Šesnaestog novembra, pre 79 godina, izašao je prvi broj lista “Pobeda”. “Pobeda” se među čitaocima, kao izdanje Okružnog odbora jedinstvenog Narodnooslobodilačkog fronta Kruševac, štampano u Štampariji Đorđa Budimovića, pojavila 16. novembra 1944. godine, a na naslovnoj strani prvog broja objavljen je govor Maršala Tita na zasedanju Antifašističke skupštine Narodnog oslobođenja Srbije.
Prvi urednik lista bio je Dobrivoje Dimitrijević. U sastavu Novinsko-informativne ustanove Pobeda 1970. godine oglasio se Radio Kruševac, a 1991. Televizija Kruševac. U kontinuitetu Pobeda je izlazila do 3. oktobra 2014, a posle pet godina pauze, 2019., ponovo pojavljuje na kioscima i nastavlja da informiše čitaoce o svim relevantnim događajima i aktuelnostima u Kruševcu i Rasinskom okrugu, uz ažuriranje informacija na svojoj internet stranici.
O ovom respektabilnom kontinuitetu, direktor “Pobede” Nikola Popović kaže:
– Reklo bi se da je 16. novembar datum kao i drugi, ali za Kruševac to nije. Tog dana, sada već daleke 1944. godine, iz Štamparije Budimović, izašla je „Pobeda“. Uredili su je Dobri Dimitrijević i Branko L. Lazarević. Nije bilo trafika osim nekoliko dućana mešovite robe u tek od Nemaca oslobođenom gradu u Drugom svetskom ratu i desetine kafanica, i kolporteri su razdelili novine koje su tog 16. novembra krenule u svojevrsnu misiju. Bilo je poteškoća, ali sve se tada radilo uz pomoć štapa i kanapa u svim oblastima.
Pobeda je kroz dugu istoriju, beležila sve što je bilo vezano za grad i njegove žitelje. Zabeležen je svaki uspon, ali beležila je i teškoće s kojima se susretao u 652 godine postojanja. Pobeda je u više navrata bila na prekretnici, bilo je perioda kada nije informisala svoje Čarapane, ali ipak uvek su se našli ljudi koji su je voleli i koji su joj pomagali da se kao Feniks iz peppela vrati. Pobeda živi i živeće kao i Kruševac.
Za ovu priliku, napravili smo mali izbor iz bogate produkcije tekstova prvih godina izlaženja “Pobede”.
Za početak, kruševačke novine su u 1. broju, 16. novembra 1944. godine, pored govora Maršala Tita na zasedanju Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije, objavile i reakcijski tekst dovoljno sugestivnog naslova “Pobeda”, koji ovde prenosimo:
“Kruševac, iz čije su istorije generacije crpele junaštvo i samopregorevanje, a koji je stoički podnosio divljačko streljanje tevtonskih i bugarskih osvajača, dočekao je najzad u punom sjaju slobodu izvojevanu pobedom heroja i div junaka Narodno-oslobodilačke vojske partizanskih odreda i Crvene armije! Prolivena krv po Jastrepcu, Toplici, Kosmaju i drugim žarištima ovog velikog narodnog ustanka u Srbiji, donela je pobedu ne samo Srbiji, već i celoj Jugoslaviji. Ta pobeda izvojevana požrtvovanjem najboljih sinova naših naroda udarila je temelj NOVOJ JUGOSLAVIJI! Opasnost koja je pretila jedinstvu iaših naroda – da zauvek ostanu razjedinjeni izdajom Ljotića, Nedića, Draže, Pavelića i drugih – osujetio je Narodno-oslobodilački pokret na čelu sa genijalnim maršalom Titom, koji je iaše podeljene narode izmirio. Ta teškai krvava borba iskovala je jedinstvo, svih naroda Nove Jugoslavije, koji su u Antifašističkom veću narodnog oslobođenja našli po prvi put PRAVI IZRAZ SVOJIH NACIONALNIH TEŽNjA. Odluke donesene na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943. godine izraz su suverenog prava naroda o samoopredeljenju a na kojima počiva DEMOKRATSKA FEDERATIVNA JUGOSLAVIJA. Jer nova demokratska federativna Jugoslavija faktički postoji, Ona je postala u ime načela narodnog samoopredeljenja, a njeno ustavno stanje izraz je volje svih naroda Jugoslavije, koja se prvenstveno odlučuje u AVNOJ-u. Principi nove demokratske federativne Jugoslavije nemaju ničeg zajedničkog sa sga- rom i reakcionarnom Jugoslavijom, jer su oni ponikli isključivo iz volje narodne da se to ustavno stanje sasvim iznova stvori.
