У предлогу измене Закона о писму налази се и то да ће ћирилица бити матично писмо на коме ће се одвијати комуникација државних, покрајинских и органа локалне самоуправе. Овај део Закона односиће се и на образовање и научне установе, као и на медије са националним, регионалним и локалним фреквенцијама. Најављују се олакшице за издавање новина и књига које би штампали ћирилицом.
Серијал реализујемо у оквиру пројекта на основу Конкурса за суфинаснирање производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2019. години Министарства културе и информисања републике Србије
Срби су народ ћириличне културе, хиљаду година се најзначајнији споменици српске културе, који су у ризници светске културне баштине, пишу ћирилицом – Мирослављево јеванђеље, Душанов законик… Ипак, савремено доба, тежња ка општој глобализацији и поистовећивању са Европом довела је до ситуације да све више наших сународника прибегава латиници служећи се њом у званичне сврхе. Иако је посебност нашег језика да се може читати на два писма,што је карактеристика ретких светских језика, ипак се морамо трудити да очувамо наше основно писмо. Када је и сама Влада то схватила, прве мере које су предузете су казне прекршиоцима законских одредби, а затим и подстицаји онима који учествују у националној борби за културолошки опстанак. Предложено је оснивање Савета за очување ћирилице. Прве санкције су претрпела предузећа чија ће имена од сада морати да буду исписана ћирилицом, као и производи делатности којима се баве.
У предлогу измене Закона о писму налази се и то да ће ћирилица бити матично писмо на коме ће се одвијати комуникација државних, покрајинских и органа локалне самоуправе. Овај део Закона односиће се и на образовање и научне установе, као и на медије са националним, регионалним и локалним фреквенцијама. Најављују се олакшице за издавање новина и књига које би штампали ћирилицом.
Упркос свим подстицајима, као главни разлог за одабир латинице у свакодневно комуникацији наводи се глобализација и савремени начини комуницирања. Ипак оптимистичари кажу да нема разлога за бригу јер је наша ,,главна линија одбране“ учење ћирилице у првом разреду, као и њено коришћење током школовања.
У основи очување ћирилице је подстицање њеног коришћења, а не наметање. Временом ће се показати да ли су ове мере довољне за очување цирилице, да ли ће то прерасти у национално питање и постати озбиљан разлог да се установи језичка политика и стриктно одреди јавна употреба језика.
Очување ћирилице прераста у борбу за очување националног идентитета чији су основ језик и писмо посебно у врменима у којима велике силе креирају светске поретке и којима није у интересу постојање малих и малобројних народа. Свакога дана на свету нестане један светски језик не тако што нестане народ који се њиме служио, већ тако што тај језик и даље народ познаје, али се истим зарад потреба савремене комуникације више не служи. У ситуацији смо да се и сами нађемо у сличним околностима, да за коју деценију сви познају српски језик и ћирилицу, али да се њима више не служе.
Из тог разлога је стратегија коју је преузело Министарство културе од националног значаја и потребно је да је што снажније сви подрже. Наш задатак јесте да наслеђено сачувамо, али такође и обогаћено предамо млађим генерацијама на чување. Због тога је циљна група којој се филолози, културни радници, али и политичари морају обраћати управо – млади, они чији је језик умногоме „искварен“ и измењен.
Успешнија стандардизација и учење
Ако би Закон о језику дао већи значај српском језику, то би се одразило и на успешнију стандардизацију и на успешније учење језика.
-Можда бисмо онда лакше могли да схватимо да је број часова српског језика у основној и средњој школи занемарљиво мали, да је потребно да се српски језик изучава на свим факултетима, онда бисмо имали и мање проблема са употребом језика, са подизањем језичке културе – мишљења је председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић.
С друге стране, српски би морао да буде у службеној употреби у комплетној администрацији.
-Дефинисало би се шта је то службена употреба српског језика јер све је то данас расплинуто. Ако је ћирилица српско писмо, логично је да ћирилица буде и у службеној употреби, а пожељно је и где год се употребљава српски језик да се примењује ћирилично писмо. Наравно, свако је слободан да ван службене употребе користи писмо које жели.
