subota, 21. septembar 2019.

Kruševac
subota
Bez padavina.
Bez padavina.
4°C
Trenutni pritisak: 1030 mb
Vlažnost: 82%
Brzina vetra: 0 m/s JI
 

Kruševac od A do Š: Zlatna kaciga

Kruševac od A do Š: Zlatna kaciga

„Nimalo ne iznenađuje što je baš u Kruševcu zaiskrila ideja o osnivanju jednog međunarodnog festivala humora i satire, jer gde bi to mogao glasno da izusti neumorni Radoslav Rade Savić nego pod krovom Kulturnog centra, u kome je oživotvorio pravo mnoštvo atraktivnih programa. Na sreću Kruševca i Srbije, u ovoj nekadašnjoj carskoj prestonici uvek je bilo i ima dovoljno umnih i sposobnih ljudi, kojima ne treba mnogo vremena da osete štaje ono pravo. I tako se rodio ovaj Evrosvetski festival humorističkog i satiričnog stvaralaštva, oko čijih dominanti su se brzo okupili najdarovitiji, najlapidarniji i najmaštovitiji“ – ispričao je svojevremeno Miomir Hari Ristović, u to vreme i sam član festivalskog Upravnog odbora.

Projekat  pomaže Grad Kruševac, po Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja interesa u oblasti javnog interesa za 2018. godinu

Kruševački festival humora je neverovatno potreban i meni se to jako dopada. Tamo idu pravi satiričari i humoristi, a ne oni koji se kite lažnim nagradama. Drago mi je što je na festivalu od početka zastupljen ceo „Jež” kao pravi i najveći rasadnik humorista i satiričara. I ja sam rastao i srastao sa „Ježom”.

Taj festival širi istinu i pravdu i njega treba podržati. A to treba da urade prevashodno prvi ljudi Kruševca koji, čini mi se, nisu bili baš izdašni u podršci. Kadl god sam tamo bio, od zvaničnika tu su se nalazili zamenici zamenika nekog pomoćnika, a nikada nije došao glavni čovek Kruševca da se družimo, da preda nagrade, i svojim prisustvom pokaže da grad stoji iza tog festivala. Jer, festivali ove vrste su vrlo retki i treba ih negovati.

Zlatna-kaciga_logoOvako je o Zlatnoj kacigi, kruševačkom Međunarodnom festivalu humora i satire, govorio Kruševljanin Miodrad Petrović Čkalja, i sam dobitnik festivalske nagrade za životno delo.

Pokušao je ovaj Festival, makar i simbolično, oduži čoveku koji je dugo na ovim prostorima bio simbol komike i zdravog humora, pa mnogima nije bilo sasvim jasno da li se Dan šale obeležava 1. aprila zato jer je baš tog dana Miodra Petrović rođen, ali je tek u pitanju još jedna (smešna) koincindencija.

I mnogi drugi naši i svetski umetnici, glumci, satiričari, karikaturisti… prodefilovali su od 1993. godine ovim Festivalom, svojim konkursnim radovima, osvojenim nagradama, podrškom jedinstvenom događaju koji je trebao da Kruševac, poznat kao grad dhovitih i ljudi od duha, pretvori u prestonicu smeha.

A počelo je tako što je Upravni odbor Kulturnog centra Kruševac 29. marta te, 1993. godine, doneo odluku kojom se ustanovljava „Konkurs jugoslovenskog humorno-satiričnog stvaralaštva u nameri da on bude tradicionalan i jedinstven po karakteru i sadržaju“.

Tada je i oldučeno da završno veče festivala humora i satire „Zlatna kaciga“ bude 1. aprila, na svetski Dan šale, ali i dan rođenja Miodraga Petrovića Čkalje.

– U znak zahvalnosti svojim učiteljima i etalonima za baždarenje, u znak poštovanja prema svojim drugarima po peru iz Kruševca, iz ljubavi prema svom gradu koji je permanentno bio hrabar iako malčice kastriran, pokrenuo sam inicijativu da napravimo festival humora i satire – ispričao je dve godine kasnije Rade Savić Brka.

