Porodica Dujaković iz Knina, Milica i Nikola sa maloletnom decom Nikolinom i Vladimirom, prognana iz rodnog kraja, na putu stradanja 4. avgusta 1995. godine, iz Republike Srpske Krajine, preko Banjaluke do Sremske Mitrovice, utočište je pronašla u Kruševcu, u prihvatilištu u Parunovcu. Dvadeset godina kasnije, zahvalni su Kruševljanima što su, kao potomci slavnih predaka, dostojanstveno i čestito, pružili ruku stradaloj braći sa druge strane Drine.
Nikoli Dujakoviću, susret sa porodicom u Sremskoj Mitrovici, posle desetina sati vožnje u nepoznato, bio je najteži trenutak. Uz mnogo žrtve i truda, uz pomoć države i UNHCR-a, danas žive sa sinom u stanu u Ulici Gavrila Principa, deca su završila škole, kćerka i fakultet, udala se i živi u Beogradu. Oni su pokretači Miličinog i Nikolinog života, koji – do sada – nijednom nisu posetili rodni kraj, ali se nadaju da će im imovina, ipak biti vraćena.
Kada se Zvona oglase kao sećanje na žrtve “Oluje”, Milica i Nikola će zastati sa željom da se stradanje ne zaboravi i nikome – ne dogodi.Opširnija reportaža “Sećanje na Oluju” biće emitovana sutra, na Programu RTK.
