Proslavljenog srpskog košarkaša i jugoslovenskog reprezentativca Gorana Grbovića navijači su voleli da gledaju kako zbog preciznog šuta tako i zbog srčanosti na parketu. Umeo je dobro da šutira loptu, aili i da stane u bokserski gard. I u svemu tome bio je veliki!
Goran Grbović nije rođeni Kruševljanin, ali je detinstvo i mladost proveo na košarkaškim terenima pod Bagdalom. Rođen je 9. februara 1961. godine u Dečanima. Njegova nana bila je pitomica kraljice Marije u Beču koja je po završetku studija dobila posao babice u Dečanima. Goranov otac se sa Peštera doselio u Kruševac pedesetih godina i upoznao njegovu majku, koja je bila glumica tada amaterskog pozorišta u Kruševcu. Za svoju porodicu ume da kaže da je mešavina gorštačkog i građanskog gena.
Odrastao je i školovao se u Kruševcu, u njemu završio osnovnu školu i gimnaziju. Talenat za košarku uočio je njegov nastavnik fizičkog već u osnovnoj, a sa treninzima je počeo kao dvanaestogodišnjak u Napretku. Iz Napretka Grbović je otišao u Čačak da igra za Borac.
Profesor i legenda naše košarke Aleksandar Nikolić, kao trener Borca iz Čačka primetio je talentovanog Grbovića, pa je juniorski reprezentativac postao je 1978. godine.
Sa reprezentacijom SFRJ nastupio je na Evropskom prvenstvu za juniore 1980. godine, Univerzijadama 1983. i 1987. godine, te Evrobasketu koje je 1987. godine održano u Grčkoj. Na tim takmičenjima okitio se sa zlatnom, dve srebne i jednom bronzanom medaljom.
Grba je imao i precizan šut i neverovatan skok iz mesta, dostojan Dalipagića i njegovog čuvenog odraza.
Posle Borca Grbović potpisuje za Partizan gde provodi 8 sjajnih sezona.
U dresu Partizana osvojio je titulu Jugoslovenske lige, te dva puta igrao u finalu tog takmičenja. Dva puta je sa crno-belima osvojio treće mesto u Kupu Šampiona, a na večitoj listi najboljih strelaca u istoriji kluba Grba je sedmi.
Karijeru je nastavio na Pirinejskom poluostrvu. U Španiji je dve sezone igrao za Pulevu Granada gde je tokom sezone 1988/1989. proglašen za najboljeg strelca u klubu. Pre nego što je okončao karijeru igrao je u Tel Avivu, a sa profesionalnim igranjem košarke završio je 1991. godine u beogradskom IMT-u.
Publika ga je, pored onih košarkaških kvaliteta koje je imao, volela, ma gde da je igrao, i zbog srčanosti i hrabrosti. Umeo je Grba za klub i saigrače i da se pesniči na parketu. Ostaće upamćena utakmica poslednjeg kola Grupe A na Evropskom prvenstvu u Limožu 1983. godine kada je makazama iz torbe masera reprezentacije jurio po terenu korpulentnog centra Dina Menegina i ostale košarkaše italijanske reprezentacije. Evo kako su obojica opisala ovaj događaj:
Goran Grbović: – U tuči Zoran Slavnić stoji na zapisničkom stolu i šutira sve oko sebe. U jednom momentu Dino Menegin, centar italijanske reprezentacije, koji je inače bivši bokser, kreće prema meni i ja instinktivno s poda skupljam specijalni alat za skidanje bandaže napravljen od plastike i krećem prema njemu. On je video da ga se ne plašim i počinje da beži, a adrenalin me je tresnuo po celom telu i nisam mogao da se zaustavim, pa sam ga jurio po terenu. Izgubili smo tu utakmicu, ali se tuča nastavila u tunelu koji je spajao teren sa svlačionicama. Nije bilo lako Italijanima tada…
Dino Menegin: – Započelo je između Saketija i Vilfana. Došlo je do prekršaja i Saketi ga je uhvatio za uvo. Uspeli smo da ih razdvojimo. Primetio sam da Kićanović i Vilalta nešto razgovaraju, nisam znao šta govore sve dok ga Kićanović nije udario. Tada je kompletna klupa uletela u teren, došlo je do opšte jurnjave, a mene je neko udario u leđa. Kada sam se okrenuo i video Grbovića, krenuo sam ka njemu, ali je on pobegao do klupe i iz neke torbe izvadio makaze. To me je zaustavilo…
Goran Grbović je proglašen najboljim strelcem domaćeg prvenstva dve godine zaredom. Sa 44 pogotka drži rekord drugog najboljeg strelca u klupskoj istoriji u plej-ofu, a sa 3 889 koševa na 240 utakmica sedmi je najbolji srelac crno belih. Po utakmici je u proseku davao 16,2 poena. Iz Partizana je 1988. godine prešao u Košarkaški klub Puleva iz Granade. Tokom sezone 1988/89 proglašen je za najboljeg strelca u klubu. Bio je jedan od kandidata za naslov najboljeg strelca španske lige. Nagrada mu je izmakla „za dlaku“, a osvojio ju je pokojni Dražen Petrović koji je tada igrao u Real Madridu.
U sećanju navijača Partizana ostaće duboko urezan meč sa Cibonom kada su Zagrepčani od petog do desetog minuta ubacili osam uzastopnih trojki. Beograđane je sa klupe predvodio Dragan Kićanović, a na parketu Vlade Divac, Aleksandar Saša Đorđević, Žarko Paspalj i drugi. U prelomnom momentu meča svi su osim Grbovića poklekli. Zabeležio je 32 poena i sedam skokova, te impresionirao „Grobare“ kada je dva puta zakucao preko Mihovila Nakića. Ima još puno takvih utakmica koje je Grba rešavao.
U Goran Grbović u julu 2018. godine izabran za direktora „Štark Arene“.
O svom privatnom životu retko govori. Ženio se dva puta i ima dvoje dece, sina Aleksandra i ćerku Sašu.
