Na slici: Slavica Rakić.
O Romnja,sago aver andari većinsko zajednica,ano baro brojo slučaja jle žrtve tharo porodično thaj partnersko nasilje,ali o problemi nasilja tharo o romnja ani romani zajednica sago bari diskriminatorsko grupa sila ple specifičnostija.
O serijali realizuvinelpe ano okviri o projekti ko osnov Konkursa za sufinansiranje proizvodnje o medijske sadržaija andaro oblast javnog informisanja ano 2018. Breš tharo Ministarstvo kulture thaj informisanja republike Srbije.
Ani kampanja 16 dive aktivizma protiv o nasilje nad o romnja,o kruševačko udruženje gradjana Romani cikna organizuvija o okruglo astali tharo o Problemija o porodično thaj partnersko nasilje ani romani zajednica.
O Romnja jle but diskriminišime i sago akasavke on trpinen i nesave specifične forme tahj oblikoja nasilja ani pli zajednica.Adava jlo prvo nasilje savo trpinen ano ple matične porodice,tharo o partneri,i ano partnerske veze.Jek dive kad postaninen deo thari nevi porodica thaj nevi zajednica počninen te trpinen o nasilje tharo aver članoja porodice.Adate mislinelpe ko svekro,svekrva,deveri thaj aver.Aver soj jlo specifično za o romnja jlo kaj nane obavestime kad jlo o nasilje ano pitanje,kaj on na pindjaren o nasilje i kaj kršinenpe lengere osnovne manušengere pravija,haričkabut prijavinenle tharo aver romnja i amare aktivistkinje pre nekobor breš uključijepe ano rado o SOS telefoni za o romnja žrtve nasiljaa ano Udruženje Peščanik,kaj den konsultanske usluge ki romani čib za o romnja save prijavinen o nasilje i save mangen te vakeren thari leste i ikljoven andaro proces nasilja sar vakerel i aktivistkinja udruženja Romani Cikna i Slavica Rakić.
Oj istaknija i kaj o Romnja isključime andaro privatno thaj javno životi ano smislo te odlučinelpe,ano baro brojo jle nezaposlime,a od ciknjara jle izložime za o nasilje i naviknime jle te trpinen.Cikno brojo čaja na školuvinenpe,a zbog adava kaj rano bijanen,siromaštvo thaj i borba te preživinen,o životno veko jlo kratko.Ko sa o izveštaija on jle jek tharo najosetljive društvene grupe.
O nasilje nad o Romnja sar ašundjape ko okruglo astali tharo o problemi o porodično thaj partnersko nasilje ani romani zajednica,još nane dovoljno istražimo.O podatkoja tharo lengero socio ekonomsko thaj kulturno položaj jle nedovoljne thaj nesistematizovane,kedenpe parcijalno,uglavnom ko osnov nestandardizovane thaj neuporedive metodologije.
Sa o aktivnostija i Djuvljani romani mreža Srbije tharo 2009.breš kerdjepe o istraživanja ani Vojvodina,Beograd thaj i Kruševca save pomognije te dikelpe i specifičnost tharo akava problemi thaj omogućija te ašunelpe o glaso tharo o romnja,žrtve tharo porodično nasilje,a ani akava breš kaj podjijape thari akala ograničenja save pomenijepe,o Viktimološko društvo Srbije sprovedija o istraživanje tharo o nasilje nad o Romnja ani porodica thaj partnerske odnosija ano romane naselja ano Beograd.
Sar vakerel i Snežana Živković o istraživanja save sprovedije o organizacije ano okviri i Romani djuvljani mreža pokažije khaj ani romani zajednica žrtve tharo nasilje jle o romnja tharo sa životne dobi,kaj jle baro brojo izložime za o kombinovano fizičko thaj psihičko nasilje,kaj jle oko 6 odsto izložimo za o seksualno nasilje,ali kaj samo 8 odsto o nasilje prijavije ani policija.
Nasilnikoja jle uglavnom murša a oko 7o odsto slučaja alav jlo tharo sadašnje thaj bivše partnerija.Ano partnersko nasilje prisutno jlo baro alkoholizam tharo o nasilniko.
O Romnja kad jlo ano pitanje o oblikoja nasilja izložime za o pretnje sa o fizičko nasilje.Adate jlo i o psihičko nasilje,thaj aver kontrolne taktike sa save ikerelpe i kontrola. Adate sperel kaj vredjinelpe, akušelpe, asalpe, akarelpe sa loše alava,ponizinelpe.
Preko 70 odsto Romnja save učestvuvije ano istraživanje jle žrtve nasilja.
