Bilo bi nepravedno govoriti o humanitarnom radu u Kruševcu, a ne pomenuti Udruzenje “Čarapansko srce” koje je usmereno ka pružanju pomoći bolesnoj deci, deci i mladima sa smetnjama u razvoju i invaliditetima. Verujemo da je humanitarni rad ovog Udruženja poznat Kruševljanima, ali u želji da se za delovanje “Čarapanskog srca” čuje I dalje razgovarali smo sa zamenicom predsednice uduženja, Snežanom Popović, diplomiranom pravnicom sa završenim masterom iz javnog zdravlja.
- Kada je nastalo udruženje “Čarapansko srce”, ko ga je osnovao i sa kakvim motivima ?
– Humanitarno udruženje “Čarapansko srce” iz Kruševca postoji više od 5 godina, zvanično je registrovano polovinom 2019.godine. Jedan od osnivača udruženja koja je istovremeno i predsednica udruženja, Sara Popović, krajem 2018.godine imala je svoju prvu inkluzivnu radionicu i prvi kontakt sa decom sa smetnjama u razvoju. Njihova ljubav i sve što su joj tada pružili su je duboko ganuli. Zauvek su osvojili njeno srce i tada je odlučila da umesto da bude samo pasivni posmatrač pređe u inicijatora i organizatora inkluzivnih dešavanja u našem gradu u njihovu čast. Pored nje, svakoj od mama našeg organizacionog tima, uključujući i mene, koje smo otvorile svoje srce za “Čarapansko srce”, iskreno i predano, ono je otkrilo nešto novo o nama samima. Za svaku od nas pripremilo je posebnu priču i otvorilo poseban put. Različiti smo ljudi, različite su nam polazne tačke, ali nam je zvezda vodilja ista – ljubav.
Motiv našeg udruženja bio je da utičemo na podsticanje i sprovođenje aktivnosti koje ističu sposobnosti dece sa invaliditetima i smetnjama u razvoju i da damo doprinos razvijanju njihovih potencijala, jačanju njihove ličnosti i integracije u društvu. Trudimo se da to postignemo uspostavljanjem institucionalne saradnje i povezivanjem srodnih udruženja u zemlji kako bi ujedinjenim snagama stvorili bolji i kvalitetniji život za ovu decu i mlade.
- Da li je tada bilo sličnih udruženja u Kruševcu i ako jeste zašto ste se odlučili da osnujete novo?
– Mi poštujemo i cenimo rad srodnih udruženja koja su se i pre nas borila za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i u tome ostvarili zapažene rezultate i svako od njih je osnovano i deluje za jednu određenu grupu dece i mladih sa smetnjama u razvoju i invaliditetima pa tako je postojalo i još uvek postoji npr. “Udruženje za pomoć osobama sa autizmom”, zatim Udruženje “Osmeh na dlanu” za osobe sa Daunovim sindromom, čija je predsednica Svetlana Ivanović na žalost skoro preminula, zatim “Savez slepih”, “Osnovna organizacija gluvih i nagluvih”, “Društvo za cerebralnu paralizu” itd.
Čarapansko srce je osnovano sa čvrstom verom da postoji prostor za nešto novo i drugačije i da to naša deca zaslužuju. Svako udruženje jedinstveno je na svoj način, te stoga, pozivamo sve Vaše gledaoce, roditelje dece sa smetnjama u razvoju, kao i roditelje zdravorazvojne dece, te mlade sa invaliditetom, kao i mlade volontere našeg grada da dođu na naše kreativne inkluzivne radionice i humanitarne manifestacije pa da iz prve ruke dobiju odgovor na Vaše pitanje i spoznaju po čemu je “Čarapansko srce” jedinstveno.
- Šta je cilj delovanja “Čarapanskog srca”?
– Udruženje ima za cilj da doprinese razvoju inkluzije ove dece u našem društvu, da kroz organizaciju inkluzivnih aktivnosti i radionica pokuša da pomogne toj deci, mladima i njihovim roditeljima i podigne svest o izazovima njihove socijalizacije i da pokuša makar malo da ulepša njihovu svakodnevnicu.
- Koliko ljudi je uključeno u rad Udruženja?
– Postoji tzv. organizacioni tim našeg udruženja koji ima 9 članova, izuzev predsednice Sare, to su mame dece i mladih iz našeg udruženja kako zdravorazvojne tako i dece sa smetnjama u razvoju, Dragana, Milena, Dijana, Tamara, Marija, Danijela i Mira.
- Koliko često se okupljate?
