Davanje krvi je jedan od najplemenitijih činova humanosti koji možemo da učinimo za svoje sugrađane I sunarodnike. Redovno davanje krvi je od suštinskog značaja za mnoge medicinske procedure. Krv je neophodna za transfuzije kod operacija, lečenja povreda nastalih u saobraćajnim nesrećama, kao i za terapije pacijenata sa različitim oboljenjima poput leukemije i anemije. Kruševac je poznat po velikom broju humanih ljudi koji su uvek spremni da pomognu onima kojima je pomoć potrebna.
Šezdesetšestogodišnji Dragan Stojković jedan je od rekordnih davalaca krvi u Kruševcu. Svoju krv koja je “A -” Dragan je dobrovoljno dao 177 puta. Dobrovoljni davalac najdragocenije tečnosti je od svoje 18. godine, kako kaže, čim je to zakonski bilo moguće. Uzor mu je bio otac koji je bio dobrovoljni davalac krvi.
“Od malena mi je to bilo nešto posebno”, priseća se Dragan i kaže da je zbog toga oca gledao kao nekakvog heroja. “Kada bi se moj otac vratio sa dobrovoljnog davanja krvi zavezane ruke imao sam svest da je tim gestom nekome pomogao, pa sam još kao dete znao da ću kada se upunoletim davati dobrovoljno krv”.
Tako je i bilo. Dragan je čim je napunio 18 godina, kao srednjoškolac dobrovoljno dao krv. Za njega su ljudi koji dobrovoljno daju krv, kako kaže, bili i ostali elita. Priznaje kroz osmeh da se pred vršnjacima, a naročito u prisustvu devojčica pravio važav zbog toga. To je veli trajalo kratko, kaže Dragan.
“Nismo bili bogata porodica i to je bio jedini način da nekome pomognem time da dam nešto svoje” objašnjava motiv zbog čega je nastavio i posle srednje škole da dobrovoljno daje krv.
Svoju solidarnost i brigu za zajednicu Dragan je pokazao i time što je učestvovao u brojnim radnim akcijama širom Socijalističke federativne republike Jugoslavije.
Pored učešća u izgradnji zemlje, Dragan je u Zagrebu, Bihaću, Loznici i u drugim mestima gde je bio na radnim akcijama dobrovoljno davao krv. Slobodne dane zbog davanja krvi nije prikazivao zbog takmičarskog duha koji je vladao među brigadama jer mu je cilj bio da time poveća ukupan broj radnih sati i procenat realizacije svoje brigade.
Dok se priseća prošlosti pitamo Dragana kako gleda na odziv i broj dobrovoljnih davalaca krvi danas? Kaže da je pozitivno iznenađen. Veli da se nije tome nadao jer je ranije bilo mnogo lakše prikupiti davaoce zato što su preduzeća u saradnji sa “Transfuzijom krvi” sama organizovala akcije u krugu takozvanih radnih organizacija.
“To je bilo lepo primljeno među radnicima”, priseća se Dragan i kaže da je akcija bila neuspela ako se ne bi prikupilo najmanje 100 jedinica krvi.
Govoreći o tom vremenu Dragan navodi da je pored “Trajala”, gde je on radio, bilo puno dobrovoljnih davalaca krvi I u IMK “14. oktobar”, “Župi”, kao i u drugim kruševačkim radnim kolektivima. Pnosan je veli na novu generaciju dobrovoljnih davalaca krvi. Ima i rašta jer kako kaže prema ingormacijama koje ima “Crveni krst Kruševac” je do pretposlednjeg meseca ove godine prikupio oko 3.000 jedinica krvi. Slažemo se sa Draganom da je to brojka za svaku pohvalu i ponos.
Ne ističe puno sebe, ali se čudi zašto ima zdravih ljudi koji ne daju krv. Kaže da razume da neke ljude u tome sprečava strah od igle. Govoreći o samom procesu kaže da se tokom i posle dobrovoljnog davanja krvi čovek ne oseća nelagodno. Štaviše, napominje Dragan, čovek se oseća prijatno, a još ako i usmeri misli ka tome da će njegovu krv neko usmeriti ka nekome kome je preko potrebna I da će možda nekome spasiti život.
“To ispunjava čoveka nekim zadovoljstvom i srećom jer pomaže ljudima, najčešće neznajući kome. I baš tu je poenta. Lako je pomoći nekom koga znaš jer si vezan na neki način, ali kada pomažeš nekome, a ne znaš ga lično, e to je nešto što baš ispunjava čoveka. Ako se tako gleda onda jedva čekaš sledeći termin kada može da se kroz davanje krvi nekom pomogne”, poručuje Dragan svima koji imaju dilemu da li da dobrovoljno daju svoju krv.
Tokom dugogodišnjeg dobrovoljnog davanja krvi Dragan Stojković je više puta najdragoceniju tečnost dao na poziv za urgentne slučajeve, odnosno namenski za određenu osobu. Bio je i dobrovoljni davalac trombocita.
Muškarci mogu da daju krv na 3 meseca, a žene na 4. Iako je prošle godine napunio 65 godina života što je Zakonska granica za dobrovoljno davanje krvi, Dragan kaže da bi voleo da I u ovim godinama može da da krv, bar jednom do dva puta godišnje i napominje da nikada nije pio alkohol niti pušio cigarete te da se oseća zdravim.
“Svako ko je zdrav i u mogućnosti da da krv treba to da uradi. To je malo potrošenog svog vremena, a zapravo to vreme posvećujemo nekoj osobi. Time pokazujemo solidarnost, a šire gledano i brigu za zajednicu”, kaže Dragan i napominje da treba pomoći radi opstanka čovečanstva jer bez krvi nema života. Razgovor sa nama Dragan Stojković, koji je dobrovoljno davao krv 177 puta, završava motivacionom napomenom da samo jedna donacija krvi može spasiti čak tri života.
