Poplave su oduvek bile deo prirodnih ciklusa, ali u poslednjim decenijama njihova učestalost i razorne posledice sve više zabrinjavaju naučnike i zajednice širom sveta. Osim neposredne štete koju nanose ljudima i infrastrukturi, poplave imaju i dugotrajnije, manje vidljive posledice — one menjaju tokove reka, zagađuju izvore pijaće vode i narušavaju ravnotežu vodenih ekosistema, kvalitet i vodni bilans čitavih područja. Uticaj poplava na vodne resurse postaje jedno od ključnih pitanja u borbi protiv klimatskih promena i očuvanja prirodnih zaliha vode, resursa bez kojeg nema života ni razvoja. Poplave imaju kompleksan uticaj na vodne resurse kroz fizičke, hemijske i biološke procese. Promene u protoku, eroziji zemljišta i unosu zagađujućih materija dovode do poremećaja u kvalitetu površinskih i podzemnih voda, što zahteva pažljivo upravljanje i monitoring.
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, broj velikih poplava se u poslednjih 50 godina utrostručio. Ovaj trend ne samo da ugrožava ljudske zajednice, već i ozbiljno remeti prirodne vodne sisteme, utičući na dostupnost i kvalitet pijaće vode. Za vreme velikih poplava u Srbiji 2014. godine, kada se reka Sava izlila iz svog korita, mnogi gradovi u regionu suočili su se sa katastrofalnim posledicama. Međutim, pored uništenih domova i puteva, poplave su ostavile i nevidljive tragove — zagađene podzemne vode, oštećene vodovodne sisteme i poremećen prirodni ciklus obnavljanja vodenih resursa. Kada voda preplavi kopno, ona ne nosi samo blato i otpad, već i razne zagađujuće materije — hemikalije, naftne derivate, otpadne vode i pesticide koji dospevaju u reke, jezera i podzemne izvore. Na taj način poplave značajno narušavaju kvalitet vode i ugrožavaju snabdevanje stanovništva pijaćom vodom. Istovremeno, jake poplave menjaju prirodne tokove reka, izazivaju eroziju obala i smanjuju kapacitet vodenih ekosistema da se sami oporave. Dugoročno gledano, ove promene mogu imati ozbiljne posledice po dostupnost i obnovu vodnih resursa, naročito u područjima koja već pate od nestašice vode.
Jedna od najozbiljnijih posledica poplava jeste zagađenje površinskih i podzemnih voda. Kada voda preplavi naseljena i poljoprivredna područja, ona dolazi u kontakt sa otpadnim materijama, kanalizacijom, hemikalijama i pesticidima. Sve te supstance se mešaju sa rečnom vodom i dospevaju u izvore pijaće vode, čime se direktno ugrožava zdravlje ljudi i životinja. Poseban problem predstavljaju poplavljena postrojenja i deponije otpada, jer oslobađaju teške metale i toksične materije koje se dugo zadržavaju u vodi i tlu. Sanacija ovakvih posledica često traje mesecima, a u nekim slučajevima i godinama, što pokazuje koliko su poplave ozbiljna pretnja bezbednosti i održivosti vodnih resursa.
Sve to pokazuje da poplave nisu samo prirodni fenomen, već i društveni izazov koji zahteva sistemsku podršku i planiranje oporavka.
Pretnje i problemi vezani za vodene resurse u Rasinskom okrugu
Važno je prepoznati izazove, pretnje i probleme sa kojima su vodeni resursi suočeni. Najveća pretnja je uticaj čoveka, ali u poslednje vreme nijsu zanemarljive ni klimatske promene koje donose rizik od smanjenja vodotoka i suša.
Na području Rasinskog okruga možemo identifikovati nekoliko ključnih načina na koje poplave utiču na vodne resurse — kako površinske (reke, potoci), tako i podzemne vode, kao i indirektne efekte kroz zemljište.
- Rečni sistemi kao što su Zapadna Morava i Južna Morava prolaze kroz Rasinski okrug i doživljavaju povećanje vodostaja i izlivanja prilikom obilnih padavina i bujičnih potoka.
- Izlivanja dovode do zahvatanja obala, priobalnih područja i plavljenja parcela i naselja —
- U uslovima kada voda naglo poraste, to može dovesti do mešanja sanitarnih voda, slabo kontrolisanih otpadnih voda i površinskog sliva sa vodotokovima, što utiče na kvalitet vode.
Na teritoriji Rasinskog okruga Zapadna I Južna Morava, Rasina i Pepeljuša su vodotokovi I reda, a ostale reke i pritoci pripadaju vodotokovima II reda. O prvima brigu vode „Srbijavode“ a o drugima lokalna samouprava. U to spadaju mere zaštite i upravljanje vodnim resursima nakon poplava: zaštita izvorišta, bolja regulacija vodotokova i prilagođavanje infrastrukture (npr. odvodnjavanje, zaštita obala, uredjenje bujičnih tokova) kako bi se smanjili rizici.