Izrazimo jlo i o ekonomsko nasilje kad sar vaker i Živković o člano porodice na del pare te kinelpe hape,te počinenpe o računija,len thari i romnji i plata,primorinelpe te mekel i posla i na mekela re radinel.Prisutni jli i pretnja sa o oružje,sa pištolji ili čuri, te pratinelpe savo desinelpe thari strana o bivše partneri preko o telefoni i kaj bičavende poruke.
O seksualno nasilje savo prema o istraživanje doživinen oko šov odsto Romnja,najčešće desinelpe ano kontinuitet i adava thari i strana o partneri.O istraživanje pokažija i sar sa o oblikoja nasilja uglavnom desinenpe kad jle adate o čave.
Andaro iskustvo ano rado i konsultantkinja ano SOS službe,kroz o fokus grupe thaj istraživanja sprovedime ko baro brojo o ispitanice,gotovo na sina slučaja tharo partnersko tah porodično nasilje a te na sine adate o čave.Ani bari mera o čave neposledno jle izložime za o nasilje kad i daj trpinel o psihičko,fizičko thaj seksualno nasilje sar vakerel i Snežana Živković.O istaživanja pokažinen sar jle o majpurane ispitanice više izložime sa i pretnja sa o oružje,o terne romnja posebno o čaja jle majčesto izložime kaj pratinenpe,o romnja ano bračne thaj vanbračne zajednice više jle izložime za o pretnje,pratinenpe thaj seksualno nasilje,o romnja sa čave ani bari mera jle izložime za o ekonomsko thaj fizičko nasilje,o romnja save radinen harička doživinen o fizičko nasilje.
So tičinelpe za o obrazovno nivo adava više izazimi jli i pretnja sa o fizičko nasilje,sar ani porodica tahj ano partnersko odnos.Za o seksualno nasilje više jle izložime o romnja save na gele ani škola.
Kaj jle o Romnja žrtve tharo porodično thaj partnersko nasilje,majharička tari trećina on 28 odsto obratinenpe za pomoć,a prema o podatkoja tharo Viktimološko društvo Srbije,tek petina thari lende save prijavinen o nasilje,zadovoljno jli sa i reakcija i policija ano adala situacije.O podatkoja pokažinen kaj jle o Romnja najviše zadovoljne kaj reaguvinen o zdravstvene službe 96 odsto,a ano slično procenti i o nevladine organizacije thaj o Centar za socijalno rado.
I Živković vakerel i o podatko kaj samo ano 5 odsto slučaja o prijavimo nasilje vodinelpe o sudsko potupko,a o izrečime mere zaštite uglavnom odnosinenpe ki zabrana prilaska thaj uznemiravanje,manje ko iseljenje andaro prostori,najmanje ki zabrana pristupa ano prostori oko o tan stanovanja thaj rada.
Unapredjenje društvene reakcije ano Udruženje Romani Cikna diken kroz ekonomsko osnaživanje thaj osamostaljivanje o Romnja,kroz adava te razvinelpe efikasno multidisciplinarno pristup te sprečinelpe thaj suprostavljane za i viktimizacija o romnja thaj o čave,thaj te razvinenpe o usluge te pružinelpe i psihosocijalno podrška za o žrtve.
Isto treba te ispituvinelpe o zastupljeno podržavajuće odnos,profesionalizamaktivno te šunelpe,podrška thaj te denpe o informacije thari i strana sa o službe za i zaštita thaj pomoć za sa o romnja,te radinelpe ki adava te vazdelpe o svest tharo o Romnja kaj o nasilje ane privatno stvari,kaj bi trebalo te uključinenpe sa o gradjanija,medije,nevladine organizacije,institucije thaj ustanove.
16 dive aktivizma protiv o nasilje nad o Romnja jli medjunarodno kampanja savi ikerelpe tharo 1991.breš.Lakere akterija odredije o 25.novembar Medjunarodno dive borbe protiv o nasilje nad o romnja za početko thaj o 10.decembar Medjunarodno dive tahro manušengere pravija za krajo i kampanja,sar bi simbolično povezinena o problemija nasilja nad o romnja thaj istaknija kaj jlo akasavko vido nasilja kršenje o manušengere pravija.Akadjukar jlo o ciljo tharo Okruglo astali organizuvimo ano Centar za stručno usavršavanje sina predstavimo i specifičnost tharo porodično thaj partnersko nasilje nad o Romnja,thaj o iskustvija tharo institucije ano proces zaštite o žrtve tharo porodično nasilje,sar objasnija i Slavica Rakić.
