Božić – praznik u znaku uzajamnog darivanja

Najveći hrišćanski praznik Božić, u znaku je uzajamnog darivanja, a podvig je darivanje bolesnih, siromašnih, prognanih i potrebitih.

Kruševljani su i ove godine, čini se još intenzivnije – dodirnuli Božićnu radost. Ogledala sa u nabavci, osveštavanju i paljenju Badnjaka. Ne samo običajno, nego suštinski promišljajući o kakvom susretu je reč i kako što dostojnije proslaviti porodični praznik, koji se tri dana slavi. Drugi dan, posvećen je Saboru Presvete Bogorodice. Dar Bogomajke za svu Vaseljenu je NAJVEĆI.

Rođenje Spasitelja sveta je istorijski događaj, a  Zavetom Svetih Predaka – naša Vera, Znamenje i odgovornost i radost. Ona  nam je darivana i zato i mi treba da darujemo.

Postoje različiti darovi, i ako su od Srca, uvek su propraćeni lepim osećanjima, osmehom, dečjom radošću. Ako ne budemo kao deca, nećemo ući u Carstvo Nebesko.

Gospodu se prilazi čista Srca, čelima visoko i – sa darovima.

Darovi su naš odgovor na sve čime smo već darovani.

Pokloni su željeni, i čine radost, a postoje i ljudi koji više od darova vole da daruju.

To ih čini srećnima, tako se ostvaruju kao ličnosti.

Dani pred Božić, ispunjeni su darovima, kao i tri pripremne nedelje, koje prethode najvećem hrišćanskom Prazniku. To su Dani porodice i dece, uzajamnog darivanja i vezivanja i drešenja Ljubavlju. Detinjci, Materice i Očevi.

Za Badnji Dan se u krugu porodice daruje. Voćem, slatkišima.

Daruje se na Božić. Onaj koji u sebi nosi Gospoda, već je darovan, i zato rado daruje. To mogu biti i sitnice.

U malom, u svakom zrnu, ogleda se Istina, suština stvari. Tako i Bog Koji je nama Došao kao Bogomladenac, naš Spasitelj i najveći Dar, ulazi u naša Srca, kao Dete, Bog – Božić.

Dar je i Sveta Liturgija, susret sa Bogom opet i opet, i sa Svetom Čašom Pričesnom, Zahvaljujemo za sve Darovano, dok sveštenik prinosi najuzvišeniju Žrtvu Blagodarnosti – Tvoje od Tvojih.

Trudimo se da uzvartimo darovima, a to je moguće ako darujemo decu, vaspitavamo ih, idemo sa njima u Crkvu, na poklonička putovanja do obližnjih manastir kojima okruženje našeg Grada obiluje.

I blizina Mojsinjske Svete Gore je takože Dar. Uzvraćamo brigom za čuvavanje ekologije, prirodnih resursa, izvora svete vode, lekovitog bilja, šuma, vazduha, zemlje sa mineralima, i pamćenjem tradicionalnih vrednosti, nacionalne istorije koja je bogata Darovima naših Svetih Predaka.

Tako nas upućuje i dr Vladeta Jerotić. Brinemo i o duhovnoj ekologiji. Čistoti jezika, pisma i kulture. Uz najlepše poklone i postoje i veoma lepi, često neizrecivi – Duhovni pokloni. To je ona neopisiva radost koju deca dobijaju rođenjem i Krštenjem, kada ih prvi put dotakne Anđeo Čuvar. I starija deca, i ljudi koji nižu puno godina, ostaju deca, ako se – kako to divno kaže Vladika Nikolaj Velimirović, potrudeda ostanu deca.

Da sačuvano darovano, da darujemo i male i velike poklone. Da poštujemo Dar života, da doprinesemo da lakše žive bolesni, invalidi, usamljeni, stariji, prognani, nemoćni. Da znaju i osečaju da nisu zaboravljeni! Smisao Božićnog darivanja je sačuvati Božićnu radost, dobru volju među ljudima, ostvarivanje i umnožavanje talenata.

Viteško nadmetanje i stvaralaštvo. Pokucajmo na vrata komšije kome je potrebna pomoć, možemo pomoći baki, doneti nešto iz kupovine za nju, upitati za zdravlje i uputiti lepu reč, ili osmeh. Ako se pred sopstvenom savešću ne postidimo, ako ne budemo okretali glavu jedni od drugih, ako drugima budemo činili tačno ono što bismo želeli da nama ljudi čine – nećemo se postideti ni pred Svetim Precima, pred našim Duhovnim Ocem Svetim Savom.

Božićna radost traje do Malog Božića, Srpske Nove godine, sa Hristos se rodi i Zaista se Rodi, pozdravlja se do Krstovdana 18. januara. Nije kasno da učinimo dobro delo, da darujemo, da bismo bili darivani. To je i put da se Božićna radost produži do narednog Božića, da se uspešnost dana – procenjuje činjenjem dobrih dela, darivanjem.