U Vaspitno popravnom domu u Kruševcu svetski poznati psihoterapeut dr Zoran Milivojević održao je tribinu “Vaspitanje i prevaspitanje” za zaposlene u ovoj ustanovi i saradnike.
Predavač na Univerzitetu Sigmund Frojd u Beču, član Predsedništva Psihijatrijske sekcije Srpskog lekarskog društva, supervizor u Centru za lečenje zavisnosti od zabranjenih droga u Ljubljani, učesnik svetskih kongresa i autor najčitanijih knjiga iz oblasti psihologije i psihoterapije, u izjavi za Televiziju Kruševac uputio je na značaj medija u prepoznavanju i rešavanju problema narastajućeg nasilja kod dece i pronalaženje mere na relaciji ljubav i disciplina u vaspitnim stilovima.
– Kao supervizor radio sam još pre 15 godina u VP domu u Sloveniji, tako što sam kompetentno razgovarao sa vaspitačima koji su želeli da dobrovoljno podele sa mnom iskustvo u radu sa decom, rekao je dr Zoran Milivojević koji je internacionalni supervizor i edukator Međunarodnog udruženja za transakcionu analizu kao i Evropske asocijacije za transakcionu analizu. Psihoterapeut sa dugogodišnjom praksom u individualnoj, partnerskoj i grupnoj terapiji veoma slikovito, argumentovano i sa obiljem primera iz prakse, obratio se vaspitačima, pedagozima, psiholozima, stručnim saradnicima, sudijama, govoreći o rušenju stereotipa razgovorom i mogućnostima širenja postavljenih granica i kreiranju javnog mnjenja u društvu kakvo je slovenačko, kao i konkretnim uticajima na donošenje i primenu pojedinih zakona iz oblasti porodičnih odnosa.
– Da li postoji gen za rad, pitao sam Slovence budući da su veoma vredni i disciplinovani. – Ne postoji, postoji mama – odgovorili su!?- Zapravo jeste tako, jer majka je ta koja uči dete da spakuje igračke, da stekne radne navike i da pri tom ne bude mrzovoljno, već da nauči da bude disciplinovano, da želi da radi. Dobre navike štede energiju! Preterana disciplina međutim, nije dobra, takva deca često kasnije postanu nesigurne ličnosti, ako se ne ostvare na pravi način. Sa druge strane, postoji opasnost da deca kojoj se pokazuje ljubav, koja su pohvaljena za sve što je dobro, da postanu razmažena, a često razmaženost bude kasnije uzrok agresivnosti i nasilja jer takva deca znaju da reaguju impulsivno, nisu naučila da kontrolišu reakcije. To je primer kod nas na jugu Srbije, dok je naglašena disciplina prisutnija na severu. Pronaći pravu meru, to je zadatak za roditrelje koji treba da se trude da što više vremena provode sa decom, da sa njima razgovaraju. Autoritet se gradi na pozitivan način, treba da razlikujemo kritiku od kažnjavanja, ali novina je – to bih naglasio – da je kažnjavanje opet prihvaćeno, ali pravilno kažnjavanje. Postoje tri vrste kažnjavanja: da se detetu zabrani da uradi ono što voli, da se detetu naloži da uradi nešto što ne voli, ali je za dete korisno i telesno kažnjavanje rukom po turu kod dece starije od godine dana do polaska u školu, rekao je dr Zoran Milivojević, pozivajući učesnike tribine na dijalog.
Na stručno mišljenje dr Zorana Milivojevića pozivaju se u Sloveniji i drugim evropskim zemljama, a u izjavi za RTK potvrdio je dobru saradnju sa projektom “Zemlja živih” Srpske Pravoslavne Crkve i Ministarstva zdravlja, i rad u centrima za lečenje bolesti zavisnosti, kojima je podario 20- tak svojih naslova.
Teorija o emocijama – psuhoterapija i razumevanje emocija, Formule ljubavi – knjiga kao rezultat susreta psihoterapeuta, Mala knjiga za velike roditelje, Igre koje igraju narkomani, Uloviti ljubav – najpoznatiji su svetski hitovi autora dr Zorana Milivojevića, psihoterapeuta – među mladima veoma popularnog na društvenim mrežama, koji radi u privatnoj praksi na relaciji Novi Sad – Ljubljana.