Efikasno upravljanje vodnim resursima nakon poplava zahteva kombinaciju hitnih i dugoročnih mera. Prvi korak je sanacija zagađenih izvora i obnova sistema za snabdevanje pijaćom vodom, uz stalni monitoring kvaliteta vode. Važno je i sprovođenje dezinfekcije bunara, rezervoara i vodovodnih mreža kako bi se sprečilo širenje zaraza. Dugoročno, potrebno je ulagati u unapređenje infrastrukture — izgradnju nasipa, retencija i kanala za kontrolu vodotoka — kao i u modernizaciju sistema za rano upozoravanje na poplave.
Mere zaštite od poplava su ključne, jer pokazuju kako se rizik od poplava može smanjiti pre nego što do njih dođe, kaže načelnik Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije grada Kruševca Dušan Todorović. Objašnjava da zaštita od poplava podrazumeva skup preventivnih i tehničkih mera kojima se smanjuje verovatnoća izlivanja voda i ublažavaju moguće posledice. Najvažnije su strukturne mere, kao što su izgradnja i održavanje nasipa, brana, odbrambenih zidova i kanala za odvod viška vode, naglašava Todorović. Ove mere omogućavaju kontrolu vodotokova i smanjuju rizik od izlivanja reka. Takav sistem brana za usporavanje voda, na vodotokovima II reda, izgrađene su , u manjem obimu na Lomničkoj reci na Jastrepcu, na Trmčarskoj i Nauparskoj reci , a u fazi izgradnje i uspostavljanje na Kobiljskoj, Gaglovskoj reci i na potoku Bunarac.
Pored toga, primenjuju se i nestrukturne mere, koje obuhvataju planiranje korišćenja zemljišta, zabranu gradnje u plavnim područjima, razvoj sistema za rano upozoravanje i edukaciju stanovništva o postupanju tokom poplava. Poseban značaj ima pošumljavanje i očuvanje prirodnih retencija (poplavnih ravnica), jer one prirodno upijaju višak vode i ublažavaju njen razorni talas. Kombinacijom ovih mera moguće je znatno smanjiti rizik i posledice poplava, ali i ojačati otpornost zajednica na buduće klimatske promene.
Mi smo eklatantne primere poplava u poslednjoj deceniji imali više puta naglašava Todorović:
– U 2014. godini zabeleženo je da je “godina nezapamćenih poplava” za Kruševac — šteta je procenjena na oko 90 miliona dinara.
– U martu 2016. godine, velikih padavina na području oko Kruševca. Korito reke Rasine „bilo puno”, te je bila aktivna odbrana od izlivanja. Procenjena šteta iznosila oko 50 miliona dinara. Poplavljeno je oko 200 hektara 160 ha obradivih površina, voda ušla u podrume domaćinstava u selima Kukljinu i Koševima, kao i ekonomski objekti u dvorištima.
- U maju 2016. navedeno je da je područje Kruševca ponovo pogođeno poplavama — za period 2-5. maj velike količine padavina su izazvale izlivanje reke Južna Morava u naselju Đunis (u opštini Kruševac)
– U januaru 2021. godine, kod Kruševca je poplavljeno 35 hektara poljoprivrednog zemljišta, prouzrokovano izlivanjem reke. Top of Form
– U junu 2023. god. je proglašena vanredna situacija na teritoriji Kruševca zbog obilnih padavina i poplava. Tada je 11 mesnih zajednica u opštini Kruševac pretrpelo veliku materijalnu štetu usled obilnih padavina i poplava. Načinjena šteta bila je veća nego 2014, jer je veći broj objekata završio pod.
Todorović objašnjava da su ove poplave posledica klimatskih promena, obilnih i nekontrolisanih padavina, ali uticaj ljudskog faktora se ne može zanemariti.
„Žitelji koji žive pored tih vodotokova moraju da vode računa da ih ne zagađuju, zagrađuju uzurpiraju i održavaju odvodne kanale prohodnim.“
On ističe da u okviru izrade Operativnog godišnjeg plana odbrane od poplava tada preporučena izgradnja hidrotehničkih objekata za usporavanje vode kako nebi napravila veliku štetu. Konstantno se apeluje na žitelje , posebno na seoskom području da atmosferske vode ne sprovode u fekalnu kanalizaciju, i da čiste odvodne kanale. Na pitanje da li su građani svesni svog činjenja, odnosno nečinjenjai svog indirektnog uticaja na plavljenje, Todorović odgovara da je svest još uvek na niskom nivou, ali se sprovode edukacije i vežbe kako bi se taj stav promenio Kako bi se građani informisali i što bolje zaštitili u takvim situacijama, Odeljenje za vanredne situacije u Kruševcu sprovelo je vežbu spašavanja pod vodom i nad vodom.
Odeljenje za poslove odbrane i vanredne situacije grada Kruševca mere za sprečavanje poplava rade u simbiozi sa Fondom za zaštitu životne sredine, ali primarni zadatak je, kaže Todorović reagovanje kada dođe do poplava. Izrada dokumenata kojima se utvrđuje ko, kada i kao reaguje da se spase ljudski životi i materijalna dobra. Sve to zahteva planiranje u sektorima zaštite životne sredine, poljoprivrede, investicija i dela planiranja urbanizma.
