Krajem septembra, planetu je uzdrmao jedan drveni čekić, vođen čeličnom srpskom rukom. Vuk Jeremić je, kao predsedavajući, otvorio zasedanje Generalne skupštine UN. Odmah je dao reč onoj Bugarki Dilmi Rusev, da govori u ime Brazila. Onda je na scenu stupio prvi crnac američki predsednik Obama, a zatim odmah i, zahvaljujući afričkom standardu i ovim azilantima, možda poslednji srpski predsednik belac. Nikolić je rekao o Kosovu ono što svi osećamo, a mnogi i misle. Ukoliko se Amerika nije složila s tim, utoliko gore po nju. Zasedanje ove svetske vlade je završeno opet udarcem čvrste srpske ruke.
I u Srbiji je vladala čvrsta srpska ruka Vučićeva, u kojoj se nelagodno oseća čak i premijer Dačić. Mnogi političari i direktori pakuju ćebad i cigare, spremajući se na dug službeni put. I u vladi vlada jedinstvo suprotnosti, zahvaljujući toj ruci. Ko bi rekao da su u istom čamcu i Vučić i Dinkić. Što se tiče finansija, ostali samo veslaju.
Nasuprot tome, tamo gde bi trebalo da vlada jedinstvo, tikva puca. U DS-u vlada haos i bezvlašće. Svi žele da budu kalif umesto kalifa, pa čak i predsednik jedne opštine. Četiri čoveka u čamcu, a o Živkoviću da i ne govorimo. Čak se i sam kalif povremeno ponaša kao Iznogud.
TV B 92 je pronašao rupu u saksiji : da se patriotizam isplati. Pa, on se isplaćuje još od 1989. godine minulog veka. Da bi olakšali položaj Srba na Kosovu, političari su pomogli pojedincima da olakšaju državnu kasu čak za 600 miliona evra. Malo li je u ovoj krizi!?
To jako negativno utiče na severnu pokrajinu, koja kuka za svojim novcima. Pa, gde ćeš, Lalo, staviti te novce? Stvar se pogoršava, kao nekad tamo dole, pa se bojim da će mi trebati pasoš da obiđem stare srpske manastire. Ne one na Kosovu, već na Fruškoj gori. Da kad neko čuje da sam iz Beograda ne odbaci štap, a onda me tako zdravo izgrdi, da mi ostanu podlivi na licu. I na licu pravde, takođe.
Septembar je mesec inovacija. Počeli smo da igramo fudbal bez publike, tako da je divljanje rezervisano samo na terenu.
Približava nam se 21. decembar i smak sveta, taman uoči gregorijanskog Božića. Trebalo bi onih četrnaest dana, koliko će nama Srbima ostati, iskoristiti pametno.
(Politika, Karikatura Milorad Rankov)
