U zavisnosti od fakulteta, tražena povećanja školarine se kreću od dvesta dinara do dvanaest hiljada dinara. Za sudente to je neprihvatljivo. Povećanje školarine zatražila je, inače, trećina fakulteta Beogradskog univerziteta.
“Uvek se protivimo tome da određene nesuglasice između ministarstva i uprava fakulteta posebno kada su u pitanju materijalni troškovi koje ministarstvo izdavaja za funkcionisanje fakulteta, da te razlike koje nedostaju budu prebačene na teret studenata” ističe Borijan Soković, potpredsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu.
Na Hemijskom fakultetu kažu da su nove cene zatražili posle konsultacije sa studentima.
“Naš studentski parlament nas je u tome podržao, tako da smo za nekih desetak odsto povećali školarine, samo sa jednim ciljem, da održimo nivo kvaliteta studija na Hemijskom fakultetu”, navodi prof. Ivan Gržetić, dekan Hemijskog fakulteta.
Fakulteti opominju da su računi za komunalne usluge višestruko veći od sredstava koja dobijaju od Ministarstva prosvete i da hitno treba naći rešenje kako ne bi zatvarali svoja vrata.
“Neki fakulteti dobijaju od ministartsva svega četiri odsto za izmirenje materijalnih troškova i ovo je na neki način odgovor fakulteta, odnosno pokušaj da se negde nađu sredstva da se normalno funkcioniše”, naglašava prof. Nada Kovačević, prorektor Univerziteta u Beogradu.
Mišljenje o školarinama treba da da i Ministartsvo prosvete, ali to mišljenje nije obavezujuće. Konačnu odluku o ceni školarine donose Saveti fakulteta. Prvi upisni rok u narednu akademsku godinu biće od 22. juna do 14. jula.
Izvor: RTS
