Danas Kruševac ubrzano menja fizionomiju, pa se i u ovom trenutku radi na brojnim gradilištima širom grada. Kroz projekat MOJ GRAD – MOJA INSPIRACIJA, na sajtu regionalne Radio Televizije Kruševac kao osvedočenom hroničaru promena kroz koje ovaj grad i dalje prolazi, daćemo priliku nekim od zaslužnih Kruševljana da ispričaju čime ih je to ovaj grad zadužio i inspirisao, a šta su sve oni uradili da bio mesto boljeg i lepšeg života, sredina privrednog razvoja, sve manje nezaposlenosti, visokih kulturnih dometa i rezultata sportista, dobrih đaka i mladih i preduzimljivih stručnjaka u svim oblastima, ali i sve lepših i čistijih ulica i saobraćajnih zaobilaznica, trgova, parkova, sportskih terena, kao i koje su njihove vizije daljeg razvoja ove sredine.
Naš sagovornik u nastavku serijala je dr Dalibor Stajković, specijalista urologije.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Grada Kruševca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
- Čime Vas je Kruševac inspirisao i „zadužio“?
“Ostajte ovdje!… Sunce tuđeg neba
Neće vas grijat’ ko što ovo grije;
Grki su tamo zalogaji hljeba
Gdje svog nema i gdje brata nije”
Aleksa Šantić
Kada sam pre skoro 48 godina ugledao svet u svom Kruševcu nisam ni sanjao da ćemo ostvarati jednu neraskidivu vezu. Od prvih koraka koje sam kao bosonogi dečak pravio po mojoj Kapidžiji uvlačila mi se ljubav prema rodnom kraju, koja me i danas tera, gde god da odem, da sa nestrpljenjem čekam povratak kući. Negde sam pročitao da ljubav prema ovom ili onom gradu nastaje zbog osećaja koje je čovek morao doživeti u njemu, a ne od samog grada. Bezbrižno detinjstvo, prvi školski dani, sticanje prvih prijatelja, česma blizu moje kuće uvek puna dece i graja koja se čula su obeležili moje detinjstvo.
Polazak u Gimnaziju, prvi usponi i padovi, prijateljstva za ceo život, prve ljubavi i tuge su bili prepleteni kao i istorija našeg prelepog Kruševca. Tada sam i počeo da razumem u kakvom gradu živim, srpskoj prestonici sa istorijom dugom preko 6 vekova, koja je iznedrila veliki broj ljudi koji su ostavili trag u nauci, kulturi, sportu… Kulturno nasleđe, brojni spomenici koji oslikavaju istoriju našeg grada, kao i manastiri koji se nalaze u njegovoj blizini čine me ponosnim.
Kruševac je mesto ponosnih, vrednih, dobrih, poštenih i gostoprimljivih ljudi koji su uvek primali goste raširenih ruku i srca, i zato je to mesto u kome se rodilo četvoro moje dece i za koje sam se odlučio da bude moje prebivalište, koliko god da sam imao prilika da se stručno ostvarim u drugim gradovima.
- Šta smatrate posebno bitnim što ste učinili da ovaj grad bude mesto boljeg i lepšeg života?
Kao lekar koji se skoro 20 godina bavi medicinom doživeo sam mnogo lepih, ali i tužnih trenutaka. Pomoći bolesnom čoveku je velika privilegija, ali i pružiti mu utehu, saosećanje u teškim trenucima kada je medicina nemoćna je uvek bila moja vodilja.
Želja za boljim i kvalitetnijim pružanjem zdravstvene zaštite me je terala da se stalno usavršavam i uvodim nove metode u urologiji, koju sam izabrao za svoj profesionalni put. Ponosan sam što sam uz pomoć i podršku kolega uspeo da odeljenje urologije dovedem na jedan respektabilan nivo, da bude poznata i priznata u srpskoj urologiji. Mi smo danas mesto gde rado dolaze naši uvaženi profesori kao edukatori, kao i odeljenje na kome se rade neke metode koje se ne rade u većim centrima.