– Verujte nam, kada bismo mogli, mi bismo svakog vikenda! Nažalost zbog svakodnevnih radnih i životnih obaveza organizacionog tima to nije nimalo lako ali trudimo se koliko možemo.U letnjem periodu kada je lepo vreme i ima dosta sunčanih dana samim tim i više mogućnosti za organizovanje naših inkluzivnih radionica u prirodi, češće se i okupljamo jer se trudimo da decu i mlade iz našeg udruženja vodimo upravo negde u prirodu, na otvorenom prostoru i u zdravom okruženju bilo da je to Bagdala, Pionirski park, Dino park, neka obližnja planina.
- Koliko ste humanitarnih akcija i donacija organizovali i realizovali od početka delovanja Udruženja?
– Naše udruženje svake godine tradicionalno organizuje i humanitarna darivanja za velike praznike, odnosno priprema novogodišnje/božićne paketiće i taj broj iz godine u godinu raste.Sećam se da smo 2019.godine počeli sa 35 da bi januara ove 2024.godine podelii ukupno nekih 67 paketića pri čemu zaista vodimo računa da oni budu ne samo izdašni i kvalitetni već i personalizovani i prilagođeni svakom detetu, odnosno mladima. Sećam se da su nam prve godine, deca iz OŠ “Dragi Makić” iz sela Bošnjana samoinicijativno prikupljali slatkiše, grickalice i igračke od kojih smo pripremili kasnije novogodišnje paketiće za decu i mlade iz našeg udruženja i podelili im u hotelu “Golf” koji nam je tom prilikom izašao u susret i ustupio nam prostor za te namene. Takođe su i deca i mladi iz Muzičke škole “Stevan Hristić” iz Kruševca inicirali slične akcije prikupljanja raznih slatkiša, slaniša, školskog pribora od kojih smo uz dodatne kupljene stvari, podelili božićne paketiće. Prostor nam je u više navrata ustupala Crkva Lazarica i ovom prilikom im se zahvaljujemo na tome. Sa blagoslovom Eparhije kruševačke, u tim Božićnim i Vaskršnjim akcijama, humani ljudi našeg grada Kruševca, a i šire, pokazali su humanost i želju da svojom donacijom, koliko ko je mogao i želeo, makar malo doprinesu radosti u domovima dece “Čarapsnkog srca” na šta smo im zahvalni. Pored toga, organizovali smo i humanitarne akcije u kojima smo delili paketiće deci i mladima iz socijalno ugroženih porodica. Prikupljali smo takođe i pomoć za petočlanu porodicu iz Mudrakovca kojoj je izgorela kuća, platili smo deo sredstava za takmičenje u šahovskom turniru detetu bolesnom od hemofilije itd. Bilo je zaista još mnogih drugih aktivnosti, navela sam samo neke.
Pored navedenih okupljanja, naše udruženje ima dosta drugih aktivnosti, organizuje humanitarne manifestacije i tematske inkluzivne radionice poput likovne, poetske, pekarske, streličarsko-izviđačke, doktorske kreativne radionice, pravljenje zdravih kolača, zdravih sapuna, sadnju biljaka (koje su bile u bašti kod našeg partnera na projektima, sapunskoj laboratoriji “Melisa”,) zatim u Rasadniku “Jovanović” čija nas je vlasnica i domaćica srdačno ugostila prošlog leta i svakom detetu poklonila po saksiju neke sadnice ili biljke, kao i više muzičkih radionica. Svaka od njih je imala za cilj da određenu sferu života približi deci. Na primer, kroz igru i druženje sa doktorima, pokazala je deci da ako se ikada uplaše od lekara da se podsete ove radionice , da su lekari njihovi drugari i da nema razloga za strah.
Pored radionica spomenula bih i naše inkluzivne ekskurzije kojih je bilo više od osnivanja udruženja uz napomenu da su one realizovane pod pokroviteljstvom grada Kruševca u okviru odobrenih projekta. Tako smo 2020. godine vodili decu i mlade u zoo vrt u Jagodini, potom smo posetili manastir Manasija i vodopad Lisine dok je druga bila na planini Jastrebac. Zatim smo 2021. godine organizovali letnji kamp na Goču, potom smo 2022. imali dve ekskurzije od kojih je jedna bila na izletištu Grza a druga u akva parku “Podine” u Sokobanji. U 2023. godini posetili smo ZOO park Vrnjci i Prirodnjački centar u Svilajncu. Prošle, 2024. godine išli smo u zabavni park “Bora lavirint” u Batočini.
- Kako birate kome ćete pomoći u određenom trenutku?
– Prema Statutu humanitarnog udruženja “Čarapansko srce” mi pomažemo bolesnoj deci, kao i deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetima. Konkretno, u praksi, imamo određeni broj dece i mladih koja su sa svojim roditeljima od početka sa nama i koja redovno dolaze i odazivaju se na naše pozive da učestvuju u inkluzivnim radionicama i njih ima najviše s tim da nam se povremeno uključe i druga deca i mladi koja nisu redovno sa nama. Naša vrata su otvorena kako za njih tako i za onu decu koja smetnje u razvoju nemaju ali žele iskreno da učestvuju na našim aktivnostima. Ne biramo mi decu i mlade, mogu slobodno reći da oni biraju nas.
