Ano serijali Mlo komšija o Rom nastoijamo te ukažinamo ko nesave problemija,thaj stereotipija thaj predrasude save postoinen ani akaja nacionalno manjina.Thaj zaključijamo sar jek sa aver povezimo,thaj stvorinel o čarobno krugo andari savo još uvek nane lako te arakelpe o izlaz.So,naravno,nane i na tromal te avel razlog te ki adava radinelpe.
O serijali realizuvinamo ano okviri o projekti ko osnov Konkursa za sufinansiranje proizvodnje o medijske sadržaija andaro oblast javnog informisanja ano 2018.breš tharo Ministarstvo kulture tahj informisanja republike Srbije.
Ani Srbija,jlo trenutno bizi i posla oko 27.000 pripadnikoja romske nacionalne manjine,a posebno jlo poražavajuće adava khaj 90 odsto o romane porodice nanelen ni jek stalno zaposlimo člano porodice-sar vakerdjape ko okruglo astali o Afirmativne mere NSZ ano zapošljavanje o pripadnikoja thari romani zajednica,uz i napomena khaj jlo o brojo tharo nezaposlime Roma verovatno značajno majbaro jer but na prijavinenpe ani Nacionalno služba zapošljavanja,a si okola kad prijavinenpe na izjasninenpe sago Roma.
Prošlo breš i država za o podsticaj preduzetništva izdvoija 1,2 milijarde dinarja,a thari adava za i romani zajednica sina namenimo 14,4 milionija dinarja,ali ano preduzetništvo oprobijepe samo 94 Roma thaj 46 Romnja.
Khaj jlo o rešenje?
Pre svega ani adava te o pripadnikoja thari romani nacionalno manjina save odlučinen te bavinenpe sa preduzetništvo treba te dobinen i podrška tharo državne ustanove thaj nevladine organizacije sar ne bi pandena o radnje odma posle adava kad istekninel 12 masek,kobor trainel i obaveza prema i država khaj koristinen o podsticajne sredstvija.
Sa but ambicije pravdjum,zajedno sa mli romnji,samostalno trgovinsko radnja,zahvaljujući sa i početno pomoć thaj savetodavno.Ali shvatijum khaj o stvarija nane jednostavne,o čave izbegavinena te aven te han ani amari radnja,ali khaj jli i škola paše on bi trebalo te aven amare glavne mušterije,o promet nasina laćo i zbog i konkurencija,ali i predrasuda so amen nudinamo o habe i posle morajamo te odustaninamo thari akaja posla-sar vakerel o Mile Alić.
Ko okruglo astali jlo konstantuvimo i sar jlo slabo o interesovanje o Roma te udjinen ano preduzetništvo,odnosno khaj jlo gotovo simbolično o brojo thari lende save podnesinen o biznis plano thaj i dokumentacija savi jli potrebno za samozapošljavanje.
Konstantuvimo jlo sar jlo posebno problemi prilikom zapošljavanja kad jle ano pitanje o Roma predstavinel adava khaj baro brojo nanelen završimi osnovno škola.
Treba,sar jlo naglasimo ko Okruglo astali,te o Roma aven upoznaime sa o aktivne mere zapošljavanja save jle lenge ko raspolaganje ki Nacionalno služba zapošljavanja.
Činjenica jli kaj I ani Kruševca ko poslodavcija nane baro interesovanje te zaposlinel e Romen,a isto I o Roma pare odlučinenpe te pokreninen plo biznis,a slično jlo ano aver oblastija save definišinen o socijalno društveno položaj tharo o Roma.
Postoinen I pomakoja ali treba vreme te avelpe djo značajne pomakoja.O roma sa više školuvinenpe,al inane but ko tana khaj odlučinelpe,nane but zaposlime sar vakerel I Slavica Rakic andari Romani cikna.
O Svetkso dive tharo o Roma savo obeležinelpe 8.aprili sina povod te akava breš oglasinelpe o zaštitniko gradjana o Zoran Pašalić,savo saopštija khaj jle o Roma majbari manjinsko zajednica ani Evropa,ali I khaj jle ani majbari mera diskriminišime thaj marginalizovano društveno grupa.
Sar vaker više tharo 55 odsto tharo ukupne pritužbe ano oblast prava nacionalnih manjina jle o pritužbe save podnesije o pripadnikoja romske zajednice.
Iako simen sa više obrazovane pripadnikoja romske nacionalne manjine,sa češće za I institucija Zaštitnika gradjana priminel o pritužbe tharo visoko obrazovane terne Roma thaj Romnja save našti te zaposlinenpe sar vakerel o Pašalić.
Sar navodinel I I Kancelarija zaštitnika gradjana baro problem jle o rane ugovorime thaj prisilne brakoja .
O zvanične podatkoja vakeren khaj ani romani zajednica o rane brakoja jle 57 odsto,o vreme kad stupinen ano brako jlo izmedju 13 thaj 27 breš,a I stopa khaj rano bijanen ko čaja ani romani populacija 38 odsto sar navedija o Pašalić thaj dodaija khaj vazdijape o brojo tharo čave save završinen I osnovno škola I upisinen I srednjo.
Ani Kruševca jek tharo ciljoja jlo te cidenpe o investitorja save bi ulažinena ano akcije save bi omogućinena o pristojno životi tharo o Roma.
I Rozmarija Eminović andari Panjevca vakerel khaj o stanovnikoja andaro akava naselje bukvalno tasljoven ani čik I khaj zbog adava našti te bičaven e čaven ani škola.
Adava jlo dujto ki veličina romano naselje ani Kruševca,smestimo ki periferija thari I čaršija.Kerdo jlo 1960.breš ki površina tharo 10 hektarija,spontano nastanija,infrastrukturno neopremimo I još uvek ano baro deo nehigijensko.Baro deo naselja jlo bizi kanalizaciono thaj vodovodno mreža,sila pristup za I električno mreža,ali loše kvaliteti o objektija thaj nesigurno status o naselje.
I strategija te unapredinelpe o položaj tharo o Roma thari I Čaršija Kruševac djo 2020.breš anel o predlog mere za akava naselje.Adava predvidinel I dogradnja I vodovodno mreža thaj stambene ulice,rešavanje o imovinsko pravno status o objektija,I izrada I dokumentacija za I legalizacija thaj priključenje ki infrastruktura thaj te poboljšinelpe o uslovija stanovanja thaj rekonstrukcije thaj adaptacije objekata.
O spektar problema tharo romano stanovništvo ki akala prostorija jlo široko,a delinelen o neromsko stanovništvo,jer radinelpe tharo univerzalne problemija.Ipak but jle specifične,ani dovoljno mera khaj treba lenge te posvetinenpe posebno pažnja sar ni jek gradjanino thaj nijek problem ne bi ačovela marginalizovano.
Adava,uostalom,mangljamo te sugerišinamo sa akava serijali o tekstoja.
