Na planeti Zemlji ima 70 % vode, od toga je samo 2,5% slatke voda (a u ledu je 98% slatke vode) Podzemnih slatkih voda je 1,7 % koje ljudi vekovima piju sa izvora, iz bunara i česmi. Naučnici su predvideli da će do ove 2025. u kojoj živimo pola stanovnika na Zemlji biti ugrožena nedovoljnim pristupom bezbednoj vodi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije oko pola miliona dece mlađeg uzrasta umre godišnje od oboljenja izazvanih manjkom sigurne vode i sanitarnih uslova (dijareje). Sve to ukazuje na značaj zdrave pijaće vode, očuvanja izvorišta, reka, jezera i kvalitetnog vodosnabdevanja.
Koliko je voda bitna, govori to da su se gradovi podizali uvek blizu reke, jezera ili gde postoji izvor. Tako je i Kruševac podignut između Zapadne Morave i Rasine, a izvori su bili od presudnog uticaja na položaj starog Kruševca. Lupus fontana ili “vučji izvori”, prema predanju, najstarije su česme na ovom prostoru koje se vezuju još za rimski period. Nalazile su se pored glavnog druma koji je vodio kroz zapadno-moravsku dolinu, od Niša, preko Stalaća ka Ibarskoj magistrali. Kasnije kada knez Lazar podigao vojno utvrđenje – mali grad sa dvorom i pridvorskom rkvom, kulama i bedemima, moralo se misliti i na potrebe tadašnjih žitelja za vodom.
Prilikom arheoloških iskopavanja, severno od Kule kneza Lazara, otkrivena je srednjovekovna cisterna za kaptažu vode (širine 1 metar, dubine 1,5 metara, dužine 5 metara), i bila je unutra omalterisana malterom od tucane opeke. Korišten je i bogat izvor vode koji se nalazi ispod temelja Donžon kule. Njegova voda i sada ističe u rezervoar na severnoj strani Starog grada, današnjeg arheološkog parka. Voda za piće i druge potrebe tada se upotrebljavala iz cisterne i mnogih izvora u podgrađu Lazarevog grada. U starom delu Kruševca, nastalom oko podgrađa prestonice kneza Lazara, podignute su česme. U Lazarevo vreme bilo ih je pet, zidane od kamena. Po svojoj lokaciji, ove česme postavljene duž glavnih ulica starog grada, i po rasporedu, na približno jednakoj međusobnoj udaljenosti predstavljaju najstariji sačuvani gradski vodovod u Srbiji. I tako su Kruševljani među prvima imali neku vrstu preteče današnjeg savremenog vodosnabdevanja.
Narod je česme nazivao različitim imenima: po graditeljima, vladarima ili kvalitetu vode. Danas one predstavljaju zanimljive spomenike, objekte od značaja za istorijsku prošlost Kruševca. Prilikom kopanja temelja za stambene zgrade u nekada Jug Bogdanovoj, novi naziv Balkanskoj ulici, naišlo se na šljunak, a zatim i na pijaću vodu, što pokazuje da je Kruševac podignut na terenu koji obiluje podzemnim vodama. Kasnije su i Turci za potrebe vojske i građana podizali česme od kojih je sačuvano pet: Zulina česma, Tabanačka (Mala ili česma Cara Uroša), Velika ili Česma Cara Lazara, Dobra voda(Turska ili “Čelebi Agina česma) i Lazarička česma.
Organizovano vodosnabdevanje u Kruševcu zvanično se razvija tokom druge polovine 20. veka. Osnivanjem Ustanove za izgradnju vodovodnei kanalizacione mreže u opštini Kruševac 1957. godine počinje savremeno institucionalizovano vodosnabdevanje u gradu. 1972. napravljena je veštačka akomulacija jezero Ćelije, kao deo zaštite najveće akomulacije Đerdap. Ipak, 1977. g prvobitna namena akomulacije je promenjena i započeto je njeno korišćenje kao izvora vodosnabdevanja pijaćom vodom. Danas je to savremeni , razgranati sistem vodosnabdevanja gotovo čitavog Rasinskog okruga, odakle se vodom snabdeva preko 120 hiljada stanovnika.