Posebno sam ponosan na kolektiv urološkog odeljenja, koji čini sve da svakodnevno pacijenti nasmejani i zadovoljni odlaze svojim kućama. U najtežim trenutcima Covid pandemije, ne sebično su davali sebe i hrabro se nosili sa svim nedaćama.
Moj zadatak je da mladim kolegama prenesem svoje znanje i da ih motivišem da rade još bolje, da ih podržim u uvođenju novih metoda sa željom da kruševačka urologija doživi još bolje dane.
Pored svega ovoga, znam da sam i dalje dužan svom gradu, ali ću zato u budućem period raditi još jače i bolje ne bi li na neki način bar malo vratio taj dug.
- Šta Kruševcu još nedostaje i smatrate da bi trebalo uraditi u relativno bliskoj budućnosti?
Izvrsnost nikad nije slučajnost, izvrsnost je rezultat visoke namere,
iskrenog truda i inteligentnih postupaka.
Izbor, a ne slučajnost određuje sudbinu
(Aristotel)
Kruševac je grad koji se poslednjih deset godina intenzivno razvija i koji dobija ruho kako i zaslužuje nekadašnja prestonica. Kao roditelj predškolske dece ne mogu da ne primetim izuzetne uslove za razvoj dece, od sređenih vrtića, do parkova potpuno renoviranih i igrališta za decu kako u gradskim tako i u seoskim sredinama, i to treba nastaviti, jer deca su naša budućnost.
Otvoreno je nekoliko fabrika, gde je posao dobilo mnogo naših sugrađana i znam da će biti još takvih investicija, jer je to garant da će ljudi ostajati u našem gradu.
Posebno me raduje kada vidim koliko je uloženo u kruševačko zdravstvo, pre svega u opremu, kao i u izgradnju Covid bolnice, koja će biti sastavni deo Zdravstvenog centra. Ali to je tek početak. Ono što svakako nam treba i što će se desiti je rekonstrukcija kompletne bolnice, čime ćemo našim sugrađanima moći da pružimo najbolje moguće lečenje. Uz to svakako će ići i zapošljavanje mladog kadra, kao i dodeljivanje specijalizacija, čime se nadam da ćemo prevazići ustanovu sekundarnog nivoa i da će Kruševac postati jednog dana i grad sa tercijarnim nivoom zdravstvene zaštite.
Kruševac je otvorio nekoliko visoko školskih ustanova i mislim da je to samo početak. Otvaranje fakulteta koji bi pratili potrebe industrije, kao i opšte obrazovnih fakulteta bi svakako smanjilo odliv naših mladih ljudi.
Kao neko ko potiče iz sela, smatram da seoska područja nisu zapostavljena. Infrastrukturno su uzdignuta zadnjih 10 godina, ali treba još dosta raditi ne bi li i to malo seoskih područja urbanizovali i doveli im vodovodnu i kanalizacionu mrežu uz asfaltiranje puteva. Naša prelepa priroda, kao i brojni kulturno istorijski spomenici i manastiri našeg kraja, pružaju izuzetnu priliku za razvoj turizma.
- Kakva je Vaša vizija razvoja ove sredine, odnosno budućnosti Kruševca?
“Nada je san budnih”
Aristotel
Kruševac je jedini grad u kome želim da živim. Kroz studije specijalizaciju, kongrese i edukacije živeo sam i obišao dosta mesta, ali uvek sam jedva čekao da se vratim u moj grad, posebno sada. Kada šetam sa decom vidim jedno veliko gradilište, jednu sredinu koja raste, ali ne gubi svoj duh i ne uništava svoju tradiciju.
U bliskoj budućnosti vidim jedan centar sa dosta visokoškolskih ustanova, sa savremenom i vrhunski opremljenom bolnicom, kadrovima i opremom, povezan auto putevima sa svim delovima Srbije. Vidim našu decu koja srećna rastu, ostaju ovde i imaju želju da i dalje raste naš grad.
