Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave jesenji Krstovdan, dan kada je pronađen Časni krst.
Krstovdan se slavi dva puta u toku godine 27. septembra i 18. januara. Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti – poznata je naša izreka, pa vernici obavezno poste na ovaj dan.
Na današnji dan praznuju se dva događaja – pronalazak Časnog krst i njegov povratak iz Persije u Jerusalim. Carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju, u ruševinama Venerinog hrama našla je Časni krst na kome je razapet Isus Hrist. Z
animljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno jedenje grožđa, dok je drugo voće takođe zabranjeno. Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra). Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću i raditi druge poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu. Takođe, postoje i običaji da se na ovaj dan bere i posvećuje bosiljak. Krstovdan je postila i voskka.
