Svetski Dan štednje obeležava se 31. oktobra, a prva nedelja novembra proglašena je nedeljom štednje. U tom periodu, brojnim pogodnostima i promotivnim akcijama banke žele da privuku što više komintetenata, odnosno štediša, kojima je u ovom periodu zagarantovana najpovoljnija kamatna stopa. Ove godine skoro sve banke imaju sličan stav – nema značajnog povećanja kamatnih stopa na štedne uloge.
Dan štednje obeležava se 31. oktobra od pre 85 godina, kada je u Milanu na skupu bankara iz 25 zemalja sveta osnovan Međunarodni institut za štednju.
Svetski dan i nedelju štednje od tada banke obeležavaju na razne načine sa ciljem povećanja propagande štednje uz brojne kampanje, bonuse i uvećane kamate građanima koji bankama povere štedne uloge. Prethodnih godina u našoj zemlji Nedelja štednje produžavala se u mesec štednje, a najprivlačnije su bile veće kamatne stope na položene dinarske i devizne depozite.
U prošloj godini Vlada Srbije uvela je garancije na depozite do 50 000 evra, a od 2009. godine građani su oslobođeni plaćanja poreza na ostvarenu kamatu po osnovu devizne štednje u poslovnim bankama.
Prethodnih 5 godina ukupna devizna štednja građana Srbije beležila je konstantan rast, a izuzetak je 2008. godina kada je zavladala kriza poverenja i povučeno je oko milijardu evra devizne štednje.
Ove. 2014. skoro sve poslovne banke imaju isti stav – nema značajnijih povlastica za sadašnje i buduće komintente, nema povećanih kamatnih stopa, jer se sve pogodnosti nalaze u okviru paketa koje određene banke nude, a tiču se dodatnog osiguranja, produženog kredita, pauziranja u otplati. Ipak, iako su uočljivi trendovi rasta devizne štednje, procene stručnjaka su da se oko 3 milijarde evra građana nalazi u slamaricama. U dinarima se retko štedi, valjda zbog nepoverenja u domaću valutu, iako su kamatne stope na dinarske uloge veće i po nekoliko puta u odnosu na štednju u stranoj moneti.