Vodni resursi predstavljaju jedan od najznačajnijih prirodnih potencijala Rasinskog okruga i osnov održivog razvoja lokalne zajednice. S obzirom na sve izraženije posledice klimatskih promena, zagađenje površinskih i podzemnih voda i neracionalnu upotrebu vodnih resursa, uloga obrazovnih institucija u podizanju svesti mladih postaje od presudnog značaja.
Školske ekološke sekcije u Kruševcu imaju važnu ulogu u očuvanju prirode i vodnih resursa našeg kraja jer povezuju obrazovanje, praktičan rad i aktivno učešće mladih u lokalnoj zajednici. Njihovo delovanje je dugoročno i usmereno na razvijanje svesti i odgovornog ponašanja prema prirodi.
Posebni ciljevi su: podizanje nivoa znanja i ekološke svesti učenika o značaju vode; razvijanje odgovornog odnosa prema vodama (reke, jezera, izvori, podzemne vode); podsticanje mladih na aktivizam kroz praktične ekološke akcije; jačanje saradnje škola sa lokalnim institucijama i javnim preduzećima; umrežavanje školskih ekoloških sekcija na nivou Rasinskog okruga. Kroz rad ekoloških sekcija učenici razvijaju navike kao što su: racionalna upotreba vode, pravilno odlaganje i reciklaža otpada, briga o školskom i lokalnom okruženju. Te navike često prenose i na svoje porodice, čime se pozitivni efekti šire na celu zajednicu.
Ekološke sekcije u osnovnim i srednjim školama organizuju radionice, predavanja i tematske časove posvećene zaštiti prirode, posebno vode kao najvažnijeg prirodnog resursa. Učenici uče o značaju reka, izvorišta i jezera Rasinskog okruga, o uzrocima zagađenja i načinima racionalne potrošnje vode u svakodnevnom životu. Posebna pažnja posvećuje se obeležavanju značajnih datuma kao što su Svetski dan voda (22. mart), Dan zaštite životne sredine i drugi ekološki dani. Tom prilikom učenici pripremaju izložbe, panoe, prezentacije i javne akcije, čime se šira javnost podseća na značaj očuvanja prirode i voda.
Učenici, zajedno sa nastavnicima, učestvuju u: akcijama čišćenja obala reka, jezera i izvorišta, uređenju zelenih i priobalnih površina, sadnji drveća i biljaka koje doprinose zaštiti zemljišta i vodotokova. I time se uče, da praktično sprovode ono što uče kroz teoriju. Ove aktivnosti se često sprovode u saradnji sa Javnim komunalnim preduzećem, lokalnom samoupravom i ekološkim udruženjima.Da bi mogli da realizuju planirane aktivnosti školske ekološke sekcije u Kruševcu sarađuju sa: Službom za zaštitu životne sredine Grada Kruševca, Pokretom gorana, Javnim preduzećima (vodovod, JKP), udruženjima biologa i naučnim klubom. Kroz tu saradnju učenici stiču praktična znanja o zaštiti voda, šuma i biodiverziteta.
Učenici učestvuju u lokalnim, nacionalnim i međunarodnim projektima vezanim za zaštitu prirode i voda, kao i u manifestacijama poput festivala biologije, eko-kampanja i javnih tribina. Ostvaruje se povezivanje sa vršnjacima iz drugih škola i razvijaju osećaj zajedničke odgovornosti za prirodu.
Školske ekološke sekcije u Kruševcu predstavljaju važan oslonac u očuvanju prirode, a time i vodnih resursa. Kroz edukaciju, praktične akcije one doprinose stvaranju generacija mladih ljudi koji razumeju da je briga o prirodi zajednička odgovornost svih nas.
Za primer dobro usmerenog edukativnog rada sa mladima imamo Politehničku školu „Milutin Milanković“ iz Kruševca, kroz dugogodišnji rad Ekološke sekcije i Pokreta gorana, aktivno učestvuje u edukaciji učenika i lokalne zajednice o značaju očuvanja vodnih ekosistema i racionalnog korišćenja vode kao resursa, i mnogih drugih akcija.
„Školske ekološke sekcije imaju poseban i dugoročan značaj u formiranju ekološke svesti građana, jer predstavljaju prvu organizovanu i sistemsku tačku u kojoj deca i mladi usvajaju znanja, vrednosti i navike vezane za zaštitu životne sredine. Kroz njihov rad ekologija se ne doživljava samo kao školska lekcija, već kao sastavni deo svakodnevnog života“ objašnjava nam Nebojša Popović profesor i osnivač ekološke sekcije u Politehničkoj školi.
Upoznaje nas i sa radom Pokreta gorana ove škole, ističući da jedna je od najstarijih organizacija te vrste u obrazovnim ustanovama u Kruševcu, sa tradicijom od 2001. godine, nastavljajući ideje Pokreta gorana Srbije koji datira od 1960. godine. Zajedno sa Ekološkom i drvnoprerađivačkom sekcijom, ovaj pokret aktivno doprinosi uređenju školskih dvorišta, parkova, zelenih površina i pošumljavanju, kao i podizanju svesti o značaju šuma, vode, vazduha i zemljišta.
„Misija prosvetnih radnika, osim obrazovanja, ogleda se u dugoročnoj promeni svesti mladih generacija i njihovom osposobljavanju da budu aktivni i odgovorni građani, korisni članovi društva svesni značaja očuvanja životne sredine za budućnost svoje zajednice, države i planete“ kaže Popović .
Profesor Popović ističe da se sve aktivnosti realizuju kroz dobrovoljni rad učenika, praktičnu nastavu, terenske aktivnosti i saradnju sa drugim školama, drugim ekolozima, brojnim institucijama, među kojima su JP „Srbijašume“, JKP, udruženja građana, naučne i obrazovne institucije, kao i međunarodni programi poput Erazmus plus i Tempus.
