četvrtak, 21. novembar 2019.

Kruševac
četvrtak
Bez padavina.
Bez padavina.
5°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 99%
Brzina vetra: 1 m/s J
 

MOJ KOMŠIJA ROM: Problemi su tu da bi ih rešavali!

MOJ KOMŠIJA ROM: Problemi su tu da bi ih rešavali!

U serijalu „Moj komšija Rom“ nastojali smo da ukažemo na neke od najčeših problema, kao i stereotipa i predrasuda koje o pripadnicima ove nacionalne manjine postoje. I zaključili kako je upravo jedno sa drugim povezano, stvarajući čaroban krug iz kojeg još uvek nije lako pronaći izlaz. Što, naravno, nije i ne sme da bude razlog da se na to tome radi.

Serijal realizujemo u okviru projekta na osnovu Konkursa za sufinasniranje proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini Ministarstva  kulture i informisanja republike Srbije

U Srbiji je, recimo, trenutno bez posla oko 27.000 pripadnika romske nacionalne manjine, a posebno je poražavajuće to što 90 odsto romskih porodica nema nijednog stalnog zaposlenog člana porodice – rečeno je na Okruglom stolu „Afirmativne mere NSZ u zapošljavanju pripadnika romske zajednice“, uz napomenu da je broj nezaposlenih Roma verovatno značajno veći jer se mnogi ne prijavljuju Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a ima i onih koji se prilikom prijavljivanja ne izjašnjavaju kao Romi.

Prošle godine država je za podsticaj preduzetništva izdvojila dosta novca – 1,2 milijarde dinara, a od toga je romskoj zajednici bilo namenjeno 14,4 miliona dinara, ali se u preduzetništvu oprobalo svega 94 Roma i 46 Romkinja.

Gde je rešenje?

Pre svega u tome da bi pripadnici romske nacionalne manjine koji odluče da se bave preduzetništvom trebalo da dobiju podršku državnih ustanova i nevladinih organizacija kako ne bi zatvorili radnju odmah posle isteka 12 meseci, koliko traje obaveza prema državi za korišćenje podsticajnih sredstava.

– Sa mnogo ambicija otvorio sam, zajedno sa suprugom, samostalnu trgovinsku radu, zahvaljujući početnoj pomoći, uključujući i savetodavnu. Ali, vremenom sam shvatio da stvari nisu jednostavno, deca su izbegavala da dođu po hranu u našu radnju, a s obzirom na blizinu škole oni su trebali da nam budu glavne mušterije, promet je padao i zbog konkurencije, ali i predrasuda što mi nudimo hranu, i posle svega smo morali da odustanemo od ovog posla – ispričao je naš sugrađanin Mile Alić.

Na Okruglom stolu je konstatovano i kako je veoma slabo interesovanje Roma „za ulazak u svet preduzetništva“, odnosno da je gotovo simboličan broj njih koji podnose biznis plan i dokumentaciju potrebnu za samozapošljavanje.

Konstatovano je i kako poseban problem prilikom zapošljavanja kada su u pitanju Romi predstavlja to što veliki broj njih nema završenu osnovnu školu.

Potrebno je, kako je naglašeno na Okruglom stolu, da Romi budu u većoj meri upoznati sa aktivnim merama zapošljavanja koje su im na raspolaganju kod Nacionalne službe za zapošljavanje.

Činjenica je da i u Kruševcu kod poslodavaca nije veliko interesovanje za zapošljavanje Roma, kao i da se sami Romi teško odlučuju za pokretanje sopstvenog biznisa, a slično je i u ostalim oblastima koje definišu socijalno-društveni položaj Roma.

– Postoje pomaci, ali je potrebno vreme da dođe do vidljivih i značajnih pomaka. Romi se sve više školuju, ali nema ih mnogo na mestima odlučivanja, nema ih mnogo zaposlenih – kazala je aktivistkinja Udruženja građana Romani cikna u Kruševcu Slavica Rakić.

Svetski dan Roma, koji se obeležava 8. aprila, bio je povod da se ove godine oglasi i Zаštitnik grаđаnа Zorаn Pаšаlić, koji je saopštio da su Romi najbrojnija manjinska zajednica u Evropi, ali da su i dalje u najvećoj meri diskriminisana i marginalizovana društvena grupa.

Prema njegovim rečima, više od 55 odsto, od ukupnog brojа pritužbi u oblаsti prаvа nаcionаlnih mаnjinа, su pritužbe koje su podneli pripаdnici romske zаjednice.

– Iаko imаmo sve više obrаzovаnih pripаdnikа romske nаcionаlne mаnjine, sve češće istitucija Zaštitnika građana primа pritužbe visoko obrаzovаnih mlаdih Romkinjа i Romа, koji ne mogu dа se zаposle – kazao je Pаšаlić.

Kako navodi Kancelarija zaštitnika građana, veliki problem su i rаni, ugovoreni i prisilni dečji brаkovi.

– Zvаnični podаci govore dа je u romskoj zаjednici rаnih brаkovа 57 odsto, vreme stupаnjа Romkinjа u brаk je između 13 i 27 godinа stаrosti, dok je stopа rаnog rаđаnjа kod devojčicа u romskoj populаciji 38 odsto- naveo je Pašalić, dodajući da je povećan broj romske dece koja završavaju osnovnu školu i upisuje srednju, ali da i dalje znаčаjаn broj njih ostаje izvаn sistemа obrаzovаnjа.

U Kruševcu je jedan od ciljeva i privlačenje investitora koji bi uložili u što više akcija koje bi omogućile pristojan život pripadnika romske nacionalne manjine. 

Stanovnica ovdašnjeg naselja Panjevac Rozmarija Eminović kazala je da se tamošnji stanovnici „bukvalno dave u blatu„, i da zbog toga često ne mogu ni da pošalju decu u školu.

To je, inače, drugo po veličini romsko naseje u Kruševcu, smešteno na periferiji grada. Izgrađeno je 1960. godine, na površini od 10 hekara, spontano je nastalo, infrastrukturno neopremljeno i još uvek velikim delom nehigijensko. Veći deo naselja je bez kanalizacione i vodovodne mreže, ima pristup električnoj mreži, ali je loš kvalitet objekaa i nesiguran status objekata na parceli. Naselje, uz to, ima status „podstanarskog naselja“.

Strategija za unapređivanje položaja Roma Grada Kruševca do 2020. godine donosi predlog mera za ovo naselje. To predviđa dogradnju vodovodne mreže i stambenih ulica, rešavanje imovinsko-pravnog statusa objekata, izrada dokumentacije za legalizaciju i priključivanje na infrastrukturu, kao i poboljšanje uslova stanovanja i rekonstrukcije i adaptacije objekata.

Spektar problema romskog stanovništva na ovim prostorima je širok, pri čemu mnoge deli i neromsko stanovništo, jer se radi o univerzalnim problemima. Ipak, mnogi su i specifični, u dovoljnoj meri da im se treba posvetiti i posebna pažnja kako nijedan građanin i nijedan problem ne bi ostali marginalizovani.  

To smo, uostalom, i želeli da sugerišemo ovim serijalom tekstova.

 

Povezano