U prošlom tekstu iz našeg serijala upoznali smo vas sa životom i delom Milice Hrebeljanović , supruge srpskog kneza Lazara, prve žene diplomate Srbije i srednjovekovne spisateljica koja je kanonizovana u pravoslavnu svetiteljku. U Manastiru Ljubostinji pre nekoliko godina organizovan je naučni simpozijum dovoljno sugestivnog naziva “KNEGINjA MILICA – MONAHINjA JEVGENIJA I NjENO DOBA” sa većim brojem eminentnih izlagača, da bi radovi zatim bili poublikovani i u tematskog zborniku.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Grada Kruševca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Vrline, dela i zasluge kneginje Milice ostavile su dubok trag u istorijskom i epskom pamćenju srpskog naroda, koji je za uzvrat zauvek “krunisao” zajedno sa njenim suprugom, knezom Lazarom, koji se birajući između dva carstva (porobljavanja i prelaska u Islam), zemaljskog i nebeskog opredelio za “carstvo nebesko” i borbu za hrišćanstvo.
U Manastiru Ljubostinji pre nekoliko godina organizovan je naučni simpozijum dovoljno sugestivnog naziva “KNEGINjA MILICA – MONAHINjA JEVGENIJA I NjENO DOBA” sa većim brojem eminentnih izlagača, da bi radovi zatim bili poublikovani i u tematskog zborniku.
Siniša Mišić, Dejan Ječmenica, Dragiša Bojović, Katarina Mitrović, Marija Koprivica, Vladeta Petrović, Snežana Božanić, Marijan Premović izneli su svoje radove o kneginji Milici i Lazarevom nasleđu, izvorima i manifestacijama moći i uticaja kneginje Milice, Mlečanima i srpskim zemljama za vreme vladavine kneginje Milice i kneza Stefana Lazarevića, crkvenim prilikama u vreme vladavine kneginje, narod nom predawu o njoj, o Jeleni, kćeri kneginje Milice kao sponi Lazarevića i Balšića…
Bila je to izuzetna prilika da se dodatno ukaže na mnoge bitne detalje vezane za kneginju Milicu i njeno doba.
Dr Siniša Mišić se, tako, bavio kneginja Milicom i Lazarevim nasleđem, konstatujući kako je, sudeći po diplomatičkim izvorima ugled i moć kneginje Milice – monahinje Jevgenije je vremenom, posle 1395, rasla, posebno posle događaja iz 1398. godine. “Ona je u proleće 1398. godine išla Bajazitu da opravda Stefana zbog postupka pri gušenju zavere vlastele i optužbi da je sarađivao sa Ugrima pri turskom pohodu na Bosnu. I sam Stefan je u jesen iste godine morao ići Bajazitu da se opravda. Sve ovo je imalo za posledicu jačanje Miličine moći, ali i veće uloge u vršenju vlasti njegovog brata Vuka. Ove događaje treba posmatrati i u svetlu događaja iz 1403. godine, kada se Stefan približio Ugrima, a Milica i Vuk otišli Turcima. Porodica se izmirila do oktobra 1404. godine”, podseća drMišić.
I zatim nastavlja:
Ovde je uočljiva pojava njene titule iz vremena pre zamonašenja i podvlačanje vladarskih prava kroz intitulaciju, što se prvi put desilo nakon zamonašenja. U proleće 1398. godine i Dubrovčani su smatrali da je Milica najvažniji član savladarstva Lazarevića, u tom trenutku. Naime, oni se 4. maja 1398. godine žale gospođi Jevgeniji što su protovestijar i carinik tukli njihove trgovce i mole je da ih zaštiti.21 A u pismu iz istog meseca nazivaju je „slavnom i vsečasnom gospođom“ što su epiteti za oslovljavanje vladara.22 Ovaj odnos je ostao isti do 1402. godine i može se pretpostaviti da je to bio deo dogovora sa Bajazitom iz proleća i jeseni 1398. godine. Knez Stefan jeste izmolio oprost ali je morao da prihvati ponovno jačanje majčine uloge u vlasti, kao i jače isticanje brata Vuka kao savladara. Miličin status savladara 1398 – 1402. godine, sa značajnom samostalnošću u odlučivanju, potvrđuju i razrešnice računa za Marina i Maroja Labrovića. U prvoj ona je navedena kao prva, a u latinskom prepisu titulisana je kao „domine Eugienie comittisse Novimontis et eius filiorum“, a drugu je dala sama za rudničku carinu.23 Iz ovoga se ne sme izvlačiti zaključak da je Milica upravljala posebno Novim Brdom i Rudnikom, ovde su Dubrovčani samo istakli značaj Novog Brda za njih, ali i za Lazareviće. Nema nikakvih dokaza o teritorijalnoj raspodeli vlasti, naprotiv iz izvora je vidljivo da su sva tri savladara delovala na teritoriji cele zemlje jedinstveno. Na osnovu više razrešnica koje Jevgenija daje za rudničku i pribreške carine, može se zaključiti da je onadirekno raspolagala prihodima od ovih carina.24 To i dalje ne znači da je imala samostalnu vlast nad Rudnikom, kao ni nad Podunavljem”, piše u svom radu dr Siniša Mišić.
