Лоше и нетачно написана документа, пропратна и мотивациона писма резултат су, првенствено тога што у средњим школама матерњи језик није довољно заступљен, а ученици када из средње школе оду, више се не сусрећу са учењем српског језика. Србија заиста спада у групу земаља са најмање часова матерњег језика, док ђаци у Француској имају 12 часова, а у Немачкој, Јапану, Шведској по девет часова матерњег језика.
Серијал реализујемо у оквиру пројекта на основу Конкурса за суфинаснирање производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2019. години Министарства културе и информисања републике Србије
Проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, недавно је изјавио како наш народ српски језик зна управо онолико колико им је омогућено да научи кроз школовање. Објаснио је то следећим речима:
– Ако упоредимо број часова матерњег, српског језика у основним и средњим школама са бројем часова матерњег у другим европским земљама, видећемо да је то мало. То се, наравно, одражава и на квалитет наставе и на знање ђака. Где се у нашој држави показује да је добро знање српског језика и поседовање језичке културе важно?
Већ је тридесет година откад се распало српско-хрватско језичко заједништво, отада ми немамо формулисану језичку политику, рекао је проф. др Танасић и додао:
– Да је тако, говори и чињеница да је прошло дванаест година од усвајања Устава Републике Србије, а још нисмо ускладили закон о језику и писму с њиме. Ми смо добро решили статус мањинских језика и то је добро, али статус српског смо потпуно занемарили. Озаконили смо запуштеност српског језика.
А питање националног језика је тесно повезано с питањем националног идентитета.
– Већ сам рекао да се не може побећи утиску да ми имамо однекуд јаку подршку да не дефинишемо своју језичку политику. То погодује културном утицају на наше друштво, потискивању и обезначавању националне културе. А културни утицаји обично претходе и политичким и економским утицајима. Кад будемо усвојили измене Закона о језику и писму у службеној употреби, кад будемо дефинисали језичку политику, о многим питањима ћемо моћи лакше да говоримо.
Србија заиста спада у групу земаља са најмање часова матерњег језика, док ђаци у Француској имају 12 часова, а у Немачкој, Јапану, Шведској по девет часова матерњег језика. У Руској федерацији се кроз девет часова учи руски језик плус књижевност, ђаци у Словенији имају шест часова у првом, а седам у другом и трећем разреду.
Просветни радници, професори српског језика и књижевности у крушевачким школама које смо анкетрирали за потребе серијала, кажу да, по њиховом мишљењу, садашњи фонд часова није довољан, што се често најбоље види по успеху деце на малој матури.
То значи, наводе даље они, да је приликом креирања нових наставних планова и програма, уместо да се фонд часова базичних предмета прилагоди европским стандардима, обим програма је знатно проширен у оквиру исте норме часова.
Притом, писменост данас не подразумева само препознавање слова и умеће писања и читања, већ и познавање основних правописних и граматичких правила матерњег језика.
Према последњем попису у Србији има око 164.884 неписмених, од којих више од 80 процената чине жене. Међутим, имајући у виду честе правописне грешке које људи свакодневно чине (нарочито на интернету) добијамо поражавајући податак да су чак и формално образовани људи, са завршеним факултетима, заправо, функционално неписмени.
Притом, узроке порасту неписмености треба тражити у школству, али исто тако и у утицају медија, одумирању културе читања књига, недостатку времена и брзини којом живимо, доминацији електронске технологије…
И свако томе даје свој негативни допринос. Друштвене мреже су, рецимо, погубне су за правописна правила. Речи се скраћују, мењају, све се пише малим словима, без знакова интерпуције, нема више латиничких слова č, ć, š, đ, dž, ž, у српску азбуку и абецеду додају се dž, ch, q, sh, nj, y, а уместо српског много је привлачније писати на енглеском, макар и исквареном.
Млади су постали економични са речима, све је већи налет скраћеница, као и англицизама, тј. речи из енглеског језика, сада је немогуће зауставити. Неки чак сматрају како су млади створили новосрспки језик, у коме је модерно изражавање променило и граматичка правила. Време ће, очигледно, помоћи да тек сагледамо све лоше и добре стране овог убрзаног тренда…
У следећем тексту пронађите грешке и исправите их:
Неразумем твоју не захвалност, јел ти је ипак помогао и позајмио ти неколико еура кад ти је хвалило и ни си имао. Сумљам да бих ти учинио исто за њега. Стобом се никад незна. Дал да ти човек помогне колико може, или да ти у опште непомогне. Незахваљујеш се никад никоме.
