Osvajanje najvišeg vrha Evrope izazov je za svakog planinara. Četvoročlanoj ekipi Planinarskog kluba Jastrebac – Dejanu Šoviću, Mariji Živković i Evici Jeremić, na čelu sa Nenadom Tripkovićem, organizatorom i vodjom uspona – isplatile su se višemesečne pripreme.
Cilj je Bio Elbrus, najviši vrh Evrope. Dakle, Kavkaz u Rusiji, izuzetno okrutna i hladna planina, čemu posebno doprinosi sukob vazdušnih struja sa Kaspijskog i Crnog mora. Elbrus je, inače, neaktivni vulkan, smešten na zapadnom Kavkazu, nekoliko kilometara od granice sa Gruzijom i zapravo ima dva vrha: istočni i zapadni. Zapadni vrh je i najviši, odnosno (5642 metra nadmorske visine), dok je istočni nekoliko metara niži (5621 metar). Pritom je Elbrus i pravi izazov za ovajače planinskih visina, uprkos iskušenjima koje krije, ako znamo i podatak na je na njemu 2004. godine poginulo 48 penjača.
– Od kako je osnovan ovaj planinarski klub, pre 66 godina, organizovano je mnogo rekreativnih i izuzuetno zahtevnih planinarskih akcija, u zemlji i inostranstvu. Ove godine je prvi put u organizaciji Kluba izveden uspon na Elbrus, najviši vrh Evrope – rezimira Nenad Tripković, licencirani vodič i dugogodišnji član GSS, koji je bio organizator i vodja uspona.
U četvoročlanoj ekipi Planinarskog kluba Jastrebac bili su i Dejan Šović, Marija Živković i Evica Jeremić. I svi su složni u jednom, a to je da su se isplatile su višemesečne pripreme za jednu ovakvu avanturu.
Ovaj podvig kluba izveden je uz veliku podršku Planiarskog saveza Srbije, a učesnici akcije su se trudili da opravdaju ukazano poverenje i daju svoj doprinos inače bogatoj istoriji planinarskog kluba Jastrebac.
Po rečima vodje uspona, Nenada Tripkovića, akcija je dugo pripremana.
– Logistika je ozbiljno bila ugrožena, izuzetno lošim vremenskim uslovima, toliko da je bilo postavljeno pitanje otkazivanja akcije. Višednevno čekanje na Garabašiju i Priutu 11, aklimatizacija po veoma surovim uslovima, nisu govorili u prilog uspešnom izvođenju uspona. Prognoze su iz dana u dan bivale sve nepovoljnije, zbog mnogo napadalog snega, vrh je zvanično bio zatvoren za uspon. Koliko god da mislimo da smo spremni, ćud prirode je iznad svega. Tako je bilo i u ovom slučaju. Posle sedam neverovatnih dana, konačno su se
stekli elementarni uslovi za izvođenje uspona.
Po izuzetno niskoj temperaturi i snažnom vetru, mali broj planinara, je krenuo istovremeno ka vrhu kada i mi. Nakon osam sati borbe i upornosti, zastave našeg kluba i grada zavijorile su se na najvišoj tački Evrope.
Osećaj je bio fantastičan, zadovoljstvo i sreća u ime svih onih koji nas podržavaju i misle na nas.
Spust je podjednako dug, ali ga znatno otežavaju umor i pogoršani vremenski uslovi. No, atmosfera u ekipi je bila odlična, i kao vodja sam izuzetno ponosan – reči su Nenada Tripkovića.