- Koje grupe, kojima pomažete, su najzastupljenije u vašem radu i zbog čega?
Rekla bih da imamo najviše dece sa autizmom, a tu su i naši prijatelji iz srodnih udruženja, mladi sa Daunovim sindromom, slepi i slabovidi, mladi sa celebralnom paralizom. Starosnog limita nema i otvoreni smo za sve. Želela bih da istaknem da posebnu pažnju posvećujemo i mladima sa smetnjama u razvoju koji su izašli iz školskog sistema i kojima su ovakve naše aktivnosti neretko jedini vid socijalizacije.
- Koliko je teško u Kruševcu animirati ljude da se uključe lično ili da daju pomoć za nekog koga i ne poznaju?
– Koliko je lako animirati ljude u Kruševcu za humanitarne akcije kada znate da naš narod od svoje nemaštine i siromaštva, vođen empatijom i humanošću je toliku decu poslao na lečenje SMS porukama i za najskuplje lekove. Na osnovu našeg dosadašnjeg iskustva, zadovoljni smo odazivom i brojem ljudi koji su se uključivali u našim humanitarnim akcijama, jer je to između ostalog i odraz poverenja koje smo stekli u ovih proteklih pet godina postojanja. Naravno da uvek može bolje i više.
U društvu u kojem živimo, zahvaljujući savremenim tehnologijama, opštoj digitalizaciji, društvenim mrežama, ljudima je sve dostupno i transparentno, prate se sva dešavanja, sve aktivnosti a pogotovo rad sa osetljivim grupama kao što su deca i mladi sa invaliditetima, tako da smo svesni te činjenice i trudimo se da svemu pristupamo sa visokim stepenom odgovornosti.
- Osim pojedinaca, da li se vašim humanitarnim akcijama odazivaju neka preduzeća?
– Ne bih to mogla da svrstam pod nazivom preduzeća, više su to neke druge institucije, private firme.
Na prvom mestu, istakla bih podršku grada Kruševca i gradske uprave koja nam kroz odobrene projekte aktivno pomaže u realizaciji naših aktivnosti i to je ujedno i najveći i najznačajniji izvor finansiranja rada našeg udruženja. Pored toga, istakla bih još neke: “Jugoprevoz” Kruševac je nekoliko godina donirao vaučere i paketiće, privatna škola stranih jezika “Speak” je takođe u nekoliko navrata pripremila i darivala paketiće, “BG produkt” je donirao svoj kandidorski program koji je bio sadržan u našim novogodišnjim paketićima, a pomenula bih I mladu donatorku, poreklom iz Kruševca, koja živi u Čikagu i njena firma “Nationwide freight” je takođe pomogla radu našeg udruženja. U radionici torti i kolača “Ramonda” organizovali smo inkluzivnu radionicu pravljenja slatkiša pored čega nam je vlasnica donirala i određen iznos sredstava neophodnih za pripremu paketića. Zahvalnost za izradu sajta našeg udruženja koji još nije zvanično u potpunosti zaživeo, dugujemo V. Tasiću i njegovom timu programera. Dodala bih da je ustupanje prostora za naše aktivnosti isto jedan značajan vid donacije i tu smo najbolju saradnju ostvarili sa Kulturnim centrum Kruševac koji nam je svaki put izlazio u susret i ustupao njihov prostor na korišćenje.
Iako ne spadaju u ovu kategoriju, svakako bih spomenula još neke značajne donacije. Naime, krajem prošle godine prof. Čolović, takođe rodom Kruševljanin, koji živi u Sloveniji, održao je humantarni koncert udaraljki u Muzičkoj školi “ Stevan Hristić” u Kruševcu i sav prihod je takođe iskorišćen za pripremu Božićnih paketića. Spomenula bih i humanitarni koncert srpske etno muzike koji su priredili članovi muzičke radionice Dečji Kutak “ Slavuj” sa kog je prihod uplaćen za decu i mlade “Čarapanskog srca”, koji je organizovala u Frankfurtu, flautistkinja i muzička umetnica M. Milosavljević, poreklom iz Kruševca. Zabavni park “Šarengrad” nam je prošlog leta takođe ustupio prostor za organizovanje jedne od naših inkluzivnih radionica. Izvinjavam se ako sam u nabrajanju nenamerno izostavila još nekog od naših donator koji su na bilo koji način dali doprinos radu našeg udruženja od kada ono postoji, jer želim da svi znaju da smo im zahvalni za njihovu nesebičnu pomoć. U ime našeg udruženja, svima se ovom prilikom srdačno zahvaljujem jer bez njihove pomoći ne bi smo uspeli u našim humanitarnim akcijama. Pored navedenih, bilo je dosta i drugih pojedinaca, humanih ljudi koji su nam na određen način, svojom humanošću pomogli i doprineli radu udruženja. Dodala bih i da imamo dobru saradnju sa hemijsko-sapunskom laboratorijom “Melisa” i muzičkom radionicom “ Cvrle”.
