Danas Kruševac ubrzano menja fizionomiju, pa se i u ovom trenutku radi na brojnim gradilištima širom grada. Kroz projekat MOJ GRAD – MOJA INSPIRACIJA, na sajtu regionalne Radio Televizije Kruševac kao osvedočenom hroničaru promena kroz koje ovaj grad i dalje prolazi, daćemo priliku nekim od zaslužnih Kruševljana da ispričaju čime ih je to ovaj grad zadužio i inspirisao, a šta su sve oni uradili da bio mesto boljeg i lepšeg života, sredina privrednog razvoja, sve manje nezaposlenosti, visokih kulturnih dometa i rezultata sportista, dobrih đaka i mladih i preduzimljivih stručnjaka u svim oblastima, ali i sve lepših i čistijih ulica i saobraćajnih zaobilaznica, trgova, parkova, sportskih terena, kao i koje su njihove vizije daljeg razvoja ove sredine.
Naš sagovornik u nastavku serijala je dr Ivan Filipović, dekan Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Grada Kruševca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
- Čime Vas je Kruševac inspirisao i „zadužio“?
– Kruševac je grad u kome sam rođen, u kome sam završio osnovnu školu i Gimnaziju, imao lepo detinjstvo i gde sam se pod uticajem svojih roditelja i okruženja formirao kao ličnost.
To je grad u kome je živelo i živi šest generacija porodice Filipović. U njemu žive i rade moja deca kao i njihova deca, za koju se nadam da će zavoleti ovaj grad kao i ja.
- Šta smatrate posebno bitnim što ste učinili da ovaj grad bude mesto boljeg i lepšeg života?
– U svojoj dugoj radnoj karijeri radio sam u prosveti i nauci (oko 39 godina), počeo sam kao profesor u osnovnoj školi, zatim radio desetak godina u Kruševačkoj gimnaziji i oko 25 godina na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Nišu. Na taj način sam učestvovao u vaspitanju i obrazovanju nekoliko stotina učenika i studenata koji danas predstavljaju uspešne radnike, lekare, inžinjere i praktično su stub razvoja Rasinskog okruga i čitave države.
Prilikom osnivanja Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu bez dvoumljenja sam prihvatio da pomognem svom gradu u ovom važnom državnom poslu. Znao sam da će to zahtevati veliki rad i trud ali sam bio ubeđen da ću uspeti zahvaljujući svom prethodnom iskustvu u rukovođenju u visokoškolskoj ustanovi (pet godina prodekan i 12 godina Direktor departmana na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu), podršci zaposlenih na fakultetu, kao i podršci grada Kruševca.
Sada, 2022. godine, na Fakultetu je diplomirala prva generacija poljoprivrednih inžinjera koji će kao i buduće generacije nesumnjivo uticati na unapređenje poljoprivredne proizvodnje u Rasinskom okrugu.
- Šta Kruševcu još nedostaje i smatrate da bi trebalo u relativnom bliskoj budućnosti uraditi?
– Kruševac je do devedesetih godina 20. veka bio jedan od najvećih centara hemijske industrije u Jugoslaviji (sa oko 44.000 zaposlenih radnika). Neke fabrike iz tog perioda danas rade, ali veliki broj ne egzistira u obliku i veličini u kojem su funkcionisala.
Bez jake privrede nema napretka nijednog grada, prema tome jačanjem privrede stvorićemo uslove za dalji razvoj zdravstva, prosvete, kulture i svih drugih oblasti društvene nadogradnje.
- Kakva je Vaša vizija razvoja ove sredine, odnosno budućnosti Kruševca?
– Moramo u budućnosti raditi na razvoju i unapređenju uslova života građana Kruševca. To podrazumeva da građani mogu zadovoljiti svoje potrebe za radom, za zdravstvenom zaštitom, adekvatnim obrazovanjem i svim drugim aspektima savremenog načina života. Ti uslovi treba da zadrže stanovništvo u Kruševcu i da privuče građane iz drugih sredina da ostvare svoje životne ciljeve u našem gradu.
Razvoj visokog obrazovanja je jedan od tih uslova, tako da treba raditi na stvaranju uslova za osnivanje još visokoškolskih ustanova u gradu.
Kruševac je na dobrom putu da se razvija u svim aspektima privrede, a naročito treba iskoristiti prednosti koje će gradu doneti izgradnja auto-puta Pojate-Kruševac i siguran dolazak novih investitora koji će uticati na razvoj novih delatnosti u oblasti saobraćajne infrastrukture, turizma, ugostiteljstva i drugih grana privrede.
