- Počasna predsednica KSS, Milka S. Braljinac (1858 -1936) sedi u sredini Katarina Stamatović, učiteljica, snimljeno pred Bakanske ratove, oko 1911.
Činjenica je da humanitarni rad nije samo davanje novca u određene svrhe. Pomoć može da dođe u raznim oblicima, od najjednostavnijih, poput pružanja ruke, osmeha, otvaranja vrata nemoćnoj osobi… sve do volontiranja, doniranja vremena, materijalne pomoći. A koliko važna može da bude, jasno je pre svega onima koji su je u nekom trenutku dobili. Ovo je priča o sugrađankama koje su svoj rad nesebično uložili u misiju humanitarizma, o članicama Kola srpskih sestara…
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Grada Kruševca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pritom se tradicija humanosti proteže u ovoj sredini vekovima unazad, a u poslednjih stotinak godina postoje i vidljivi tragovi humaniratnog rada i solidarnosti (Crveni krst Srbije je na teritoriji Kruševca osnovan 1876. godine, Kolo srpskih sestara u Kruševcu istrajava već 121 godinu, Humanitarno društvo Dobra narav 95 godina).
Humanitarni rad u Kruševcu i okolini ima dugu tradiciju. Kao sastavni deo Crvenog krsta Srbije, Crveni krst je osnovan na teritoriji Grada Kruševca još davne 1876. godine, kada je za prvog predsednika izabran Filip Jovanović. Od tada pa do danas veliki broj volontera i profesionalaca uključio se u rad organizacije koja je prvenstveno uvek pomagala najugroženijima. U zavisnosti od uslova u kojima se društvo nalazilo, cilj Crvenog krsta, kao i drugih humanitarnih organizacija i društava u ovoj sredini uvek je bio da se ublaži ljudska patnja, kako u miru tako i u slučaju ratnih sukoba, prirodnih katastrofa, ekoloških ili drugih nesreća, ali su ciljevi bili i jesu i danas i preventivni rad u cilju zaštite zdravlja stanovništva, materijalna i druga pomoć socijalno potrebitima i širenje opšte ideje humanosti (Kolo srpskih sestara, najstarije aktivno, žensko, dobrotvorno i kulturno društvo, u Kruševcu je osnovano 1903. godine i njegove članice su pomagale u ratnim nevoljama, stradalima, izbeglima, raseljenima, deci bez roditeljskog staranja, starim i iznemoglim, siromašnim, osobama sa posebnim potrebama, a istrajava do danas, kao i jedinstveno Humano društvo „Dobra narav“ – poznato i pod nazivom „Društvo baksuza, ugursuza i namćora“ pod kojim je osnovano 1929. godine…).
Već i ovi primeri jasno govore da u svakom vremenu postoje prostori za dodatnu socijalnu uključenost u život zajednice, dobrovoljno ulaganje vremena, znanja i veština, kao i materijalne pomoći, u dobrobit druge osobe ili dobrobit zajednice.
Priča o humanitarkama “Kola srpskih sestara” svakako je posebno inspirativna i vredna pažnje, pa i one koje su bile ili ostale anonimne zaslužuju da ih zbog onoga što su uradile i rade nađu u našem serijalu. Jer, znamenite upravo zbog svohih osobina i prednosti humanitarizmu – svakako jesu.
Kolo srpskih sestara osnovano je na Veliku Gospojinu 28. avgusta 1903. godine u Beogradu kao žensko dobrotvorno, patriotsko, kulturno i prosvetno društvo za pomoć našem narodu u južnoj Srbiji i Makedoniji. Ideja je potekla od naše čuvene slikarke Nadežde Petrović i Delfe Ivanović posle neuspelog ustanka protiv turskih vlasti 1903. godine, a na predlog poznatog srpskog pisca i komedijograf Branislava Nušića, Društvo dobija ime Kolo srpskih setara. Zajedno sa Ivanom Ivanovićem, diplomatskim činovnikom u Ministarstvu inostranih dela i njegovom suprugom Delfe Ivanović, Nušić je napisao Statut Društva. Iz Ženske podružine u Kruševcu izdvaja se jedan broj članica i formira Kolo srpskih sestara Kruševac.
Tada je predsednica Uprave Ženske podružine bila Stanija Milka Braljinac. Za prvu predsednicu Kola izabrana je učiteljica Ljubica Čarević Jakovljević, iz cenjene učiteljske porodice Čarević.
Njen suprug, ugledni kruševački lekar često je bivao premeštan iz mesta u mesto pa Ljubica nije uvek bila u mogućnosti da vodi Kolo, tako da je Stanija Milka Braljinac vodila Uprave i Kola i Ženske podružine.
