„Bagdala“ se u decenijama svog postojanja etablirala i kao izadavač časopisa. Književni klub Bagdala je od svog osnivanja preuzeo i ulogu izdavača mesečnog lista za književnost, umetnost i kulturu “Bagdala”, do 1986. godine izlazila je i “Sinteza”, a tradiciju vrednu poštovanja nastavlila je “Mala Bagdala”, časopis za decu i mlade, pokrenut u cilju razvijanja čitaličkih navika i promovisanje lepe reči.
Izdavaštvo časopisa počelo je sa “Bagdalom”, koja je nadživela samu izdavačku kuću i opstala zajedno sa Književnim klubom. U analima je ostalo i sačuvano sećanje na časopis “Sinteza”, čije je brojeve u digitalnom izdanju moguće naći na sajtu Narodne bibliote Kruševac, da bi u međuvremnu i namlađi čitaoci dobili svoju “Bagdalu za decu”.
Prvi broj lista “Bagdala” se pojavio 15. aprila 1959. godine. Prvi glavni i odgovorni urednik bio je Branislav L. lazarević, a odgovorni urednik Dobri Dimitrijević (1959-1968). Uredništvo je bilo u Narodnoj biblioteci u Kruševcu, čiji je Branislav L. Lazarević bio upravnik. Pripremana je ručnim slogom i štampana tiglom, u podrumskoj prostoriji štamparije u Obilićevoj ulici.
Od osme godine izlaženja, od dvobroja 89-90 (1966. godine), u impresumu senadoi kako list izdaje Književni klub Bagdala.
Posle 108. broja, menja se sastav redakcije i glavni i odgovorni urednik je Ljubiša Đidić.
Od dvobroja 310-311 (1985. godina), Bagdala prelazi na novi format, menja se i način uređivanja i sadržaj, a u podnaslovu stoji „časopis za književnost, umetnost i kulturu“.
Od 1975. godine urednik časopisa je, zaključno sa ovom godinom, bio Miloš Petrović.
Sinteza je časopis koga je 1970. godine osnovalo Udruženja stvaraoca “Sinteza”. U njemu su pored književnih dela predstavljana i dela filosofske misli i likovne umetnosti.
Grupa stvaralaca okupljenih oko Sinteze uspela je da ostvari značajnu saradnju sa francuskim časopisom čiji je urednik Oben Pask.
Urednici (u vreme izdavača Udruženja stvaraoca “Sinteza”) su bili Antonije Marinković, Dragomir Lazić i Radule Anđelković, Branislav L. Lazarević i Zvezdan Jović (od 17. broja) i objavljeno je 20 brojeva.
Nova serija, kao “časopisa za kulturu, umetnost i društvena pitanja”, izlazi od 1978. godine, osnivač i idavač je Književni klub Bagdala, glavni urednik Zvezdan Jović, a odgovorni Dragomir Lazić. Sa brojem 40, 1986. godine, časopis je prestao sa izlaženjem.
Tradiciju vrednu poštovanja nastavlila je “Mala Bagdala” časopis za decu i mlade, pokrenut u cilju razvijanja čitaličkih navika i promovisanje lepe reči, koji je brzo uspostavlja kreativnu saradnju sa kruševačkim školama.
Organizovano je i više promocija, literarnih i drugih konkursa, akcija, uz objavljivanje specijalizovanih, tematskih brojeva ovog časopisa.
– Kada smo se okupili oko njene prve žarulje, svi smo bili mlađi za deset godina, a za to vreme nismo uspeli da ostarimo, ili smo u duši ostali deca, što je bila mera za ravnanje – baš kao što smo istrajali u misiji vrednoj ovog kulturnog poduhvata – setio se urednik Ljubiša Đidić. – Zapravo, ipak smo srpskoj kulturi podarili jedno glasilo sa fizionomijom koja je ponovo zračila iz inspirativnih bagdalskih prostora. U vreme kad su se gasile izdavačke kuće, gasili dečji časopisi, uz česta nerazumevanja od bližnjih, ova Redakcija je istrajala u svojoj kulturnoj, pedagoškoj, vaspitnoj, i naravno književnoj – estetskoj misiji dostojnoj književnosti za decu, dostojnoj stvaralaštva koje je ishodilo iz ovog trenutka savremene srpske književne produkcije za decu i, naravno, treba reći i to da je časopis srećno fizionomiran prema školskom čitalaštvu. Časopis je postao paralelno i dečje glasilo razgorevajući dečju mapggu i njeno profilisanje u kreatorstvo koje će se granati u najrazličitijim oblicima u koje doseže mala dečja duša.
