazala kako su starije ispitanice izloženije su pretnji oružjem, mlađe žene – posebno devojke – su češće izložene prognjanju, žžene u bračnim i vanbračnim zajednicama više su izložene pretnjama, proganjanju i seksualnom nasilju, žene sa decom u većoj meri su izložene ekonomskom i fizičkom nasilju, žene koje rade ređe doživljavaju fizičko nasilje.

Takođe, što je niži obrazovni nivo to je izraženija pretnja  fizičkom nasilju, kako u porodici tako i u partnerskom odnosu. žSeksualnom nasilju više su izložene žene koje nisu išle u školu.

I, mada su Romkinje često žrtve partnerskog i porodičnog nasilja, manje od trećine njih (28 odsto) se obraća za pomoć, a prema podacima Viktimološkog društva Srbije,  tek petina od onih koje nasilje prijave, zadovoljna je reagovanjem policije u takvim situacijama. Podaci pokazuju da su Romkinje najzadovoljnije reagovanjem zdravstvenih službi (96 odsto njih), u sličnom procentu i nevladinih organizacija (93 odsto), u nešto manjem procentu  i reagovanjem Centara za socijalni rad (74 odsto).

Živkovićka je iznela i podatak da se samo u pet odsto slučajeva prijavljenog nasilja vodio sudski postupak, a da su se izrečene mere zaštite uglavnom odnosile  na zabranu prilaska i daljeg uznemiravanja, manje na iseljenje iz prostora, najmanje na zabranu pristupa u prostor oko mesta stanovanja i rada.

Unapređenje društvene reakcije u Udruženju „Romani cikna“ vide kroz ekonomsko osnaživanje i osamostaljivanje Romkinja, kroz razvijanje efikasnijeg multidisciplinarnog pristupa sprečavanju i suprostavljanju viktimizaciji žena i dece, kao i kroz razvijanje usluga pružanja psihosocijalne podrške žrtvama (grupe sampomoći).

Takođe, treba preispitivati zastupljenost podržavajućeg odnosa, profesionalizma, aktivnog slušanja,  podrške i davanja informacija od strane svih službi za zaštitu i pomoć, svim ženama, posebno Romkinja, kao i raditi i na podizanju svesti Romkinja da nasilje nije privatna stvar, gde bi trebalo da se uključe svi građani, mediji, nevladine organizacije, institucije i ustanove.

„16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ je, inače, međunarodna kampanja koja se održava od 1991. godine. Njeni akteri su odredili 25. novembar – Mađunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama za početak i 10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava za kraj kampanje, kako bi simbolično povezali problem nasilja nad ženama i istakli da je takav vid nasilja kršenje ljudskih prava. Tako je i cilj Okruglog stola organizovanog u Centru za stručno usavršavanje bilo predstavljanje specifičnosti porodičnog i partnerskog nasilja nad Romkinjama, kao i iskustva institucija u procesu zaštite žrtava porodičnog nasilja, objasnila je aktivistkinja Udruženja građana Romani cikna Slavica Rakić.

 

Povezano