Festival je registrovan u WITT WORLD-u, u Njujorku, maja 1996, čime je svrstan u prestižne festivale u svetu. Svake godine se raspisuju tematski konkursi (prošlogodišnja teme je bila “Pregovori”, a stvaraocima u oblasti humora i satire zadata je i nova tema “Veze”), koje vaga stručni žiri i dodeljuje nagradu Zlatna kaciga za najbolju karikaturu, priču, pesmu i aforizam, od pristiglih radova na konkursu. Prošle godine, kada je Festival organizovan po 26. put, u konkurenciji je bilo 366 radova 151 autora iz 32 zemlje. 

ziriKaciga17_87_600_x_400

KRUSEVAC-Pobednicka-karikat

Pored glavnih nagrada, Festival dodeljuje i Nagradu za životno delo koja je namenjena istaknutim stvaraocima rođenim u Kruševcu.

Priznanje Vitez od Čarapanije (počasni građanin Kruševca) dodeljuje se osvedočenom prijatelju grada, a nagrada Rade Brka, za kratku pisanu formu sa specifičnim humorom moravskog podneblja.

Tako je Savet Festivala ove godine jednoglasno odlučio da nagrada za životno delo  pripadne Dragiši Pavloviću- Rasinskom, dok je titulu Viteza od Čarapanije – Ser Hardi poneo prvak kruševačkog glumišta, Milija Vuković.

nedelja1_152

U okviru Festivala, kao legat velikog majstora karikature Aleksandra Klasa, uručuje se Klasovo majstorsko pero.

Putem dečjeg konkursa, koji se takođe svake godine raspisuje na novu konkretnu temu, Festival podsticajno deluje i na razvoj stvaralaštva mladih, koji učestvuju svojim pisanim i radovima u formi karikature i mini stripa.

U okviru Međunarodnog festivala humora i satire „Zlatna kaciga“ za mlade do 18 godina, organizuju se i Master class radionice karikature, stripa i pisane forme. Polaznici radionica su učenici koji su osvojili nagrade i specijalne nagrade na Konkursu za mlade iz oblasti karikature, stripa i pisane forme, učenici kruševačkih osnovnih i srednjih škola, kao i polaznici Likovnog studija “Maja Olić“ KCK. Master class se završava izložbom radova nastalih na radionicama i pčitanjem radovai pisane forme po izboru predavača.

master_class_2018

 

Osim proglašenja pobednika, uoči završne festivalske večeri u Kruševcu se održavaju razne radionice. Jedna od njih koja se već može svrstati u tradiciju je portretisanje Kruševljana od strane vrhunskih karikaturista. Naravno, redovno se osmišljavaju i novi sadržaji, pa su tako ove godine Kruševljani i gosti mogli da se provozaju u „Veselom autobusu“, koji je Kulturni centar Kruševac pokrenuo uz podršku preduzeća „Jugoprevoz“ Kruševac“. U vožnji autobusom broj 8, na relaciji Rasadnik-Srnje, putnici su uživali su u humoru pesnika, humorista i aforističara, glumaca.

Pokrovitelji Festivala su Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Opština Kruševac.

IMG_1029

Želeći da „portretišemo“ Festival, nismo se mogli uzdržati a da ne prenesemo i tekst koji je o njemu svojevremeno napisao ovdašnji novinar, ureddnik i kulturni poslenik Miomir Hari Ristović – u to vreme i sam član festivalskog Organizacionog odbora – onako kako je samo on to znao:

– Sredina, u kojoj su ljudi pravovremeno naučili da je smeh ne retko lekovitiji od medikamenata, zaslužuje atribut civilizovane i demokratske, pogotovo kada se zna i podatak da je Kruševac jedno od retkih mesta u Srbiji, gde se čaršijanci radije šale na sopstven nego na tuđ račun. Početkom ovog veka, da budemo faktografski precizni, u proleće 1909. godine grupa uglednih Kruševljana osnovala je društvo „Dživdžan”, u kome je bilo mesta samo „za ljude dobre naravi i čista srca”, a dve decenije kasnije u ovom istom gradu je nastalo i Društvo baksuza, namćora i ugursuza, okupljajući duhovite, plemenite i za šalu neprestano spremne drugare iz svih građanskih slojeva. Pre petnaestak godina obnovljena je aktivnost ovog originalno osmišljenog kruga dobronamernika i pokrenut humoristički list „Šipak”, na čijim stranicama su prvi put obznanili svoje satirično umeće i neka sada vrhunska imena takve literature.

 Otuda nimalo ne iznenađuje što je baš u Kruševcu zaiskrila ideja o osnivanju jednog međunarodnog festivala humora i satire, jer gde bi to mogao glasno da izusti neumorni Radoslav Rade Savić nego pod krovom Kulturnog centra, u kome je oživotvorio pravo mnoštvo atraktivnih programa. Na sreću Kruševca i Srbije, u ovoj nekadašnjoj carskoj prestonici uvek je bilo i ima dovoljno umnih i sposobnih ljudi, kojima ne treba mnogo vremena da osete štaje ono pravo. I tako se rodio ovaj Evrosvetski festival humorističkog i satiričnog stvaralaštva, oko čijih dominanti su se brzo okupili najdarovitiji, najlapidarniji i najmaštovitiji iz ekipe beogradskog „Ošišanog ježa”, koji je bio i ostao visoka škola ovog retkog majstorluka i središte onog večito uzjogunjenog i zainaćenog duha, kome srpski narod duguje mnogo za izuzetne uzlete i domašaje.

Imao sam to retko ljudsko zadovoljstvo da učestvujem u radu Organizacionog odbora festivala, a sticajem određenih okolnosti i da predsedavam sednicama Upravnog odbora u Kulturnom centru kada su donošene sve važnije odluke, vezane za sudbinu ove nesvakidašnje manifestacije. Da se razumemo, ne smatram to ličnim doprinosom i nikakvim vrednim udelom, već najiskrenije doživljavam tu činjenicu kao sudbinsku privilegiju i zahvalan povod za maratonske razbibrige sa unucima, ako Bog bude hteo da i tu životnu radost osetim.

Festival je nastavio i održao svoj kontinuitet svih ovih godina, kao jedna od onih manifestacija po kojima se danas prepoznaju Kruševac i Kruševljani, kao ljudi kojima ne nedostaje ni duhovotosti ni duha, ali ni sluha za prepoznavanje originalnih kulturnih i manifestacionih sadržaja, što Zlatna kaciga svakako jeste. 

CestitkaKck2013Kaciga

Iz festivalske arhive

Vođa

Odredili mene da vodim. Pitam: Zašto mene? Kažu: Zbog izgleda.

Nisam baš neki, ali poverujem.

Kuda?!

Vele, samo napred.

U početku malo nezgodno. Počela savest. Ali, naviknem.

Umirim je.

Prvo polako, onda ubrzam. Čujem oni pozadi viču: Sporije!…

Jok, ja samo napred. Tako su rekli na početku. Taman ja navikao. Prosladnlo se. Sve meni prvom. I koliko hoću. Ostalima koliko stigne.

Kad čujem: da me zbace! Navodno, zloupotrebno. Kažu, odužilo se. Morali smo već stići.

Rekli ste: Samo pravo. Jesmo, ali ti si morao da znaš da je pogrešno. Ti si vođa. Ono jeste tako, ali meni bilo lepo.

Okrenem se. Oni na kraju lipsali. Vele, da podnesem ostavku!

Jok! Ni za živu glavu. Naviko ja da budem prvi. Taman posla. Ne pada mi napamet.

Izdam odmah naredbu: Za mnom!

Krenem još brže.

Da li me još slede ne znam. Strah me da pogledam!

Slava Slavko Maksić

Povezano