Pokret gorana u Politehničkoj školi tokom godine realizuje brojne aktivnosti i projekte. Osnovni cilj je osim sprovođenja aktivnosti prema planu i programu , i povezivanje sa drugim školskim ekološkim sekcijama u Rasinskom okrugu, umrežavanje i sprovođenje zajedničkih akcija.
„Plan je nastao na osnovu godišnjih planova nastavnika, ekološkog kalendara i predloga učenika, ali i dugogodišnjeg iskustva naše Ekološke sekcije, Pokreta gorana i drvno-prerađivačke sekcije, oslanjajući se na jedan od obrazovnih programa naše škole. Cilj nam je da ekologiju ne ostavimo samo u teoriji, već da je živimo kroz konkretne aktivnosti tokom cele školske godine. Poseban naglasak stavljen je na praktičan rad, terenske aktivnosti i saradnju sa ustanovama i udruženjima.“ objašnjava profesor Popović koji vodi đački Ekološki pokret u ovoj kruševačkoj srednjoj školi.
Popović nam je predstavio i godišnji plan aktivnosti Ekološkog Pokreta gorana Politehničke škole. Početkom svake školske godine formira se sekcija i pravi plan rada. Kroz plan se planira obeležavanje važnih datuma, poput Dana očuvanja ozonskog omotača, Dana bez automobila i Nedelje istraživača. Organizuju se debate, izložbe i prezentacije učeničkih radova. Tokom jeseni se bave reciklažom, zdravom ishranom i eko-baštama, teoretski klimatskim promenama i zaštitom voda i šuma. Učenici učestvuju u sadnji drveća i razvija se saradnja sa osnovnim školama, Pokretom gorana i lokalnim organizacijama, odnosno umrežavanje ekologa.
U zimskim mesecima sprovode se različite radionice, izložbe, tribine sa temmama odnosa čoveka i životinja, obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, S dolaskom proleća ekolozi izlaze u prirodu i obeležavaju Dan energetske efikasnosti i Svetski dan voda, često kroz zajedničke akcije sa Gradom Kruševcem i javnim preduzećima. U aprilu i maju bave se farmaceutskim otpadom, prikupljanjem PET ambalaže i očuvanjem zdravlja. Učenici sa svojim nastavnicima obeležavaju Dan zaštite životne sredine, uređuju školska eko-dvorišta i učestvuju u programu „Eko škole“. Završetkom školske godine završava se plan aktivnosti ekološke godine i sumiraju rezultati. Popović ističe da sprovođenjem ovih aktivnosti škola i zajednica dobijaju mlade ljude koji imaju razvijenu ekološku svest, odgovorne navike i osećaj da mogu da utiču na svoju sredinu. Dugoročno, to znači čistiju životnu sredinu i zajednicu koja više brine o prirodi.
Popović kao školski ekološki aktivista ističe da realizacijom ovog plana škola doprinosi kod učenika stvaranju navika održivog ponašanja, jačanju osećaja pripadnosti i društvene korisnosti, unapređenju školskog i lokalnog životnog okruženja, aktivnom učešću mladih u zaštiti i očuvanju prirode. Poseban značaj plana ogleda se u dugoročnoj promeni svesti mladih generacija i njihovom osposobljavanju da budu aktivni i odgovorni građani, svesni značaja očuvanja životne sredine za budućnost svoje zajednice, države i planete.
„Briga o prirodi počinje malim koracima, u porodici i školskoj sredini. Kada mladi to shvate i počnu da deluju, promene postaju vidljive – i u gradu“ , ističe Nebojša Popović profesor u Politehničkoj školi „Milutin Milanković“ u kojoj već 25 godina formiraju odgovorne mlade ljude, sa oblikovanom ekološkom svesti.
Na kraju se nameće zaključak: Ključna vrednost ekoloških sekcija ogleda se u tome što one spajaju obrazovanje i praktično delovanje. Učenici kroz konkretne aktivnosti razvijaju osećaj lične odgovornosti prema prirodi. Tako stečena iskustva imaju mnogo veći uticaj od teorijskih znanja i ostaju trajno usvojena. Poseban značaj školskih ekoloških sekcija je u njihovom multiplikativnom efektu. Učenici usvojene ekološke navike i stavove prenose na svoje porodice, vršnjake i širu zajednicu, čime škola postaje pokretač pozitivnih promena u lokalnom okruženju. Na taj način, uticaj ekološkog obrazovanja prevazilazi školske zidove i dopire do šire populacije.
Ekološke sekcije doprinose i razvoju građanske odgovornosti i aktivizma. Učestvujući u javnim akcijama, projektima i saradnji sa institucijama, učenici stiču svest da mogu aktivno da učestvuju u donošenju odluka i rešavanju problema u zajednici. To je osnov za stvaranje odgovornih građana koji razumeju značaj održivog razvoja. Na dugoročnom planu, školske ekološke sekcije predstavljaju osnov za izgradnju ekološke kulture stanovništva, jer oblikuju generacije koje odrastaju sa svešću o ograničenosti prirodnih resursa i potrebi njihovog očuvanja. Upravo zbog toga, one imaju nezamenljivu ulogu u stvaranju društva koje brine o prirodi i budućnosti u kojoj živi.
Školske ekološke sekcije predstavljaju važan resurs u sistemu zaštite životne sredine. Kroz ovaj projekat, Politehnička škola „Milutin Milanković“ i partneri doprinose izgradnji odgovornog odnosa mladih prema vodi kao nezamenljivom prirodnom dobru, čime se postavlja osnov za održivo upravljanje vodnim resursima Rasinskog okruga i stvaranje zdravijeg životnog okruženja za buduće generacije.
