Danas Kruševac ubrzano menja fizionomiju, pa se i u ovom trenutku radi na brojnim gradilištima širom grada. Kroz projekat MOJ GRAD – MOJA INSPIRACIJA, na sajtu regionalne Radio Televizije Kruševac kao osvedočenom hroničaru promena kroz koje ovaj grad i dalje prolazi, daćemo priliku nekim od zaslužnih Kruševljana da ispričaju čime ih je to ovaj grad zadužio i inspirisao, a šta su sve oni uradili da bio mesto boljeg i lepšeg života, sredina privrednog razvoja, sve manje nezaposlenosti, visokih kulturnih dometa i rezultata sportista, dobrih đaka i mladih i preduzimljivih stručnjaka u svim oblastima, ali i sve lepših i čistijih ulica i saobraćajnih zaobilaznica, trgova, parkova, sportskih terena, kao i koje su njihove vizije daljeg razvoja ove sredine.
Naš sagovornik u nastavku serijala je diplomirani ekonomista Evica Jeremić, planinarka.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Grada Kruševca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
- Čime Vas je Kruševac inspirisao i „zadužio“?
Srećnim detinjstvom i odrastanjem u neko drugačije lepo vreme.
Kada sam prvi put otišla sama u biblioteku bila sam veoma uzbuđena i srećna. U mojoj maloj glavi bilo je i straha – trebalo je snaći se iz sela, kroz grad, pa tamo negde po spratovima. Čvrsto sam u ruci stisla Hajdi, a nagrada za savladani strah bila je najlepša princes krofna i limunada u Pčeli.
A onda srednja škola. Nikad kraja priči sa društvom na našoj klupi u parku i okupljanje u Krugu posle škole, jedinstven pogled sa Bagdale i privlačnost Jastrepca gde sam zavolela planinarenje uz profesora Krleta. Nakon završenih studija nisam imala dilemu o povratku u moj rodni kraj…
Ovde su moji prijatelji. Oni strepe i veruju u moju visokogorsku i alpinističku strast. Inspirišu me na dobro. Divne su uspomene i velika radost koju osetim kada god krenem negde daleko i posebno kada se vretim u moj grad. Kada je bilo najteže na visokim vrhovima planina ogrnem se zastavom grada i mog planinarskog kluba i bude to istinski veoma emotivno…
Sretala sam ljude iz udaljenih zemalja koji sa poštovanjem govore o Čočetu, vinjaku, 14. oktobru, o velelepnom spomeniku Kosovskim junacima i crkvi Lazarici, o prekomoravskim rasadnicima vinove loze…
Ponosna sam izvanrednom istorijom i zadužbinom. Kada se povede priča o starom Kruševcu prepoznam mnogo toga što bi valjalo da i danas traje, a pre svega topli komšijski duh i volja učiniti poneko dobro delo samo zato jer će nekome biti bolje, a i oplemenjuje.
- Šta smatrate posebno bitnim što ste učinili da ovaj grad bude mesto boljeg i lepšeg života?
Naš Kruševac su gradili istorijski velikani, uspešni sportisti i privrednici, umetnici i prosvetni radnici. Moja učiteljica Dobrila Jovanović otvorila mi je vrata obrazovanja, kulture i druženja. Svest o nekim dobrim ljudima i danas me određuje. Ako sam kamenčić u mozaiku to me raduje.
Moja strast su planine i planinarstvo. Sa ponosom činim zahtevne planinarske uspone ispred, na daleko uvaženog, kruševačkog planinarskog kluba Jastrebac. Angažovanje u klubu i dobri rezultati na takmičenjima u planinarskom trekingu na nivou Srbije nekako su bili logični. Uvek se pored imena podvlačilo ime Kruševca. Očuvanje ugleda i učešće u trajanju planinarske tradicije u gradu veliki je zadatak i inspiracija.
- Šta Kruševcu još nedostaje i smatrate da bi trebalo uraditi u relativno bliskoj budućnosti?
Više zelenila. Da budemo uzoran grad sa prestignutih minimalnih 25 kvadrata zelene površine po stanovniku. To je potreba. A i lepše je. Jastrebac je ograda našeg zavičaja i predstavlja pluća našeg grada. To je privilegija i dar prirode, ali mi moramo činiti više.
I botanička bašta. Velelepna, bogata, jedinstvena – mogla bi da bude još jedno obeležje grada.
Nedostaje nam napredniji privredni status koji bi se merio zadovoljnim zaposlenim ljudima I boljim porodičnim standardom. Da mladi ljudi nakon obrazovanja žele da se vrate i ovde žive, stvaraju i napreduju. Da i drugi žele da žive u Kruševcu.
Neophodno je da podstičemo bavljenje sportom, kulturom i umetnošću. Da podržimo organizovanje klubova za najrazličitije hobije I interesovanja. Da na pr. Dom JNA preraste u jedinstven centar kulture za afirmaciju mladih talenata, za tematske tribine, druženja i stvaralaštvo. Ili da se aktivira poklonjena kuća u ulici Majke Jugovića namenjena umetnicima. Kultura je uvek u modi.
- Kakva je Vaša vizija razvoja ove sredine, odnosno budućnosti Kruševca?
Valjalo bi da nam se dogodi bum u razvoju na svim poljima. Da krenemo ispočetka i učimo decu pravim vrednostima i primenjivom znanju. Da postavljaju sebi visoke ciljeve I da vredno rade na tome.
Da li postoje prepreke da se škola u prirodi organizuje na Jastrepcu? A dobit je višestruka. Kakvi bi to Kruševljani sa čvrstim korenom bili?! Još kada bi vratili domaćinstvo u škole, podsticali empatiju, obnovili muzički festival na Jastrepcu i aplaudirali glasnije uspesima mladih – Kruševac bi mogao da postane fetiš i simbol najsrećnijeg grada.
Bogato istorijsko nasleđe, negovanje autentičnog čaršijskog duha, još uvek zdrava hrana u našim selima, Jastrebac kao zeleni raj i gostoprimstvo – sve imamo za kvalitetan turizam. Spojiti tradiciju i moderno na dobrobit svih Kruševljana.