Vratimo se javnim česmama. One imaju izuzetno bogatu istoriju generalno i predstavljaju značajnu kulturnu tradiciju i nekada su bile deo ktitorskih aktivnosti. Naime, manje imućni vlastodršci ili građani koji su bili bogati, ali nedovoljno da podižu zgrade i verske objekte, budućim generacijama su ostavljali česme sa vodom za piće, što nije bila mala stvar. Koliki je njihov značaj, danas je očiglednije nego ikada, jer su nam izvori pijaće vode postali maltene luksuz.
Gradske česme su nekada bile duboko poštovana karakteristika urbane celine i ogroman tehnološki i infrastrukturalni kapital prevashodno zbog njihovog značaja za javno zdravlje. Danas, kada su nam zbog svih zdravstvenih i ekoloških izazova neophodnije nego ikada pre, one su u krizi. Danas u kruševačkom kraju još uvek su u funkciji 22 javne česme, sa kojih građani zahvataju vodu. Zavod za javno zdravlje Kruševac kontroliše zdravstvenu ispravnost vode na tim česmama, od kojih kontinuiranu ispravnost imaju samo dve – česma kod Famove kapije i česme Pčela u Šancu.
Činjenica da sve manje ljudi ima poverenja u vodu sa javnih česmi, a i to što su mnoge od njih potpuno nefunkcionalne, neposredno utiče i na javno zdravlje i na životnu sredinu. Ljudi kupuju flaširanu vodu, što predstavlja, često bespotreban i ne tako zanemarljiv trošak. Istovremeno, kada su već primorani da kupe flaširanu vodu, koja finansijski gledano nije značajno jeftinija od nezdravih, gaziranih pića mnogi se, a pogotovu mladi ljudi, pre opredeljuju za ovo drugo što se potom loše odražava na njihovo zdravlje. Povećanje potrošnje flaširane vode loše se odražava i na životnu sredinu, bilo kroz same plastične flaše koje se u nedovoljnoj meri recikliraju, bilo kroz potrošnju goriva koje je neophodno da bi se te flaše proizvele, bilo za distribuciju vode do prodajnih mesta. London je npr, sproveo analizu, upravo u cilju očuvanja životne sredine kroz smanjenje upotrebe flaširane vode i plastične ambalaže, pa su gradske vlasti sprovele projekat povećanja broja česmi sa pijaćom vodom na najprometnijim tačkama u gradu, koje su dizajnom prilagođene jednostavnijoj i bržoj dopuni flaša. S obzirom na pozitivan ishod projekta, postavljeno je još česama na javnim mestima.
1989. godine, povodom obeležavanja značajnog jubileja za grad, 6 vekova od Kosovske bitke, na zahtev Narodnog muzeja Kruševac, gradske česme su restaurirane prema prvobitnom izgledu, koliko je to bilo moguće. Uređen je okoliš, postavljene klupe i posađeno zelenilo. Nažalost, tim uređenjem nije se sačuvala ispravnost vode. Zavod za javno zdravlje Kruševac ima ugovor sa gradom da dva puta godišnje proverava ispravnost vode na 15 javnih česmi koje nisu u sistemu gradskog vodovoda. Na 10 česama u Kruševcu i okolini ustanovljena je neispravnost vode i zabranjena je distribucija i korišćenje vode. Voda je ispravna na česmama: kod FAM-ove kapije, PČELA u Šancu, Konjuhu, Jablanici i sa mineralnom vodom u Čitluku, a neispravna na česmama kod crkve Presvete Bogorodice na Rasini, Lazaričkoj, Beloj Vodi, mala u Šancu, Kapidžiji, Sveti Jovan u Čitluku, Vratarima i sa mineralnom vodom u Lomnici. Potrebne su češće analize, saznajemo od specijaliste higijene Slađane Stanić, kako bi se utvrdili zagađivači, a time i otklonili nedostaci, i česme ponovo stavile u dobile primarnu namenu – javno dobro.