Pored izgradnje gore pomenutih brana i kanala, veoma važna mera je održavanje. Todorović ističe da o tom delu treba da se brine JKP „Vodovod“ Kruševac kao upravljač vodama i mrežom u gradu.
Potražili smo odgovor i od nadležnih za taj deo infrastrukturne mreže, JKP „Vodovod“ Kruševac. Direktor Vladimir Milosavljević objašnjava da je ulaganje u atmosfersku kanalizacionu mrežu jeste ulaganje u mere protiv plavljenja područja.
„Kruševac ima separatni tip kanalizacije, to znači da ima odvojenu atmosfersku i fekalnu kanalizaciju, što je veoma važno i zbog toga je moglo da se izgradi Postrojenje za preradu otpadnih voda. Ovo postrojenje nije predviđeno da se u njega uliva i atmosferska voda, zato što se ona ne prerađuje na način na koji se prerađuju fekalne vode“, objašnjava direktor Vodovoda Milosavljević. On ističe da atmosferska kanalizacija na teritoriji grada postoji u užem centru grada, a svugde gde se radi rekonstrukcija vodovodne i kanalizacione mreže nastoji se da se izgradi i atmosferska kanalizacija, jer je ovo investiciono ulaganje potreba razvoja grada kao mera protiv poplava. Milosavljević kaže da ova atmosferska mreža nije predviđena da se radi i na seoskom području, jer je predviđeno da se voda od padavina odvodi kanalima pored puta. I zato postoji stalni apel da meštani čiste i održavaju te kanale, što nije uvek slučaj.
„Postojao je problem u selima Modrica, Golovode i Kobilje gde smo odradili vodovodnu i kanalizacionu mrežu, a kada padne veća količina padavina, izliva im se fekalna kanalizacija. Tih problema nema kada su padavine normalnog obima, ili ih nema. Inspekcijskim nadzorom ustanovljeno je da većina domaćinstava svoje atmosferske vode iz dvorišta uključuju u fekalnu kanalizaciju, koja na tom područjue nije predviđena za to, i onda dolazi do izlivanja,“ objašnjava direktotr Vodovoda Milosavljević. „To je greška meštana, jer tu vodu treba sprovesti u kanale za odvodnjavanje, koji su predviđeni za to.“
Uloga lokalne samouprave, pa time i Odeljenja za poslove odbrane i vanredne situacije grada Kruševca, objašnjava načelnik Dušan Todorović, u ovom momentu, u ovoj oblasti je da planira mere i sredstva koje će usmeriti subjektima koji treba da budu nosioci poslova prevencije i odbrane od poplava. Kada smo krenuli od 2012. god. poslovi odbrane od poplava imali su budžet od oko milion dinara, da bi sada, 2025., za održavanje vodotoka II reda porasao na 60 miliona dinara. To je drastična promena u prepoznavanju problema. Odeljenje ima urađen projekat za uređenje reke Rasine, gde su „Srbijavode“ bile nosilac, a institut „Jaroslav Černi“ izrađivač projekta. U pitanju je deo reke od Želežničkog mosta do do uliva Modričke reke u Rasinu, dužine 5 km. Vrednost ovog projekta je preko milijardu dinara. Time bi se rešio problem utvrđivanja obala i sprečavanje izlivanja. Urađeni su i projekti za uređenje vodotokova II reda. Posle dokumentacije, lokalna samouprava treba da izdvoji sredstva za sprovođenje tih projekata.
U našem kraju vrlo često susrećemo se i sa URBANIM POPLAVAMA, objašnjava Todorović. Nastaju zbog jakih pljuskova u dužem vremenskom periodu. Velike količine vode koje se slivaju sa više tačke, atmosferska kanalizacija na nižim tačkama ne može da primi, i dolazi do poplava. Kod nas u Kruševcu to se dešava u ulici Car Lazar i Jug Bogdanovoj. Mere su izgradnja i održavanje razgranatije mreže atmosferske kanalizacije i kanala za odvodnjavanje, izgradnja rezervoarsko-bazenskog sistema u gradu.
U mere zaštite vodnih resursa Rasinskog okruga svakako treba ući i bolja zaštita izvorišta.
Očuvanje vodnih resursa Rasinskog okruga usko je povezano sa efikasnim sprovođenjem mera za zaštitu od poplava. Pravovremeno planiranje, izgradnja i održavanje vodne infrastrukture, kao i sprovođenje preventivnih mera i edukacija stanovništva, ključni su za smanjenje rizika od poplavnih šteta. Podjednako je bitno jačati svest građana i lokalnih vlasti o značaju očuvanja vodnih resursa kroz edukaciju, planove upravljanja rizikom i održivo korišćenje zemljišta. Integrisanim pristupom — koji obuhvata racionalno korišćenje voda, zaštitu rečnih korita i obala, pošumljavanje i kontrolu otpadnih voda — moguće je obezbediti dugoročnu stabilnost i održivost vodnih ekosistema. Na taj način Rasinski okrug ne samo da štiti svoje prirodne resurse, već i stvara temelje za bezbedniji, zdraviji i ekonomski održiv razvoj čitave zajednice.
