Televizijski kanali u našoj zemlji, naročito oni sa nacionalnom pokrivenošću, u poslednje vreme sve češće u svom programskom sadržaju imaju takozvane rijaliti emisije, koje, uprkos osudi stručne javnosti, nailaze na veliku gledanost
Eksplicitne scene prevare i nasilja, tuče i svađe pomešane sa prostačkim vokabularom u 5 popodne, postali su glavni programski adut televizije „Pink“. Sinonim za „ružičastu“ televiziju do sada je bila parada kiča, popularno nazvana „Grand“, ali je novim projektom, koji je neko, na vrhuncu svoje ograničene kreativnosti, koncipirao na preljubi, gospoda sa „Pinka“ nadmašila sebe. Ali, ono što najviše zabrinjava u celoj ovoj priči, jeste njihova tvrdnja da je ova emisija trenutno najgledanija na našim tv kanalima. Ako je ovo tačno, onda je problem mnogo veći, jer, očito, u tom slučaju sa ovom nacijom nešto nije u redu.
Da ne bismo bili nepravedni prema „Pinku“, nije on jedini televizijski emiter sa nacionalnom pokrivenošću koji nudi ovakve sadržaje. „Hepi televizija“ već duže vreme u svom programu ima nešto što se zove „Luda kuća“, a od skoro i „Prva srpska televizija“ emituje rijaliti pod nazivom „Porodične tajne“.
RRA je već upozorila pomenute da promene termin emitovanja ovih i sličnih emisija, ali je i par dana nakon njihovog oglašavanja sve ostalo po starom. One „idu“ i dalje u udarnim terminima.
Psiholog Dobrivoje Mladenović iz kruševačkog Centra za socijali rad objašnjava veliku gledanost ovih emisija činjenicom da je u poslednjih 20 godina u našem društvu bilo puno nasilja, koje je, u neku ruku, postalo prihvaćen oblik ponašanja.
– Kada zavaljeni u udobne fotelje gledaju rijaliti šou, kako se drugi vole, mrze, svađaju ili tuku, ljudi steknu utisak da učestvuju u tome. Smatram da ne postoji način da ovakve emisije budu potpuno ukinute sa naših kanala, one se emituju svuda u svetu, ali svakako bi veći izbor kvalitetnijeg programa bio rešenje.
Shvatam da je ljudima potrebna zanimacija kako bi skrenuli misli sa sumorne svakodnevice, ali ono što nam prezentuju loši reditelji i još gori glumci može samo da bude kontraproduktivno. Jer, niti je edukativno, niti nas čini srećnijim, a, naposletku, dovodi nas u zabludu da su to stvarne priče, zbog čega možemo da izgubimo poverenje čak i u svoje najbliže. O štetnosti po mlade koji tek formiraju svoju ličnost izlišno je i govoriti.
U vreme nekadašnje Jugoslavije, postojala je Komisija za kič i šund. Verujem da bi formiranjem jednog ovakvog tela, koje bi bilo nezavisno od političara, tajkuna i drugih moćnika, mada je to u Srbiji teško zamisliti, polovina programa sa naših televizija bila ukinuta. O muzici, pesmama u koje su umetnute fraze „kuku i lele“ i da ne govorimo. Nosači ovih zvukova verovatno bi bili spaljeni za primer.