Kruševačka oblast bogata je površinskim, podzemnim, mineralnim, termomineralnim i termalnim vodama koje predstavljaju veoma značajna vodna bogatstva koja se mogu koristiti. Jedan od izvora mineralne voda nalazi se u Lomnici, a njegovi potencijali nažalost, nisu iskorišćeni. Izvor mineralne vode, takozvani Lomnički kiseljak nalazi se na putu Kruševac-Jastrebac, na oko 9 kilometara od grada u dolini Lomničke reke. Lomnička voda uvek je bila na dobrom glasu, a smatra se da je bila korišćena i u doba Rimljana. Prva hemijska analiza ove vode urađena je 1901. godine, a njen sastav veoma je hemijski stabilan, navodi u svojoj knjizi “Vodni potencijali kruševačke oblasti “, dr geologije i viši naučni saradnik, Dušan Stojadinović. Voda povoljno utiče na zdravstvene aspekte, može da služi za lečenje dijabetesa i ima dosta lekovitih svojstava. Nekada je voda bila i flaširana, a Lomnica je bila poznato izletište koje je mamilo brojne posetioce. Lomnički kiseljak danas je izložen spoljnim uticajima i zagađenjima, te je često bakteriološki neispravan. Otpadne vode i ispusti iz septičkih jama u blizini izvorišta negativno utiču na kvalitet.
Korišćenje potencijala ovog izvora doprinelo bi razvoju oblasti, a sređivanje bi otvorilo brojne mogućnosti i probudilo svest o očuvanju i njegovoj važnosti.
Pozitivan primer očuvanja i održavanja javnih česmi imamo u selima Šanac i Šavrane, gde su meštani svojim zalaganjem uspeli do današnjih dana da ih sačuvaju, a time i tradiciju, a pre svega prirodu.
Česma “Pčela” u Šancu, zbog dobre vode, jedno je od omiljenih mesta putnika namernika, a tokom tropskih dana, spas od gradske vreline, rashlađivanje uz druženje, ovde pronalaze brojni izletnici. “Pčelu” posećuju ne samo meštani Šanca, Bošnjana i okolnih naselja, Kruševca, Varvarina, već i iz Kragujevca, odakle voda na svoj način stiže, kao i Niša i Beograda. Česma je podignuta 1938. godine trudom meštana Šanca, i o njoj se donedavno brinuo, jedan od seoskih domaćina, koji je pijući vodu izlečio kamen u bubregu, potpukovnik u penziji Živan Tomić, koji je preminuo u desetoj deceniji života. Ispravnost vode za piće na česmi “Pčela”, redovno kontroliše Zavod za javno zdravlje u Kruševcu.
Naziv Pčela je verovatno dobila po obaveznom roju ovih vrednih insekata koji se okupljaju oko barica i samog izvorišta. Vrednu pčelu meštani Šanca ugravirali su i u mermeru, dok su na prednjem delu izvorišta postavljene ikone. Vodu iz česme u Šancu toče putnici namernici, meštani Kruševca i okoline, a oni koji su iz drugih gradova dolaze i toče je u kanistere i balone. Kažu da je izuzetno prijatna, hladi i blaži, a pripisuju joj i lekovita svojstava za smetnje sa bubrezima, žučnom kesom i još nekih oboljenjima gastro trakta.
I u selu Šavranu nadomak Kruševca, iste godine 1938., na izvoru je podignuta česma “Šavranac”. Prošle, 2024., obnovljen je izvor, česma rekonstruisana, kao i plato oko nje. Predrag Milenković, rodom iz Šavrana, na čiji smo poziv otišli da zabeležimo priču o očuvanju prirodnog dobra, kaže da je od malema dolazio na ovaj izvor:
“Iznad izvora je brdo, prema selu Meševo, i tu je bilo mnogo vinograda, priseća se Milenković, i mi smo kao deca brali grožđe i drugo voće i dolazili na izvor da ga operemo, ohladimo i uživamo u prirodi. Jer ovde, pored vode, i po najvećoj vrućini uvek prijatno.”