- Da li naše društvo i zajednica, generalno, imaju empatije za druge?
– Inkluzija je još uvek ponekad nepoznanica i dešavalo se da mladi kao i neka deca koja nemaju smetnje u razvoju a prisustvuju našim aktivnostima, od svojih vršnjaka kasnije dožive podsmeh i ruganje, pa posumnjaju u sebe i preispituju se da možda ipak imaju neki invaliditet kada su već sa nama. Ipak, toga je malo, mnogo manje od onih divnih trenutaka humanosti i plemenitosti koji su nam ukazali ljudi iz Kruševca i šire. Upravo ta zahvalnost prema njima drži nas dalje od mržnje, lošeg i negativnog ponašanja, mračne rupe u koju svi možemo lako skliznuti ako dozvolimo da tama diskriminacije nadjača svetlost i ljubav u nama.
- Kroz humanitarni rad susrećete se sa puno bolesne dece i njihovim porodicama, kako to utiče na Vas lično?
– Prvi susret sa decom sa smetnjama u razvoju bio je trenutak ispunjen dubokim emocijama i preispitivanjem. Njihovi pogledi, iskreni osmesi i energija probudili su u meni osećaj topline i povezanosti, ali i težinu odgovornosti da budem uz njih na pravi način. U tom trenutku shvatila sam koliko su njihove potrebe posebne, ali i koliko su njihove duše neverovatno bogate. Bilo je kao da su mi otkrili novi svet, svet u kojem male stvari znače mnogo, gde se svaka pobeda slavi iskreno i gde ljubav i razumevanje mogu premostiti sve razlike.
Osećala sam strah da ne pogrešim, ali i želju da naučim, da budem bolja, da dam sebe. Taj susret nije samo promenio način na koji ih doživljavam, već i način na koji gledam na svet i na život.
- Šta Vas lično najviše inspiriše u humanitarnom radu?
– Ono čime vas deca i mladi iz našeg udruženja “kupe”, je upravo ta dečija iskrena, čista i bezrezervna ljubav i zahvalnost za sve što činite za njih, to nema cenu.
- Šta je trenutno najpotrebnije udruženju?
– Mi smo počeli od apsolutne nule, bez prostorija, finansija, bez javnih ličnosti koje bi promovisale naš rad. Ljudi koji su učestvovali u humanitarnim akcijama su svojim talentom i trudom pomagali rad našeg udruženja kao i lični pratioci dece sa smetnjama u razvoju i invalidtetima. Svi oni, ukazali su nam ogromno poverenje koje je istovremeno i odgovornost i motivacija da u ovom duhu nastavimo i dalje ali svakako su potrebne i druge stvari, prostor, oprema i sl. koje bi olakšala naš rad.
Obzirom da udruženje i dalje nema svoje prostorije, to bi nam puno značilo, da obezbedimo prostor kako bi mogli u njemu da organizujemo naše inkluzivne radionice za decu i mlade iz udruženja. Naše sastanke održavamo online ili se okupljamo u stanu/kući kod neke od nas članica tima. Božićne paketiće takođe pakujemo u stanu/kući kod neke od nas mama iz organizacionog tima.
- Kako građani mogu da vam se obrate i da doniraju neku pomoć za one kojima je potrebna?
– Sve ovo postižemo jer zaista radimo sa puno ljubavi, volje i entuzijazma a bez toga naša misija ne bi ni bila moguća.
Svi oni koji imaju empatiju i iskreno žele da pomognu, da se druže sa nama, dobrodošli su u udruženje “Čarapansko srce” koje je jedna velika porodica.
Naravno, deca i mladi sa smetnjama u razvoju i invaliditetima kao i njihovi roditelji koji su fokus našeg delovanja su više nego dobrodošli i očekujemo druženja sa njima, radujemo se njihovoj energiji i ljubavi koju nam nesebično pružaju. Nadamo se da ćemo bar malo i mi kroz naše aktivnosti, da im uzvratimo tu ljubav.
Što se tiče direktnog kontakta, dostupni smo na našim profilima na Fejsbuku i Instagramu i mogu nam se obratiti putem poruke ili mejl adrese carapansko_srce@yahoo.com
Svaka pomoć je uvek dobrodošla, račun udruženja dostupan je na APR-u.