Pobeda izvojevana potocima krvi i ne- brojenim žrtvama izvojevala je istovremeno pravo narodnog samoopredeljenja koga niko neće i ne može osporiti. Samo i jedino na osnovu toga prava, koga su proglasili naši veliki saveznici, došla je do izraza volja naroda. Toj volji treba da se poklone svi, kao što treba da se poklone senima stotine hi- ljada palih boraca i mučenika u ovom narodno-oslobodilačkom ratu” – piše “Pobeda” u svom prvom broju, objavljenmom pre 79 godine.
“Na Berlin” – naslov je teksta sa početka decembra 1944. godine, sa početnom rečenicom: “Već mesec dana u Kruševcu vri”. U tekstu se dalje navodi:
“I pre mobilizacije narod je poleteo dobrovoljno da pojača redove oslobodilačke partizanske vojske. Bilo je dovoljno da ugleda prvs krasnoarmejce i partizane, pa da spontano i bez oklevanja stavi „petokraku“, jer su mu oni povratili samopouzdanje koga su mu okupator i izdajnici bili oduzeli. Tri i po godine taj je narod kopao ro- vove u kojima su padali njihovi očevi, braća i sestre – Srbi, od kuršuma fašističkih ubica. Narod je morao da kopa sam sebi grob!
Narod je sada shvatio da mora da se osveti, mora, jer bi bez osvete nevina krv pobi। jenih očeva, braće, sestara – Srba – pala na njega samoga.
Zato je mobilizacija na području Kruševca sakupila i više omladine nego što je potrebno, jer svi hoće da se osvete. Svi । hoće da idu u Berlin, u Peštu, da i tamošnjs žene osete šta je to vojska i okupacija!
– U Berlinu, Pešti i Beču, slušaće Švabe i Mađari kako zvuči „Hej, Sloveni”! Kao što su jugoslovenski narodi slušali tri i po godine razne švapske i madžarske tralalajke!
To je mlada vojska Titova – ori se Kruševcom i dan i noć. I zaista, to je mlada vojska Naroda našeg, pred kojom neprijatelj već sada drhti a koju s pozdanjem u pobedu vodi, naš Narodni Heroj njen Vrhovni komandant maršal drug TITO!”
U februaru naredne, 1945. godine, “Pobeda” piše o entuzijamu u obnovi zemlje. Objavljuje i kratak tekst o “malom junaku rada”:
“Na poziv za seču drva na kojoj treba da učestvuju najbolji omladinci iz Srbije; iz Kruševca se prvi dobrovoljno prijavio četrnaestogodišnji Dragče Popović. On je u ovome ratu izgubio oca i sestru, a brat mu se nalazi u narodnooslobodilačkoj vojsci. Polazeći na seču drva on je ostavio samo majku kod kuće. I pored toga što je slabo razvijen mali Dragče je jedan od najvredni jih i najboljih u radnom bataljonu USAOS-a u Kruševcu.”
Zahvaljujući udarničkom radu na izgradnji železničkog mosta Stalać i obnovi fabrike impregnacije, uskoro će ta fabrika biti sposobna za rad, dok je most već završen., piše “Pobeda” 24. februara iste godine:
“I pored malog broja, njih 160 radnika i službenika oni su svojom inicijativom prikupili dobrovoljne priloge između sebe i priložili dinara: za hitnu pomoć ranje nicima 50.000 din, za NO Borbu 32.000 din, za postradale krajeve u Jugoslaviji 11.135 din., za nezbrinutu decu u „Obilićevu“ 10.000 din., za siromašne radnike impregnacije pragova 17.520 din. Ukupno 161.000 dinara. Ovaj gest radnika i službenika je za svaku pohvalu s obzirom na njihove plate.”
Sttižu i vesti o osnivanju sportskih klubova:
“Sportski Kruševac je doživeo jedan veliki dan – osnovan je Sport klub „Sloboda“. Sam naziv kluba govori da će se fudbal u ovom klubu, kao i ostale grane sporta, negovati i razvijati na bazi pravog sporta – u duhu slobodnog, naprednog razvitka omladine i sporta, nezavisno od interesa pojedinaca i iskorišćavanja omladine u svrhe pojedinih grupa – na čemu su do sada rasle samo nekorisne svađe.
U novim uslovima istinski slobodnoga naroda sportska omladina biće vođena pravim putem. To i sportski Kruševac oseća, zato je i osnivanje prvog sport kluba „Slo- boda“ primljeno i sa simpatijom i sa interesovanjem”.