Okupljale su sa ciljem da pomognu decu, sirotinju, beskućnike, ranjenike, bolesne i sve one kojima je pomoć bila neophodna. Te žene velike energije i tople duše starale su se i obnovile rad Ženske zanatske škole u kojoj su se siromašne devojke obučavale u krojenju, šivenju, vezu, crtanju i „upoznavanju srpskog i nemačkog jezika“. Prilozi su prikupljani od humanitarnih zabava, dobrotvornih priredbi, od lokalnih trgovaca i zanatlija, kao i od prihoda od redovne članarine koju su članice uplaćivale. Pored konkretnog humanitarnog rada Žene okupljene u Kolu srpskih sestara i Ženske podružine predano su radile i na očuvanju hrišćanskih tradicionalnih praznika i običaja. Za Materice, Božić, Svetog Savu, Vrbicu, Uskrs i esnafske slave bile su aktivne u prikupljanju pomoći za kupovinu potrebština za siromašnu decu, kojoj su kupovali odeću. U arhivi kruševačkog Kola srpskih sestara sačuvan je podatak da je o jednom prazniku od prikupljenih para odevano od 30 do 50 dece. Žene iz Kola srpskih sestara svojim humanitarnim angažmanom inspirisale su i svoje supružnike. Kao bi sakupljenim dobrovoljnim prilozima pomogli siromašnu decu, ugledna kruševačka gospoda, po uzoru na Kolo srpskih sestara, osnovala je svoje humanitarno udruženje Društvo ugursuza, namćora i baksuza „Dobra narav“, zatim Društvo lovaca i Društvo „Kneginja Ljubica“ te Društvo „Kneginja Zorka“. Mnoge članice Kola srpskih sestara posle Prvog svetskog rata našle su se u upravama ovih društava. Kolo je na vrhunscu svojih aktivnosti bilo od 1928. godine kada je predsednica bila Natalije Bralović.
Njenim velikim trudom, radom i angažovanjem Kola srpskih sestara, kao i drugih ženskih društava u Kruševcu, opštinske vlasti odobravaju otvaranje prvog zabavišta posle Prvog svetskog rata.
Zabavište je počelo sa radom na proslavi 10 godina od završetka rata i ujedenjenja južnoslovenskih naroda. Zbog velike uloge u organizaciji osnivanja zabavišta dužnost prve vaspitačice poverena je Nataliji Bralović. Ona je tada bila penzionisana učiteljica, a u besplatnom radu u mnogome su joj pomagale sestre iz Kola. Radom sa najmlađima nije zanemarila humanitarni rad za stariju decu, pa je pored angažovanja u zabavištu otvorila i Đačku trpezu za siromašne. Pomagala je Natalija Bralović i Žensku školu, kupila je i plac za izgradnju nove zgrade. Humanitarni rad Kola srpskih sestara prepoznat je ne samo u Kruševcu već i u državi, a predsednica Natalija Bralović je za zasluge koje je imala dobila orden Svetog Save V stepena. Nakon što je njen suprug obešen posle Topličkog ustanka 1916. godine u krugu kasarne 12. Puka, Natalija se odselila sa decom iz Kruševca u Beograd, ali je slala novac za parastose i krsnu slavu Malu Gospojinu. Od 1933. godine Kolo srpskih sestara u Kruševcu vodi Ružica Žižić, majka devetoro dece.
U vođenju Kola dobrano su joj pomagala i njena deca. To je vreme kada je Kolo bilo na vrhuncu svojih angažovanja. Kako navode anali, Đačka trpeza je odlično radila, pomoć sirotinji i siromašnim staricama je deljena, a pošto je u blagajni imalo dovoljno novca za sve potrebe započet je temelj nove zgrade. Za svoj rad i angažovanje Ružica je dobila orden Sv. Save V stepena. Posle nje, na čelo Kola 1938. godine dolazi Draga Veličković – učiteljica „veza i lepih manira“.
Zapamćeno je da je bila veoma uticajna u Kruševcu te da je učestvovala u izgradnji Sokolskog doma u Kruševcu 1927. godine, a zahvaljujići njoj sačuvana je blagajna Kola 1941. godine. Ratni vihor nema milosti ni prema humanitarnom radu. Rad Kola srpskih sestarana teritoriji cele zemlje zabranio je okupator 1942. godine. Ipak, Kruševljanke se nisu uplašile, a dokaz o humanitarnom angažovanju Kola i nakon zabrane rada od strane Nemaca nalazi se u vrednim dokumentima koje čuva Istorijski arhiv Kruševac. Iako je neprijatelj pobeđen na bojnom polju i isterean iz zemlje, Kolo srpskih sestara posle Drugog svetskog rata nije nastavilo sa radom. Dolaskom nove vlasti 1945. godine, Kolo srpskih sestara je potpuno prestalo sa radom. Nakon hapšenja predsednice Glavnog odbora u Beogradu, Delfe Ivanić 1946. godine svi Odbori dobijaju uputstva o paljenju arhiva, a sledeće godine svi Odbori i članice proglašeni su za neprijatelje naroda i oduzeta im je sva imovina.
Kolo srpskih sestara obnovljeno je 15. maja 1990. godine u Beogradu. Odmah zatim obnovljeni su i mesni odbori širom Srbije i Crne Gore. U Kruševcu je rad Kola srpskih sestara obnovljen na inicijativu Crvenog Krsta 24. jula 1992. godine. Program rada ostao je isti kao i kada je Društvo osnovano, pre 120 godina, a kao krsnu slavu srpske sestre iz Kola proslavljaju Rođenje Presvete Bogorodice. Prva predsednica obnovljenog Kola bila je Ratomirka Dinić, ekonomista i veoma uspešna poslovna žena koja je Društvo vodila do 1994. godine kada se zbog velikih obaveza povukla.
Nastavile su aktivistiknje Kola srpskih sestara svoju misiju i posle Drugog svetskog rata i istrajavaju u njoj i dalje. Vratićemo im se, zato, uskoro i na našem Portalu…
