Манастир Милентија, средњовековни драгуљ Моравске архитектуре подигнут у 15. веку, налази се у Општини Брус, у подножју Тврђаве Козник. Као споменик културе од великог значаја, под заштитом је државе.
О
вај пројекат је суфинансиран из Буџета Града Крушевца. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Некад велики Духовни центар, Манастир Милентија подигнут је након 1430. године као задужбина Радича Поступовића.
Рушевине Манастира Милентија, више од две деценије, предмет су археолошких истраживања, а међу остацима Цркве, нарочито се издвајају пронађени остаци декоративне камене пластике, који су данас део колекција Народних музеја у Београду и Крушевцу.
Истраживање и конзервација манастирске Цркве почели су 1969. године, док је већи део Комплекса неистражен.
Основа Цркве – триконхос, камена пластика – уметничка вредност и начин израде декорације – сведоче о градњи у доба развијеног Моравског стила. Ктитор велможа Радич Поступовић, држао је у време Деспота Стефана Лазаревића и Деспота Ђурђа, област Расине око Козника, у којој се налази Милентија.
Манастирска црква посвећена Светом Стефану, има основу сажетог триконхоса, са полукружним апсидама и куполом над наосом. Дугачка је 17,5 метара, а по својој основи – веома је слична оближњем Манастиру Лепенцу. Њени зидови су данас очувани до висине од око 2 метра, док је њена спољашњост била украшена каменом декоративном пластиком, а сматра се да је делимично била и офарбана.
Једна од специфичности камене пластике је и велика розета, на којој је представљена стилизована воловска глава, иако се на розетама Моравског стила јављају готово искључиво геометријски и биљни мотиви.
Благословима Духовног Оца Еперхије, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита крушевачког Господина др Давида Перовића обнавља се Манастир Милентија. У њеној обнови саборно учествујемо а ова прекрасна светиња на Духовним бедемима Епархије, биће синтеза Лазарице и Каленића. Благослови Светих Немањића и Лазаревића, захваљујући археолозима, архитектима, градитељима и ствараоцима, уз подршку добрих српских домаћина и дародаваца, биће очигледни.
Манастир Милентија – духовни драгуљ више у нисци заједничких дела и прегалачког труда да градимо, обнављамо, усавршавамо даровано и Дародавцу свих добара на свему достојно благодаримо .
КОЗНИК – ГРАД ВИТЕЗОВА
Град Козник је средњовековно седиште области Жупе Расине.
Остаци средњовековног Града налазе се на купастом узвишењу изнад плодне долине Реке Расине на 12 километара од Александровца и Бруса.
Цар Лазар је, каже историја – често долазио у Козник, утврђење које се везује за Радича Поступовића, великог властелина на Двору Деспота Стефана Лазаревића, а потом и Ђурђа Бранковића који је управљао овим градом.У народним песмама Радич Поступовић опеван је као Рајко од Расине или Облачић Раде, а познато је да је изградио манастир Милентију у близини Козника.
Српске деобе и поново белешка историје освајача – Козник су половином 15. века Турци освојили, крајем 17. Аустроугари.
Место Духом и Погледом – близу Небеских Столица на Копаонику – упознају и бројна удружења грађана која негују српски национални идентитет и културу.
Град Козник – као град српске части, храбрости, старих заната, град витезова, витешког надметања и висина. Српски орлови, јастребови, витезови. Покушај да се досегну висине о којима Слови Митрополит крушевачки Господин Давид.
Кришке Истине као зреле августовске лубенице. И радост која није од овога света. На Дан Свете Марије Магдалине креће се у походе Кознику, витешким играма и Саборовању под окриљем Деспота Стефана Високог и Свете Породице Лазаревић. Духовни Отац Епархије крушевачке Митрополит Давид благосиља сав народ Српског Православља са Крова Србије.
– Чудесан је и горостасан наш Деспот Стефан Високи, узор витезова, песника, хришћана који су горели Духом Светим и који су сијали и са овога врха и са свих врхова Кнежевине, Царевине.Али исто тако и наше Епархије, данас је то Епархија крушевачка, Баштиница свих ових красота, наравно – живога Литургијскога, хришћанскога, молитвенога, Јеванђелскога сећања на наше Претке на чије чело се заиста поставио Свети Кнез Лазар да нас надахњује све до ових времена, и даће Бог и будућих времена.
Да високо држимо Барјак Јеванђеља, односно Барјак исписан Чудотворним Именом Христовим и да се Он вијори са оваквих висина на којима се ми налазимо, и да буде благоухани мирис Господу жртва наших умова, усана, срдаца и наших бића која су упаљене светиљке захваљујући Прецима који нас не остављају ни у овом времену, као што нас неће оставити у будућим јер су они у Господу живи.
А нама је управо то потребно – Живи Живот, живот освећени, живот по угледу на наше Светитеље који су непрестано прослављали величанствено Име Божје Оца и Сина и Светога Духа украшавајући Српску земљу и народ најпре именом Господњим и молећи се за Силу Божију, Енергију Божију Светлосну која ће нас просвећивати и просветљавати у временима која су пред нама, којима идемо у сусрет али не кукавички, не удворички, него храбро, срчано, достојанствено – Господствено!”
Благослови Духовног Оца Епархије као заједничког Огњишта – дотичу душе као лек, а неухватљива светлост поподнева са витезовима предмет је будућих истраживача и саборовања.
На првом Саборовању са Владиком, бројним посетиоцима Козника – Јерининог града на 922 метра надморске висине – представљене су српске витешке игре, Лета Госњподњег 2012. које су тада, по трећи пут организоване. Приређен је и културно-уметнички програм у коме је учествовао Хор Цркве Лазарице “Свети Кнез Лазар” и гости из Украјине, Чешке и Бугарске.
Учесници су, свако радећи свој посао најбоље, представили Дух најсветлијег српског века – кад је Господ Земљом ходао, Србију Светих Немањћа и Лазаревића. Високопреосвећени Митрополит крушевачки Господин Давид благосиља објављивање Обнове Манастира Милентија, будуће синтезе Лазарице и Каленића, који је у време Цара Лазара брањен са врха Козника.
Угледни привредници Крушевца, Бруса и Александровца и бројни српски домаћини учествују да се изгради пут до Горњег Града Козника, како би локалитет који датира још из 6. века постао још привлачнија туристичка дестинација.
За Винородну Жупу и Град Козник као Град витезова, везани су бројни српски домаћини, а овај величанствени предео – инспирација је многих стваралаца, уметника, научних истраживача, лекара, дипломата.
За духовно и телесно здравље пешачење до Горњег Града Козника и Доњег још неистраженог – свакако је лековито, а могла би то бити и једна од омиљених дестинација школа у природи.
Можда би и праве српске школе, по угледу на прве и најбоље – монашке, какве су постојале при Манасији, Дренчи и бројним задужбинама славног Деспота Стефана Лазаревића, биле и тек како од користи како би се изучавањем националне, могла градити новија српска историја.
До наредних Саборовања на Кознику, уз молитвене жеље да се што достојније пренесе лепота овог Српског Синаја и дође му у походе, са пријатељима и породицама у што већем броју.
