Pravoslavni vernici sutra proslavljaju Đurđevdan, hrišćanski i narodni praznik koji se uvek obeležava 6. maja. Ovim praznikom slavi se uspomena na Svetog Đorđa i prekid progona hrišćana.
Đurđevdan proslavljaju pravoslavci ali i katolici, svako po svom kalendaru.
Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 303. godine. Sveti Đorđe je na ikonama predstavljen na konju, sa kojeg kopljem probada aždaju. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je „proždirala“ brojne nevine hrišćane. Sveti Đorđe ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac „neznaboštvu“.
Kod Srba ovaj dan poprimio je i neke druge osobine, mešajući se sa prethrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik Svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama. Đurđevdan je praznik sa mnogo običaja, i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se uoči i na sam dan Đurđevdana dana obavljaju, a do danas je zadržan običaj kićenja kapija grančicama vrbe, cvećem i lekovitim travama.
