Pored usrdnih molitvi za sve u nevoljama, Kruševačka eparhija organizuje i konkretne haritativne aktivnosti usmerene ka pojedincima ili udruženjima građana kojima je neka vrsta pomoći potrebna.
O haritativnoj delatnosti Srpske pravoslavne crkve dobro znaju oni koji idu u crkvu i žive liturgijskim životom, ali utisak je, gledajući medijski prostor, da šira javnost malo šta zna o tome. Pored usrdnih molitvi za sve u nevoljama, SPC društveni značaj ispoljava i kroz haritativni rad.
O haritativnim aktivnostima SPC i Kruševačke eparhije razgovarali smo sa starešinom sabornog hrama Svetog Đorđa u Kruševcu, sveštenikom Đorđem Milojkovićem.
“Srpska Pravoslavna Eparhija kruševačka na nivou svojih Arhijerejskih namesništava već punih trinaest godina aktivno obavlja pored duhovne misije i haritativnu delatnost, i učestvuje i svim humanitarnim aktivnostima kako prema pojedincima tako i prema ustanovama i udruženjima u svim parohijama koje se nalaze na njenoj teritoriji a o kojima se duhovno brine i rukovodi Arhiepiskop i mitropolit kruševački G. David.
Svaka parohija kao zasebna crkveno – opštinska jedinica u Eparhiji kruševačkoj ima mogućnost i blagoslov da samostalno ili uz pomoć pojedinaca prepozna potrebe svojih vernika i u datom momentu pomogne ,pojedincu,porodici ili udruženju u skladu sa svojim mogućnoistima bilo materijalno ili finansijski”.
– Koje biste haritativne aktivnosti Kruševačke eparhije izdvojili?
“Kao što možete i sami da uočite u svakom našem hramu kako u gradu: Saborni hram sv. Georgija, crkva Lazrica, Pokrovska crkva, hram u Ujedinjenim Nacijama i hram na Bagdali, tako i u seoskim crkvama postoje ikone sa kutijama za prilog vernika koji se namenski opredeljuje za ,,potrebite,, onima kojima je potrebno, ali takođe imamo i pojedinačne priložnike, preduzetnike i privrednike.
Ustanove ,i organizacije sa kojima sarađujemo u proteklim godinama su ,,Kolo Srpskih sestara ,, Kruševac , ,,MNRO ,, Kruševac , Dom za decu bez roditeljskog staranja ,,Jefimija,, ,, Duga,, i mnoge humanitarne fondacije preko kojih pomažemo pojedince iz pomenutih crkvenih fondova ,ali i omogućujemo istim ustanovama i udruženjima da svoje aktivnosti sprovode pri parohijskim hramovima”.
– Utisak je da Kruševačka eprahija nije previše aktivna u medijima u promovisanju svojih haritativnih aktivnosti. Zbog čega?
“Eto možemo slobodno kazati da se naša Eparhija rukovodi citatom iz svetog Jevađelja po Mateju 6.3 gde piše: ,,A ti kada činiš milostinju, da ne zna levica tvoja šta čini desnica tvoja. Da bude milostinja tvoja u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, platiće tebi javno”. I upravo iz tog razloga ne promovišemo previše svoje humanitarne i socijalne aktivnosti”.
– Da li sveštenstvo podstiče vernike da učestvuju u haritativnim aktivnostima Srpske pravoslavne crkve, ili da individualno organizuju neku vrstu pomoći ugroženima, a u cilju podizanja svesti i motivisanja za učešće u humanitarnim aktivnostima?
“Parohijski sveštenici su svakako ključne ličnosti da prepoznaju kome je potrebna duhovna i životna pomoć, da animiraju potencijalne darodavce i pomagače ,one koji su raspoloženi za milosrđe, solidarnost i brigu za one kojima je potrebna naša podrška i pomoć”.
– Koliko po Vašem mišljenju haritativna delatnost može da podstakne ljudsku dobrotu i saosećanje?
“Dobar primer humanosti, verujem da kod svakog čoveka pokrene saosećanje i empatiju samo ne treba ostati na tome, iskoračimo dalje i dajmo tu ličnu žrtvu prema bližnjem , učinimo milosrđe u praksi, ,,Lični primer ,,to je svakako najveći pedagog i uvek daje najbolje rezultate”.
– Šta bi svako od nas mogao da uradi kako bi popravili odnose sa ljudima i unutar sebe pobudili duh solidarnosti, razumevanja i empatije, što je u današnje vreme opšte otuđenosti i sebičnosti veoma zbačajno?
“Otvorimo srce za čovekoljublje i bratoljublje,pogledajmo oko sebe i potrudimo se da prepoznamo kome smo potrebni i kome trebamo da ponudimo ruku za pomoć i podršku. Na našu veliku žalost sve više smo kao nacija sebeljubivi, egoistični, sebični, otuđeni i samodovoljni a to nije Hristov primer, tako nisu živeli naši pretci, hrišćanin se ugleda na Hrista koji je sve suprotno dobar, čovekoljubiv i mnogomilostiv”.
– Od kada traje haritativni rad Srpske pravoslavne crkve?
“Najlepše je kazati da od samoga Svetoga Save prvog Arhiepiskopa srpskog , utemeljitelja crkve i države našega naroda koga smo ovih dana molitveno proslavili odpočinje haritativna i humana delatnost srpke crkve i traje do danas, najaktivnija je organizacija ,,Versko dobrotvorno starateljstvo ,,Arhiepiskopije Beogradsko – Karlovačke koje se proširilo i na druge Eparhije u Srbiji a pruža sve vidove pomoći (medicinska briga ,hrana ,odeća, smeštaj), narodna kuhinja na Kosovu i Metohiji pod upravom Eparhije raško -prizrenske i mnoge druge”.
