“Neizvesno je donošenje novog Zakona o informisanju i izgleda da je moguće odlaganje usvajanja tog zakona na neodređeni rok”, rekao je predsednik Upravnog odbora Asocijacije medja i glavni i odgovorni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić na skupu u Medija centru * Medijska reforma je u ćorsokaku, a Vlada ne bi trebalo da je žrtvuje zbog državnih poslova poput rešavanja pitanja Kosova, zaključeno na skupu o slobodi medija.
Medijska reforma kasni, privatizacija još više a medijski zakoni tek treba da uđu u javnu raspravu.
Radna grupa je završila “Nacrt Zakona o elektronskim medijima i javnim servisima”. Posle praznika, ministarstvo kulture i informisanja je odlučilo od jednog nacrta napravi dva – Zakon o elektronskim medijim i Zakon o javnim servisima.
“Neizvesno je donošenje novog Zakona o informisanju i izgleda da je moguće odlaganje usvajanja tog zakona na neodređeni rok”, rekao je predsednik Upravnog odbora Asocijacije medja i glavni i odgovorni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić na skupu u Medija centru.
Sekulić je istakao da taj je zakon važan jer predviđa prekid budžetskog finansiranja medija od 1. januara 2014. godine, kao i da država do 15. septembra raspiše konkurs za projektno finansiranje za sledeću godinu.
“Zakon je važan i jer predviđa kratke rokove za ozbiljne promene, poput privatizacije preostalih 66 državnih medija, koja bi trebalo da se završi do kraja 2014. godine”, rekao je Sekulić.
Sekulić je podsetio da je Srbija, u skladu sa Medijskom strategijom, trebalo da do kraja marta dobije medijske zakone, ali nije poznato kada će oni biti doneti ni koliko će medijskih zakona biti usvojeno.
“Medijska reforma u Srbiji ulazi u kritičnu fazu i donošenje novog Zakona o informisanju i zakona koji se odnose na elektronske medije je u ćorsokaku i izgleda da je moguće odlaganje na neodređeni rok”, rekao je Sekulić.
Istakao je da nijedan reformski proces, pa ni medijska reforma, ne bi trebalo da bude žrtvovan zbog velikih državnih poslova, poput primene briselskog sporazuma o Kosovu ili dobijanja datuma za početak pregovora sa EU.
“Mi smo potpisali ono na čemu smo radili prethodnih nekoliko meseci , šta će na kraju ministar da potpiše, od one tri gomile papira koje su bile pred nama u utorak, to bih i ja želeo da vidim kao neko ko je prethodnih 12 meseci učestvovao u radu radne grupe. Mislim da će u zavosnosti od toga koja verzija bude na javnoj raspravi odrediti i sam ton, problematiku i ključne stvari kojima ćemo se baviti”, rekao je Saša Mirković, predsednik ANEM-a i član Radne grupe za izradu zakona.
Na listama “Reportera bez granica” i “Fridom hausa” Srbija je, u slobodi medija, napredovala. Bolje mesto na rang listi međutim u praksi ne znači da u domaćim medijima nema problema.
“Naša politička scena je zaista izuzetno surova, i to što mi objavljujemo i način na koji mi uništavamo reputacije i dostojanstvo naših ljudi u medijima stvarno nije standardno, to odskače od evropskog standarda, možda čak i od balkanskog standarda, standarda u okruženju. Mi tu moramo više da uradimo, ali ne po cenu da proizvedemo ponovo ono mrtvo more”, rekla je Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a.
“Novinari su danas u situaciji da se pred njih, u većini redakcija, postavlja vrlo jednostavan zahtev: ćuti i radi, jer već sutra mogu da dovedem nekog drugog ko će to isto da radi za manje para. U takvoj ekonomskoj poziciji teško je očekivati da se novinari bore i izbore za slobodu medija”, kaže Vukašin Obradović iz NUNS-a.
Preko 1.000 medija u ovom trenutku radi u Srbiji, međi njima i 66 medija koji još uvek čekaju privatizaciju.