Ovog petka u emisiji “Opušteno” TV Kruševac i na sajtu RTK predstavljamo i delimo nove knjige Lagune – “Prozrake” Svetlane Velmar-Janković, izuzetno svedočanstvo o ljudima i događajima koji su ispunjavali autorkin život od polovine tridesetih do početka pedesetih godina, i kapitalnu knjigu “Tito – Neispričane priče” koja prvi put osvetljava ključna nepoznata razdoblja Brozove biografije.
Neka vikend pred nama prodje u znaku provereno dobrih knjiga. U večerašnjem izdanju magazina “Opušteno” TV Kruševac (21:00, reprizno u nedelju u 14:05) predstavljamo knjige Svetlane Velmar-Janković, odnosno Denisa Kuljiša i Williama Klingera, koje se, svaka na svoj način, kroz pero jedne spisateljice i, na drugoj strani istoričara i novinara, bave intenzivnim periodom naše ne tako daleke prošlosti.
Dramatični događaji opisani u knjizi “Prozraci” su uspomene Svetlane Velmar-Janković na najraniju mladost, na lično iskustvo evropskog sumraka krajem tridesetih godina 20. veka, na doba okupacije Kraljevine Jugoslavije i, najzad, srpskog društvenog i građanskog sloma posle savezničke pobede nad fašizmom i ulaska partizanskih i sovjetskih trupa u ratom razorenu zemlju.
Svetlana Velmar-Janković u svojim autobiografskim detaljima, u stvari, dopunjava svoje romane i knjige priča, dajući im stvarnosnu zaleđinu koja umnogome pomaže razumevanju njenog književno-umetničkog dela.
Pred očima devojčice smenjuju se „prozraci“ bezbrižnog detinjstva u uglednoj porodici visokog državnog službenika u Beogradu, pred Drugi svetski rat, oglašavaju se zloslutni glasnici apokalipse iz zelenog oka filipsovog radio-aparata, ređaju odlomci sećanja na izdaju u praskozorje 6. aprila, na pakao i pometnju bombardovanja, na rušilačku neman zla, oskudicu i zbegove koji su usledili tokom teških godina tuđinske
Lična drama devojčice i njene obespravljene porodice pretvara se na kraju u potresne prozrake surove odmazde pobednika nad mnogim nekada imućnim građanskim porodicama u Srbiji, proglašenim za narodne neprijatelje a krivim bez krivice…
Svetlana Velmar-Janković jedan je od naših najznačajnijih i najprevođenijih autora, član Srpske akademije nauka i umetnosti i Srpskog književnog društva, autor romana „Ožiljak“ (1956, drugo, prerađeno izdanje 1999), „Lagum“ (1990), „Bezdno“ (1995), „Nigdina“ (2000) i „Vostanije“ (2004); zbirki pripovedaka „Dorćol“ (1981), „Vračar“ (1994), „Glasovi“ (1997), „Knjiga za Marka“ (1998), „Očarane naočare: priče o Beogradu“ (2006) i „Sedam mojih drugara“ (2007); zbirki eseja „Savremenici“ (1967), „Ukletnici“ (1993), „Izabranici“ (2005) i „Srodnici“ (2013) i knjige drama „Žezlo“ (2001). Dobitnica je najprestižnijih književnih nagrada i priznanja (osim Ninove i Andrićeve – „Isidora Sekulić“, „Meša Selimović“, Đorđe Jovanović“, „Bora Stanković“, „Pera Todorović“, „Stefan Mitrov Ljubiša“, „Žak Konfino“, „Neven“, „Politikin zabavnik“, „Ramonda serbica“, nagrada „6. april“ za životno delo). Prevođena je na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski, grčki, ruski, bugarski, korejski i mađarski jezik.
Tito – najzad ispričana priča
Prošlošću se, na drugi način, bave i William Klinger i Denis Kuljiš u knjizi enciklopedijskog obima “Tito – Neispričane priče”, koja pred čitaoce donosi nova i dosad potpuno nepoznata svedočanstva ljudi koji su iz neposredne blizine pratili uspon na vlast Josipa Broza Tita. Istaknuti istoričar i poznati novinar zajednički istražuju ključna, nepoznata razdoblja Brozove biografije i, uz pomoć dosad neobjavljene građe i otvorenih arhiva Kominterne, objašnjavaju njegov fascinantan uspon na vlast. čine to strpljivim izlaganjem, prenošenjem svedočanstava i dokumentarnog materijala, koje se proteže na gotovo 500 stranica, uključujući one ilustrovane fogografijama, pri čemu upravo izvori iz kominternovskih arhiva otkrivaju sasvim nepoznatu priču o odnosima agenturne operative i komunističkih partija na Balkanu.
Uz Titovo prisećanje, donose se i neka razmišljanja poznatih Titovih drugova (Edvarda Kardelja, Vladimira Bakarića, Vladimira Velebita i drugih) koji govore o svom saborcu, zapovedniku i političkom vođi. Knjiga u svakom poglavlju sadrži autentičnu ispovest Tita ili nekog od njegovih kamerada, a onda autori daju svoje analize i zapažanja.
– O Titu je decenijama pisao ko je i šta hteo, a jedino su ostali zabranjeni nedovršeni Titovi memoari, koje prvi put objavljuju Denis Kuljiš i William Klinger u knjizi Tito – neispričana priča. Za Tita kažu da nije bio nikakav sin poljskog grofa, niti nekog otmenog Austrijanca, već obični Zagorac, umeo je da vlada nama, bolje od nas samih, koji posle njega nismo nikada mogli da dodjemo sebi, pošto su nas brojni srpski vladari vodili u propast – primetio je povodom ove knjige Milomir Marić.
Posle tolikih knjiga i dokumentarnih filmova koji se u poslednje vrijeme bave Titom, svaki novi poduhvat zahteva ozbiljno opravdanje, ali ovo delo ne ide u red efemernih nastojanja jer donosi fundamentalni preokret u percepciji toga istorijskog lika. Pritom se, kako je primetio Marko Grčić, “ova povijesna studija čita kao uzbudljiv političko-špijunski triler“.
Knjiga, ipak, ni najmanje ne pati od težnje za senzacijom senzacije radi, barem ne one novinskoga tipa, iako u njoj ima otkrića koja, iako su zaista senzacionalna, sasvim su seriozno obrađena, kao i celo izdanje uostalom, koje je i izvanredno koncipirano i opremljeno. Tu je i celovita knjižna aparatura s preglednim sadržajem u kojem su, odlično naslovljeno i podnaslovljeno, čak dvadeset i jedno poglavlje (na primer, unutrašnji podnaslov knjige je Tajni imperij Josipa Broza Tita), a u 454 stranice knjige stali su i zanimljivi dodaci kao što je geokarta Titovog životnoga puta po Evropi od 1911. do 1920.
