Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” za 2016, u Srbiji su od bolesti srca i krvnih sudova umrle 52 hiljade i 102 osobe. Akutni koronarni sindrom, koji uključuje akutni infarkt miokarda i nestabilnu anginu pektoris, uzrok je čak 49,8 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca.
Svakog sata u Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova umre čak šest osoba, od kojih je svaka osma u najproduktivnijim godinama života. Sa stopom smrtnosti od 51,7 odsto, Srbija se nalazi iznad proseka cele Evrope.
Kada se dogodi akutni infarkt miokarda, veliki broj pacijenata uopšte i ne stigne do bolnice, a njih 25 odsto, nažalost, umre.
Nove preporuke za lečenje srčanog udara definisale su vreme od 90 minuta za postavljanje dijagnoze i započinjanje lečenja. To podrazumeva da se uradi koronarografija, otvori krvni sud i ugradi stent, ukoliko je to moguće.
Kada dođe do infarkta srca, ulogu u smanjivanju smrtnosti ima sekundarna prevencija, koja nakon infarkta, uz primenu zdravih stilova života, podrazumeva redovne kontrole i primenu savremenih, efikasnih lekova za sniženje krvnog pritiska i nivoa holestorola u krvi, a najvažnija grupa lekova su oni za sprečavanje zgrušavanja krvi i nastanka novih trombova.