Milenković kaže da su generacije Šavranaca vezane za ovaj izvor. Po pričanju starijih i samo selo je nastalo oko ovog izvora. Inače, u selu je bilo još izvora, ali ovaj je sačuvan, pa je na njemu 1938. sagrađena česma, uz dobru volju meštana i donacije tadašnjeg poslanika u Kraljevini Jugoslaviji. Milenković ističe da voda na ovom izvoru nikada nije presušila: ” Uvek ide istim intenzitetom, hladna, pitka i lepa!”
Meštani Šavrana su do pre 50 godina ovu izvor vodu koristili za piće do izgradnje vodosistema sa jezera Ćelije, i tada je česma zapuštena.
“Mi, mlađi, odlučili smo da sačuvamo ono što nam je priroda dala, a i sećanje na detinjstvo, pa smo prošle godine rekonstruisali i sredili česmu, a sada sređujemo prostor oko nje – priča Predrag Milenković. “Želimo da je vratimo u prvobitno stanje, ojačamo i sačuvamo za buduće generacije.”
Šavranci su zasukali rukave, prihvatili se posla, kamenom ojačali brdo kako se ne bi obrušilo na česmu. Iznad samog izvora u planu je da se napravi letnjikovac, gde bi moglo da se sedne kod vode, okrepi i uživa.
Pomenusmo da to nije jedini izvor u Šavranu. Samo par metara od česme ŠAVRANAC je obeležje “muške vode koju je po priči pronašao deda našeg sagovornika. I tu je postavljeno obeležje:
“Taj izvor je pre 70 godina otkrio moj deda, sasvim slučajno, kada je pojio konje na česmi Šavranac, u neposrednoj blizini. Pijući tu vodu izlečio je želudac. Ova voda bogata je gvožđem i lekovita je, što je on kasnije i dokazao. Leči stomačne bolesti ” objašnjava Milenković.
A naziv “muška voda” dobila je jer je ,navodo, lečila i “muške bolesti, a dolazili su iz čitave bivše Jugoslavije da je piju, priča nam ovaj Šavranac. Sada se ovaj izvor više ne koristi i zapušten je . U planu je da se i on sredi i da mu se vrati namena koji je imao.
A na česmi ŠAVRANAC beležimo da piše: podignuta je 1938. godine. Izdejstvovao ju je poslanik u Kraljevini Jugoslaviji gospodin Bogoljub Knežević. Rukovodio je glavnim odborom za izgradnju česme koji su činili: Obren Simić, Momir Gašić, Desimir Jovanović, Obren Marjanović, Milan Vujičić i Milenko Ž. Miljković. Tako se oni svi potpisaše na česmi da ih generacije ne zaborave. Ali vreme i tehnološki napredak, odnosno prolazak vodovoda sa jezera Ćelije, učinili su da ova česma izgubi na važnosti. Ali evo neke mlade generacije Šavranaca nisu dopustile da česmu sa izvor vodom pojede zaborav i zub vremena. Sa obnovom su krenuli 2024. godine. Sada se tu okupljaju vikendom, praznicima. Čuvajući česmu čuvaju tradiciju ali sećanje na pretke. A vrativši se izvoru žive vode čuvaju i prirodu!
Ove dve priče trebalo bi da posluže za primer i meštanima drugih sela u kruševačkom kraju, jer mnogo je ovakvih izvora i česmi koji su devastirani, mnogi čovekovom nebrigom. Kruševački kraj bogat je prirodnim izvorima i to svakako treba iskoristiti, bar kao alternativni izvor snabdevanja vodom. Ali zato je potrebno da se odgovorno ponašamo prema prirodi kako ono što od nje uzmemo ne bi bilo zagađeno i opasno po zdravlje.
Ovom važnom temom očuvanja vodnih resursa i održivog upravljanja vodama Rasinskog okruga, ukazujemo na značaj zdrave pijaće vode, čuvanje prirodnih i mineralni izvora, prerada otpadnih voda, brige o prirodi. Deo je projekta „Sačuvajmo svaku kap“ koje sufinansira Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.
