Sutra je Veliki petak, dan koji simbolizuje stradanje Isusa Hrista i njegovo raspeće na krstu na Golgoti.
To je dan najveće hrišćanske žalosti, poslednji u nedelji Stradanja, tokom koga ne zvone crkvena zvona i posti se. Na Veliki petak, Isus je odveden iz kuće prvosveštenika Kajafe kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, koji ga je osudio da bude raspet na krstu.
Pošto je za hrišćane Veliki petak dan žalosti, on se obeležava strogim postom, uzdržavanjem od bilo kakvog veselja i proslava, a takođe u narodnoj tradiciji je da se tog dana ne rade poslovi u polju i u kući. Veliki petak je za hrišćane najtužniji dan i zato se ne služi Liturgija u crkvama, osim ako se poklopi sa Blagovestima.
Od Velikog četvrtka do Vaskrsa ne oglašavaju se zvona na crkvama, jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, već se čiju klepetala. Veliki petak je i uvod i priprema za najveći i najrodosniji praznik – Vaskrs.
U jutarnjima satima u crkvama se sutra služe Carski časovi, a popodnevnim iznosi se plaštanica u svim pravoslavnim hramovima, odnosno platno na kome je izobraždeno skidanje gospoda Isusa Hrista sa krsta i njegovo polaganje u grob.
