Kako Radio Televizija Kruševac saznaje, takozvani državni socijalni program koji nudi tri opcije socijalnog programa, u Kruševcu je u prethodna 2-3 meseca iskoristilo blizu 900 radnika, među kojima i 60-ak iz naše medijske kuće. Nacionalna služba zapošljavanja nudi i konsultantske usluge ukoliko imate dilemu u šta uložiti novac, a dnevni list “Politika” se, ovih dana, upravo bavio tom temom.
Ма колики tај износ био, ово је велики šок и тежак тренутак за сваку породицу која у тешкој економској ситуацији остаје без једног месечног примања. Свесни да на тржишту рада нема много места и да ће мали број наћи посао у приватном сектору, већини не преостаје ништа друго него да што рационалније искористе новац који су добили po osnovu socijalnog programa. Суме нису велике, али нису ни безначајне, посебно ако се уложи памеtно, било да је реч о појединцу било о удруживању и покретању заједничког бизниса. Најбоље би могли да прођу они који који имају своју земљу на селу, јер у пољопривреди за рецимо пет хиљада евра може да се макар започне озбиљан посао, а и ова грана је перспективна и брзо може да се обрне новац.
Најгора опција је да новац se novac искористi за реновирање стана, куповину беле технике, половног аутомобила или враћање старих дугова. Неће много зарадити чак ни oni kojima новац буде лежао у банци, јер су просечне камате на штедњу тек један одсто. Ни берза није сигурна, нарочито ако немаte некога да vas посаветује.
Prema nekim informacijama za otvaranje male продавницe мешовите робе потребно око 9000 евра. Za otvaranje recimo pekare potrebno je oko 17 hiljada, dok pokretanje frizerskog salona zahteva oko 5 hiljada evra. Улагања за мало предузеће које запошљава петоро људи зависе од делатности којим се то предузеће бави као и од средине у којој се налази. У предузећа која се баве софтвер инжењерством, веб-дизајном, израдом апликација, прављењем игрица, селидбама, таксирањем, молерским радовима, чувањем старих и деце, прављењем и склапањем намештаја не мора пуно новца да се улаже.
Deletnost u koju građani mogu da ulože sredstva i budu sigurni jeste poljoprivreda. Svakako, važno je i za koju oblast poljoprivrde se odlučuju. Ekonomisti upozoravaju da nije dobro da se ulagači odluče da sav novac ulože u proizvodnju samo jedne kulture nego u najmanje dve kulture iz iste grupe proizvoda. Profatibilnost se razlikuje po oblastima, pa je preporuka da se mali proizvođači udružuju, jer to podrazumeva smanjenje troškova, na primer, repro materijala na kome na ime većih nabavki može da se uštedi i do 20 odsto.
Ocena je da je najrizičnije ulaganje u akcije na berzi. U brokerskim kućama kažu da su najmanje rizična ulaganja u državne hartije od vrednosti. Brokeri podsećaju da godišnji zapisi u evrima nose prinos ispod 2 odsto, dok istovetne dinarske hartije nose bruto zaradu neznatno preko 6 procenata.
У Унији послодаваца Србије упозоравају да привредни услови тренутно нису у функцији стимулације отварања нових предузећа и радних места, јер Уредба о паушалном опорезивању прописује да се порез повећава за 10 одсто за сваког новозапосленог. Поред тога, порески систем је такав да су стопе пореза за предузетнике односно оне који обезбеђују нова радна места више у односу на пореске стопе запослених, а и од 300 евра које зараде морају 120 да дају.
