nedelja, 18. avgust 2019.

Kruševac
nedelja
Bez padavina.
Bez padavina.
21°C
Trenutni pritisak: 1020 mb
Vlažnost: 58%
Brzina vetra: 0 m/s JI
 

Kruševac od A do Š: Bagdala

Kruševac od A do Š: Bagdala

Koliko puta ste u izveštaja dopisnika, posebno sportskih, sa dešavanja u Kruševcu čuli kako se javljaju iz “grada pod Bagdalom”. Svakako da to nije slučajno…

Projekat  pomaže Grad Kruševac, po Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja interesa u oblasti javnog interesa za 2018. godinu

 

Ovo živopisno brdo odavno je sinonim Kruševca, omiljeno izletište i danas uređeni zeleni ambijent sa sportskim terenima, stazama za rekreativce (i polumaratonce, koji svakog leta ovde učestvuju na Kruševačkom noćnom polumaratonu), modernim ugostiteljskim objektom, i, svakako, crkvom posvećenom Svetom Jovanu Krtsitelju. Crkvena opština Kruševca je 1994. donela odluku da se na Bagdali izgradi crkva, odnosno spomen-hram, koju je potvrdio Eparhijski upravni odbor. Projekat hrama je odobren 2005. godine.

2

5

6

Smatra se da je, inače, naziv ovog brda nastao od persijske reči “Bagd-alah” u značenju: “božanski pogled”. Poznati kruševački arhitekta Predrag Vertovšeka beleži:

„Negde sam pročitao da je ovaj deo grada dobio turski naziv Bagda-Alah što znači božanski vrt ili Bog u vrtu. Bagda na persijskom znači vrt ili vinograd i tu reč su Turci preuzeli od Persijanaca kada su ih porazili. Persija je bila prva civilizovana država koju su Turci osvojili, pa eto odakle toliko njihovih reči i u samom turskom jeziku.“

Kažu da se  turski geograf, istoričar i bibliograf iz 18. veka Mustafa hadži-Kalfa poznat i kao Ćatib Čelebija, obilazeći Kruševac popeo na obližnje brdo i ostao zatečen pogledom koji se sa njega pružao. Sve ostalo je predvidivo…

A o kakvom se pogledu radi svakako govori i podatak da su ga ovekovečile i verovatno prve panoramske razglednice Kruševca izdate na samom početku prošlog veka, kao što je ova iz 1900. godine. Uostalom, i po svoj prilici najstarija razglednica Kruševca, nastala 1896. verovatno po grafici Feliksa Kanica, prikazuje pogled na Kruševac sa severa, pri čemu su u zadnjem planu obrisi Bagdale.

1 Најстарија разгледница Крушевца

Krajem 19. veka i posle Drugog svetskog rata prostor je pošumljavan, da bi se kasnije upravo tu održavali najpre đurđevdanski, a zatim i prvomajski uranci.

Davne 1896. Kruševac je bio među četiri mesta u Srbiji, pored Beograda, Šapca i Aranđelovca, gde je pedesetak zanatlija i radnika proslavilo praznik rada.

I, otada se, sve do naših dana, prvomajski uranak organizuje pored ovde postavljenog Spomenika radu, autorskog dela akademskog vajara Milivoja Mićića. Otkriven je 1970. godine, blizu mesta „Orasi“, visok je tri metra i izliven u poliranoj bronzi. Na kamenom cvetu – postolju učvršćena je metalna kugla kao simbol univerzalnosti ideje o ujedinjenju radničke klase celog sveta. Vitki metalni stub drži disk koji simbolizuje horizont Bagdale, Drveće-orasi predstavljeni su takođe metalnim oblicima. Ispod „drveća“ grupe radnika, zagrljene, izražavaju borbenost pokreta i međusobnu solidarnost. Srednje „drvo“ ukrašeno je diskom od kristala, koji projektuje svetlost sunca, ukazujući na svetlu perspektivu radničke borbe.

1

Sa Bagdale je, 23. septembra 1941. godine organizovan prvi juriš nekoliko hiljada ustanika na okupatorski garnizon u Kruševcu, pod vođstvom majora Dragutina Keserovića. On je tada tada pod komandom za napad na grad imao oko 3.000 četnika, mada nisu svi imali oružje. Rasinski partizanski odred je imao oko 80 boraca. Prema unapred utvrđenom planu zatvoreni su svi prilazi gradu. Nemci su u Kruševcu imali posadne snage jačine oko 400 vojnika.

Major Keserović je u dogovoreno vreme izvršio juriš sa svojim četnicima, čiji su delovi uspeli da prodru do samog centra grada. Međutim, Nemci su pružili žestok otpor iz gimnazije, koja je bila njihovo najjače utvrđene u gradu i očekujući svakog trenutka da im stigne pojačanje. Iz pravca Stalaća stigao je nemački oklopni voz, posle čega Nemci razbijaju četničku opsadu.

Cetnici

Gubici Nemaca bili su 4 mrtva oficira, 22 mrtva vojnika i 80 ranjenih. Gubici četnika 16 poginulih, 73 ranjenih i 7 poginulih građana. Nemci su ubrzo streljali u znak odmazde na Bagdali oko 80 srpskih civila. Zanimljivo je da Nemci u Kruševcu nisu izvršili odmazdu „stotinu za jednog“, kao u drugim mestima u Srbiji.

Godine 1989, na inicijativu porodica, ovdašnjeg SPO i članova novoosnovanog Ravnogorskog pokreta, na Bagdali iznad Kruševca je podignut je betonski krst – spomen-obeležje žrtvama komunističke vlasti, i održano prvo opelo. Kasnije, 2001. godine, ispod Krsta je postavljena spomen-ploča sa likovima đenerala Draže i pukovnika Dragutina Keserovića:

„Spomen-ploča boraca Rasinskog i Jastrebačkog korpusa koji su pali u borbi protiv okupatora Kraljevine Jugoslavije kao i svim čestitim Srbima i sveštenicima koji su posle rata zajedno sa četnicima pobijeni na ovom mestu od strane komunističkih zlikovaca. Zahvalno srpstvo“.

Posle rata, na padinama Bagdale je 1947. otvorena i smučarska skakaonica na koju je do danas ostalo samo sećanje, kao i na to da je upravo sa proplanaka na najvišoj koti odavde emitovan i prvi radijski program u Kruševcu.

Ostaju, tako, brojna sećanja, ali Bagdala danas živi i svojim novim životom, nudeći Kruševljanima predivno mesto za opuštanje i rekreaciju, kao i učešće u sve brojnijim atraktivnim dešavanjima, poput Međunarodnog festivala balona, nedavno organizovanog po drugi put. Eto zašto i Kruševac ostaje – „grad pod Bagdalom“.

4

31

Povezano