Danas slavimo praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika – Miholjdan.
Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem IV veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu. Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, borio protiv jeresi. Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Kirijaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji, gde je proveo starost i poslednje godine života.
Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela. Oktobarski topli dani, vezani za ovaj narodni i verski praznik, što nije slučaj ove godine, poznati su kao Miholjsko leto.
U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.
Po brojnosti svečara Miholjdan je na trinaestom mestu slava kod Srba.