Dr Dejan Ječmenica u svom radu prikazao je izvore i manifestaciju moći i uticaja kneginje Milice, i na jednom mestu konstaovao:
“Koliki je zapravo bio uticaj monahinje Jevgenije u državnim poslovima još slikovitije se sagledava ako se obrati pažnja na sadržinu nekih pisama upućivanih iz Dubrovnika i u Dubrovnik. Pored poslovnofinansijskog aspekta koji se u većini dokumenata zapaža, u značajnoj meri njima su obuhvaćeni i različiti segmenti veza koji su se prelamali kroz prizmu trgovinskih odnosa. Jednom prilikom, 30. jula 1396. godine, su od gospođe Jevgenije i kneza Stefana molili da se ne proganjaju trgovci iz Novog Brda,16 drugom su zahvaljivali što su se kod sultana založili da dubrovački trgovci nesmetano idu po njihovoj zemlji. Pisali su Dubrovčani i kada se trebalo založiti kod Turaka za trgovce koje su oni zatočili. Kada su protovestijar, po svoj prilici Jovan i carinik Maćedol premlatili i osramotili dubrovačke trgovce koji su samo tražili da im se vrati dug, Dubrovčani su 4. maja 1398. godine pisali samo gospođi Jevgeniji.19 Nimalo slučajno, jer se još od ranije znalo kome je protovestijar zapravo bio odgovoran.20 U više navrata u proleće 1396. godine Dubrovčani su na svojim većima odlučivali o poslanstvu ad dominam comittissam. A vrednost dara u visini od čitavih 500 dukata koje je ono imalo da ponese, već dovoljno od sebe govori”.
Rad dr Dragiše Bojivića bavio se književni darom kneginje Milice, pa autor konstatuje kako njeni motivi pripadaju bogatom i raznovrsnom spektru opštehrišćanskih motiva od kojih je pojedini blisko vezuju i za srpske srednjovekovne pisce.
“Posebnu pažnju zaslužuju psalamski motivi, koje autorka, vešto inkorporira u svoje arenge, čime postiže poetsku snagu izražavanja, ali i daje proročku viziju Crkve Hristove. Sofiološki i eshatološki motivi su novozavetne provinijencije, pri čemu se naročito oseća uticaj Svetog apostola Pavla, ali i jevanđelista Mate ja i Jovana. Treba istaći da se izvesne biblijske pozajmice ponavljaju i u drugim njenim poveljama, kojima se ovde nismo bavili. Neke od misli kneginje Milice su rezultat recepcije bogoslužbene poezije o kojoj i sama svedoči obraćajući se molitvom Hristu, koji, kako kaže, prima ” i od nas grešnih slavoslovlje i službe duhovne”. Ovakva liturgijska svest autorke je svedočanstvo njenog aktivnog monaškog, duhovnog i liturgijskog života. Takva svest je uticala i na poetiku njenih arengi, koje je pisala u monaškoj rizi”.
U zanimljivom radu dr Snežana Božanić bavila se kneginjom Milicom u narodnom predanju:
“Milica je odana supruga, poslušna ćerka, brižna majka, hrabra žena u najtežim istorijskim trenucima, zadužbinarka, monahinja, pisala je tekstove i izdavala povelje. Bila je angažovana u dobijaju dozvole od sultana Bajazita da se mošti Svete Petke prenesu iz Vidina u Srbiju. Povodom ovog događaja Camblak ističe njenu ,,mudrost“ i ,,snagu uma“. Njen lik, oslikan je u više manastira (Ravanica, Ljubostinja, Dobrun, Orahovica).
Majka despota Stefana, prema Konstantinu Filozofu je ,,dostoslavna i veoma mudra mati“ koja je ,,prevazilazila mnoge izabrane mati“. Imala je ,,sve vrline“ a to su najbolje znali oni koji su ,,pocrpli milosti iz njezine ruke“. U događajima posle 1389. godine ona je znala i ,,svetske (stvari) u kojima je teško snaći se“. Bila je lepa i mudra poput Odiseja (,,Disejs“). Njen sin je ,,od njih (Lazara i Milice) zasijao“ po kazujući ,,u sebi premnogo od njihovih osobina“.