Već 14. aprila 1945. “Pobeda” kako je u Kruševcu otvoreno Dečje zabavište. Pohađa ga 80-toro dece, ali se očekuje njihovo stalno povećanje, pišu kruševačke novine.
Krajem godine, otvara se i Internat za šegrte koji su zaposleni po fabrikama i preduzećima u Kruševcu.
“Potreba jednog ovakvog internata nametala se odmah po oslobođenju, ali nije odmah bilo materijalnih mogućnosti. Sada je na zauzimanje USAOS-a i Sindikalnog veća isti otvoren. U internatu je za sada smešten manji broj omladinaca, ali će broj pitomaca vremenom biti povećan.
Prvi dan u svome domu šegrti su proveli u drugarskom raspoloženju i u vrlo živom interesovanju za novi zajednički život. U internatu će im biti omogućeno da se putem vaspitnih i naučnih časova posvete što većem i bržem opštem i stručnom obrazovanju” – beleži “Pobeda”.
Uskoro je svoju prvu utakmicu odigrao i Fudbalski krlub Napredak, protiv “Makedonije”. Uprkos skegu i hladnoći, na igralištu je bilo preko 500 gledalaca, piše “Pobeda”:
Teren je bio blatnjav i klizav, tako da su igrači često padali. I pored ovakvog terena igra je bila živa. „Makedonija“ je igrala povezano i često navaljivala na gol do- maćih. U 30 minutu prvog poluvremena „Napredak“ je preko M. Valoka došao u vođstvo. To je bio i jedini gol u prvom delu igre. U drugom poluvremenu igralo se življe. Obe strane su navaljivale, ali je odbrana oba tima odlično funkcionisala. Pred kraj utakmice levo krilo „Makedonije“ je postiglo gol i izjednačilo. Tako je prva utakmica završena rezultatom 1:1.
Tim gostiju je bio dobar, ali se naročito istakla odbrana. U timu „Napretka“ istakli su se Perović, Ćorđević, Vuković i golman Popović. Sudio je dobro S. Jovanović”.
U maju 1947. godine aktuelno je podizanje radničke kolonije u Kruševcu, a “Pobeda” piše kako se “rešenju stambenog pitanja prišlo ozbiljno”:
“Da bi se nestašica unekoliko umanjila osposobljen je jedan hotel i zgradr bivšeg građevinskog odeljenja za stanovanje. Ipak broj stambenih prostorija je mali, te se prišlo dizanju radničke kolonije Fabrike vagonima i gvozdenih kon- strukcija „14. oktobar“. Prvi zemljani radovi na podizanju stanova već su počeli i sa zidarskim radovima počeće se kroz deset do petnaest dana. Kolo- nija se podiže na Košiskom polju, na povr- šini od 23 hektara. Teren na kome se stanovi podižu ima dobre zdravstvene uslove.
Ukupno će se ove godine izgraditi dvadeset stambenih zgrada. Za radove je odobren kredit od 30.000.000 dinara. Dvadeset miliona dinara upotrebiće se za građevinske radove, a deset miliona za vodovodne insta- lacije, električne uređaje, izgradnju septič- kih jama i izradu puteva i staza.
Građevinske radove izvodi građevinsko preduzeće „Jastrebac“. Preduzeće je za ove radove uposlilo veći broj radnika. Uvođenje vodovodnih uređaja izvršiće beogradsko preduzeće „Ditip“, a stolarske i električarske radove izvršiće sama fabrika.”
Naš mali “Pobedin” vremeplov završižemo tekstom koji je ovaj kruševački list objavio 27. janura 1956. godine, o tome kako su seoske poštonoše dobile trube:
“U cilju revnosnijeg i tačnijeg obavljanja seoske poštanske službe, preduzeće PTT saobraćaja u Beogradu svojim aktom br. 51337 55 g. dostavilo je preko sreskih pošta izvesnu količinu truba za seoske pošto- noše sa potrebnim uputstvom o upotrebi i čuvanju istih. Ove su trube na teritoriji komune opštine Ražanj, razdeljene seoskim poštarima. Po ovom uputstvu dužnost seoskih poštonoša je da svoj dolazak u selo na- jave u određenom mestu sa 4-5 jakih, kratkih trubnih znakova koja ponavlja tri puta. Na taj će način svaki građanin znati gde se poštonoša u tom trenutku nalazi i moći od istog kupiti razne poštanske vrednosnice i da mu pak preda poštanske pošiljke, a da ne trčkara za njim kao do sada iz jednog kraja sela u drugi.”
Nastavila je da, zatim, “Pobeda” i narednih nedelja, meseci i godina preslikava na svojim stranam život u Kruševcu i njegovom okruženju. Posle 79 godina, to i dalje čini.
