Planetarno poznati slovenački filozof Slavoj Žižek u ovoj knjizi, koju je upravo objavila beogradska Laguna, govori o migrantskoj krizi i dilemama koja povodom nje muče Evropljane: da li širom otvoriti vrata izbeglicama ili podići još zidova na evropskim granicama?
Prvo rešenje je, po Žižeku, utemeljeno u lažnom evropskom humanitarizmu i osećanju krivice, dok je drugo posledica atmosfere straha od terorizma i islamizacije Evrope.
Oba ova rešenja za Žižeka su loša i predstavljaju dva dela iste ideološke ucene kojom se zapravo skreće pažnja s temeljnog problema savremenog sveta koji je krizu i stvorio: islamski terorizam i migrantska kriza simptom su krize globalnog kapitalizma i posledica nove klasne borbe, a jedini način da se aktuelni problemi prevaziđu jeste redefinisanje društvenih odnosa koji su do krize doveli.
Na pitanje šta konkretno uraditi Žižek predlaže: „Kratkoročno, EU treba da otvori prihvatilišta u najbližoj mogućoj sigurnoj zoni (severna Sirija, Turska, grčka ostrva…), a onda da organizuje transport primljenih izbeglica do njihovih evropskih odredišta (trajektima i avionskim linijama), ostavljajući tako bez posla krijumčare koji zarađuju milione dolara, kao i okončavajući ponižavajući jad i bedu hiljada koje koračaju kroz Evropu. Srednjeročno, treba koristiti sva sredstva,
javna ili tajna, od rata informacijama u stilu Vikiliksa do ekonomske ucene (npr. Saudijske Arabije) kako bi se zaustavio rat ili makar kako bi se proširila područja bez sukoba. Jedino dugoročno rešenje jeste, naravno, komunizam, ali to je već neka druga priča….”
„Nema tog mislioca koji bolje ukazuje na protivrečnosti savremenog kapitalizma od Žižeka… Jednog od najpoznatijih svetskih intelektualaca.“ The New York Review of Books
„Najopasniji filozof na Zapadu.“ The New Republic
