Junak gradskog asfalta poznat u metropoli po uličnim performansima, Živadin Žika Obretković, glavni je glumac u biografskom dokumentarcu “Grand legenda u celini i celosti” Đorđa Traživuka, sa kojim će gledaoci TV Kruševac moći da se upoznaju u emisiji “Opušteno” ovog petka (21:00).
Pomalo zaboravljen, jer vreme ipak čini svoje, legendarni beogradski šetač i pesnik, poznat po uličnim performansima i svojevremnim nastupima u kultnoj radijskoj emisiji “Tup tup”, gde je svojim stihovima o devojčicama i salati propagirao ljubav i ekologiju, ipak je dobio svoj deo večnosti. Onaj filmski. Zahvaljujući reditelju Đorđu Traživuku i scenaristi Dušanu Cicvari (koji se pojavljuje i kao reporter imaginarne TV Smajli), autorima biografskog dokumentarca “Grand legenda u celini i celosti”, koji već naslovom seća i asocira na veselu pojavu autentičnog subkulturnog beogradskog junaka, poete, usmenog pripovedača, kompozitora, interpretatora…
– Radi se o čoveku koji se nekoliko puta kandidovao za predsednika Republike, objavio pet knjiga svojih pesama, izdao dva albuma svojih pesama, glumio u predstavama – podseća Đorđe Traživuk.
Obretković je karijeru započeo u Studentskom gradu gde je držao vatrene govore na radnim akcijama. Zatim se izveštio kao svirač frule. Medijsku karijeru donose mu nezaboravne radijske emisije Milovana Ilića Minimaksa “Tup tup”, zahvaljujući kojima Obretković postaje nezaobilazni deo nedeljnih popodneva verovatno milionskog slušateljstva, koje dobija neformalnog junaka i komentatora svakidašnjice u najautentičnijem obliku.
– Znam da većina pevača i estradnih umetnika plaća velike sume novca da bi bili prisutni u medijima. Međutim i sa brojnim reklamama i stalnim pojavljivanjem na TV programima, oni ipak ne uspevaju da budu prepoznatljivi. Živadin ne plaća nikome ništa, a svi ga znaju – priča režiser Traživuk.
Međutim, još jedan od povoda za snimanje bio je i težak život koji vodi zvezda ulice. Autori se, zato, nadaju da će film pokrenuti akciju za pomoć ljudima na granici egzistencije. Ono što je za sada privukao je medijska pažnja, simpatije gledalaca (premijera u Domu omladine u Beogradu, zatim brojne projekcije i učešća na festivalima). Ali i osećaj da Žiki, i njemu sličnima, dugujmo ipak i nešto više od toga…
Što se samog filma tiče, novinar imaginarne TV “Smajli”, kičasto obučen (prugasta “Versaće” košulja, šarena svilena mašna kupljena kod Kineza, stara šoferska kožna jakna) u maniru američkih reportera obraća se gledaocima. Reporter tokom razgovora, sa tipičnim “Baster Kiton” izarazom lica, iskazuje ozbiljan odnos prema sagovorniku Živadinu Žiki Obretkoviću. TV reporter (tumači ga Dušan Cicvara), prateći Žiku Obretkovića po beogradskim ulicama, pažljivo sluša njegovu slikovitu i zanimljivu ispovest. U svom prepoznatljivom maniru, uz učešće slučajnih prolaznika, Žika Obretković na otkačen i duhovit način priča o svom avanturističkom životu i sopstvenoj umetnosti.
Tu je i njegova nezaobilazna poezija, nešto dokumentarnog materijala, i sve to naizgled nepretenciozno upakovano u priču koja je isto što i život njenog junaka, Žike Obretkovića, u realnom ogledalu. Portret oslikan sopstvenom punom, naivnom iskrenošću čoveka sa paralelnom multimedijskom karijerom i savim običnim, teškim žvotom na ivici fizičkog opstanka. Vrcavost filma tako prerasta u njegovo surovo, ali precizno naslikano naličje, upotpunjujući sliku o junaku koji i sam postaje sintagma svojih naivno ponavljanih fraza…
