Dobrivoje Stevanović Peca, Badnje veče, izvor: Naive Art Collection
Likovna umetnost veomaje prisutna kada je kulturni život varvarinskog kraja u pitanju. Veliku popularnost je stekla zahvaljujući slikarstvu, i stvaraocima koji su i akademskog obrazovanja danas, kao i slikarima naivcima po kojima je kraj dosta poznat.
Projekat realizujemo uz podršku Opštine Varvarin, po Konkursu za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja interesa u oblasti javnog interesa za 2022. godinu
Čest motiv slikara varvarinskog kraja su upravo zavičajni motivi, bilo da je u pitanju priroda i pejzaži, ili su u pitanju neke od znamenitosti i arhitektura. Osim slikara kod kojih su prisutne različite tehnike, jedan veliki period poslednjih decenija obeležila je i karikatura, posebno zahvaljujući Goranu Ćeličaninu-Čeliku.
GoranĆeličanin, diplomirani mašinski inžinjer, već se četiri decenije uspešno bavi ilustracijom, karikaturom i stripom. Prvi je dobitnik godišnje nagrade UNS-a za karikaturu “Laza Kostić”, trostruki je dobitnik nagrade “Novosti” za karikaturu “Pjer” (treće 1991, prve – 2004. i druge 2008. godine), nagrade “Klasovo majstorsko pero”, zvanja “majstor karikature” (Plovdiv, 2005). Radovi mu se nalaze u kolekcijama muzeja humora i satire i u privatnim zbirkama na svim kontinentima. Autor je tri knjige “Basne bez reči” (1994), “Mapa karikatura” (1997) i “Mapa ratnih crteža” (2000). Rado vodi radionice za decu.
Neki od najpoznatijih slikara varvarinskog kraja su Nenad Šelić, Dragoljub Bjedov-Beg, Tomislav Paunović, Budimir Rajković-Linger, Dobrivoje Stevanović-Peca, Branislav Spasojević-Laćin, Milutin Mojsilović i brojni drugi.
Dobrivoje Stevanović Peca rodjen je 1948. godine u selu Bošnjane, nedaleko od Varvarina. U maniru naivnog realizma slika pejzaže, život i običaje rodnog Pomoravlja. Posmatrajući njegova platna, vidimo da u bogatom pejzažu uskladjenih boja, pretstavlja različite dogadjaje – berbu, rad u polju, prevoz letine, požare, pečenje rakije, i druge seoske poslove.
Verno predstavlja pomoravski ambijent sa starim srpskim kućama sa svodovima i doksatima, ambarima, salašima.
Interesntne su i slike vezane za Moravu i njene obale. To su radovi o potapanju konoplje, skelama, vodenicama, lovcima i ribokradicama. Slikao je uspešno i ciganske tabore, mečkare, zanimljive likove iz sela, ili pak iz literature.
Umro je 2002. godine.
Budimir Rajković Linger rodjen je 1929. godine u selu Bošnjane, kod Varvarina. Na svojim platnima predstavlja narodne običaje, seoske pejzaže, moravske vodenice, interesantne likove i, pre svega, tradicionalnu seosku arhitekturu.
Često slika dogadjaje po pripovedanju očevidaca. To su dogadjaji iz vremena davnih ratovanja, ili sećanja iz lova tek prohujale zime.
Rajković slika snažnim tonovima, koristeći se jarkim bojama, prvenstveno crvenom, zelenom i plavom. Njegove svadbe sa fijakerima, sviračima i veselim svatovima, ispred šarenih fasada i okićenih kapija, predtstavljaju pravi praznik boja.
Afirmacija naivne umetnosti iz Srbije započela je, inače, izložbom naive u Baden Badenu 1961. godine, preko svetske izložbe naive održane u Bratislavi, pa sve do međunarodnih izložbi u Frankfurtu, Minhenu, Rimu, Buenos Ajresu, Melburnu, Vašingtonu, Tokiju… za šta je najzaslužniji jedini muzej takve vrste u Srbiji – Muzej naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine.
