Гостујући у емисији “Светосавска башта” посвећеној Деспоту Стефану Лазаревићу и Духовној обнови Лазаревог града, свештеник и књижевник протојереј ставрофор Љубивоје Радовић говорио је о племенитој, витешкој и стваралачкој личности Деспота Стефана, врлинама које су га красиле, високом образовању и узвишеним духовним узорима и значајним личностима са којима је одрастао на Двору Цара Лазара. Наставио је путем свих Светих Немањића и Лазаревића, по узору на Оца и Мајку. Текст је део Пројекта “Крушевац – центар Епархије и трон Митрополита” који реализујемо на Порталу РТК.РС, уз подршку Града Крушевца.
О
вај пројекат је суфинансиран из Буџета Града Крушевца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
У њему је практично сажето све оно што је врлинско и што треба да краси сваког човека. Он је био први у свему. Чак и када је саградио Манастир Ресаву, Манасију, који је он одредио за своје гробно место, дуго је тај манастир био познат под именом Ресава. Касније добија име Манасија, јер због лепоте његове речи и због мудростину његовим говорима, био је прозван другим Манасијом. Манасија је био пророк који је био познат као један од највећих беседника.
То само сведочи колико су људи у ондашњем времену препознали те његове квалитете и учинили да они сада буду доступни нама. И да их ми препознамо, да схватимо и време у коме је Деспот Стефан Лазаревић живео, и његово дело. И значај њега за српску културу, српску просвету, песништво, за све оно што је племенито, а и на крају – за очување државе.
Духовни бедеми Крушевца и Деспот Стефан Лазаревић као инспирација?
– Сваком житељу Града Крушевца а и целе Србије, верујем да је Деспот Стефан Лазаревић велика инспирација. Када човек дође у Крушевац, и када уђе у Цркву Лазарицу, буде на Светој Литургији, а посебно ми свештеници одслужимо Свету Литургију – не можемо да се понашамо као да се ништа не догађа. Ми осећамо да су тим простором ходили многи знаменити и велики људи, велики духовни борци, велики ратници, велики државници, и да су сваку стопу те земље, Порте лазаричке – освештали.
А шта тек да кажемо за сам Храм? За Литургије које су ту служене, које се ту служе и данас, Богу хвала. За безброј душа које су ту процветале као крин у пустињи… За безброј оних који су спознали Истину, баш ту, на том Светом месту, јер су црпили и црпе снагу, као и сви ми, из наших предака, који су се ту подвизавали и Богу молили. Дубоко верујем да су њихове молитве и дан данас присутне, и да нас оне храбре, и да нам оне дају снагу да изнесемо бреме које носимо до краја.
“Слово Љубави” и Ваше Слово кроз књиге и беседе и Дарове и пријатеље?
– Деспот Стефан је наставио дело свога Оца и Мајке, јер је одрасатао на Двору где се образовање ценило више него што то можемо да схватимо. О том периоду и о тим временима имамо сасвим погрешно мишљење. У ствари, много се радило, много се знало и много се полагало на лепу реч, дубоку мисао, на Љубав, на све оне врлине које треба да красе сваког човека, а пре свега, сваког Православног хришћанина.
У време када су Турци наишли и када су испред њих побегли многи монаси исихасте синаити, имали су уточиште у Лазаревој Србији. Велики број манастира је подигнут у том периоду, много књига написано, преписано, и на тај начин омогућено је народу да може да дође до књиге. Ту, на таквом Двору, у таквом окружењу растао је и учио се мудрости и Правој Вери Деспот Стефан Лазаревић, Стефан Високи, један од највећих витезова свога времена, најумнијих људи, најученијих, песник који је написао стихове који данас на мраморном стубу на Косову постоји, сведочи том периоду, и о њему као песнику, мисаоном човеку. Али, у исто време је био и велики ратник, јер такве су биле околности у којима је живео и потребе да би се заштитила и спасила Србија.
