Džona Lerer razbija mit o „kreativnim tipovima“ i pokazuje kako nova istraživanja šire shvatanje kreativnosti. Za početak, da kreativnost nije „dar“ koji poseduju samo odabrani. Knjiga “Moć kreativnosti” povezuje sve nivoe kreativnog procesa i otkriva duboku inventivnost ljudskog uma i njegovu suštinsku ulogu u našem sve složenijem svetu. Na nama je da što spremniji “uđemo u igru”…
Da l ste znali da se u najkreativnijim preduzećima toalet nalazi u sredini zgrade? Ili da su toliko razvikani „brejnstorming“ sastanci zapravo veoma loša ideja? Ili da vam plava boja zaista može pomoći da udvostručite kreativni potencijal?
Sve to navodi, i time se čak vrlo precizno i detaljno bavi, Džona Lerer u knjizi “Moć kreativnostio (Naučite da budete kreativniji)”, nedavno i kod nas objavljenoj u izdanju “Lagune“, sa osnovim ciljem da nas poduči kako da i sami postanemo kreativniji.
Mislite da je to nerealno i marketinški predozirano? Činjenica je da su složene misterije kreativnog procesa odavno predstavljale izazov za najveće svetske mislioce. Kako se meri mašta? Kako se kvantifikuju novi uvidi? Zbog tih složenih pitanja naučnici su ove teme izbegavali vekovima (u većem delu istorije verovalo se da je imaginacija nešto suštinski tajanstveno, biološki dar koji je nemoguće razumeti, što je i dovelo do niza duboko uvreženih zabluda o tome šta je kreativnost i odakle potiče). Suštinska tajanstvenost kreativnosti plašila je naučnike. Jedno je proučavanje vremena reakcije nerava ili mehanike vida, ali kako izmeriti imaginaciju?
Zastrašujuća priroda ove materije dovela je do toga da je istraživači uglavnom zanemaruju; nedavna analiza radova iz psihologije pokazala je da se manje od jednog procenta bavi izučavanjem kreativnog procesa!
Džona Lerer sada razbija mit o „kreativnim tipovima“ i pokazuje kako nova istraživanja šire shvatanje kreativnosti. Za početak, da kreativnost nije „dar“ koji poseduju samo odabrani. To je pojam koji obuhvata raznovrsne i različite umne procese koje svi možemo naučiti da koristimo efikasnije. Neki kreativni postupci nam bolje idu dok pijemo espreso u punom kafiću, dok su za druge potrebne dugačke šetnje u tihom parku. Lerer nam pomaže da prilagodimo naše kreativne strategije zadatku koji je pred nama. Kreativno putovanje počinje treptajem neurona da bi stiglo do razmatranja o tome kako naša kreativnost i nova nauka o njoj mogu pomoći da gradovi postanu življi, kompanije produktivnije, a škole delotvornije.
Saznaćemo kakve su bile stvaralačke navike Boba Dilana, zašto je u Engleskoj u doba kraljice Elizabete I došlo do eksplozije kreativnosti i kako su u filmskom studiju Piksar osmislili radni prostor da maksimalno iskoriste talenat zaposlenih. Ova knjiga povezuje sve nivoe kreativnog procesa i otkriva duboku inventivnost ljudskog uma i njegovu suštinsku ulogu u našem sve složenijem svetu.
Lerer, tako, piše o umetničkom ohrabrenju koje je Dilan doživeo kada je napisao “Like a Rolling Stone”. Završavao je iscrpljujuću turneju i slava i muzika su mu se smučili. I baš u trenutku kada je odlučio da prestane da piše, pala mu je na um prelepa pesma: “To je kao da pesmu piše duh”, rekao je. “On ti da pesmu pa ode. Ne znaš šta ona znači”.
Lerer dodaje: “Nije morao da zna. Morao je samo da veruje duhu.”
Izvan granica “svesnog” mišljenja
Mnoge od priča koje Lerer spominje naglašavaju upravo značaj obraćanja pažnje na unutrašnje mentalne procese, za koje nam se čini da se pojave niotkuda. Možemo naučiti sebe da obratimo pažnju na svoje dnevne maštarije, misli ili fantazije koje nam se čine besmislenim. Ponekad ova pažnja treba da bude lagana, tako da tok ideja i emocije teku bez ometanja. Ali, ponekad mora biti i intenzivna. Kreativni ljudi znaju da maštanje nipošto nije gubljenje vremena, uprkos tome što su im nastavnici u školi govorili suprotno. Maštanje doprinosi procesu “kreativne inkubacije” – mnogi od nas iz iskustva znaju da nam najbolje ideje padaju na pamet baš onda kada razmišljamo o nečem sasvim drugom. Istraživanje iz 2012. navodi na zaključak da maštanje zapravo zahteva veoma veliko angažovanje mozga i da može da doprinese iznenadnom uspostavljanju veza i sagledavanju situacije, jer je povezano sa sposobnošću da prizovemo u sećanje određenu informaciju kada nam nešto drugo zaokuplja pažnju.
Kreativci su motivisani da delaju podstaknuti unutrašnjom potrebom, a ne željom za nagradom i priznanjem. Psiholozi su pokazali da kreativni ljudi crpe energiju iz aktivnosti koje za njih predstavljaju izazov, što znači da su motivisani iznutra. Naučnici tvrde da već samo razmišljanje o unutrašnjim razlozima podstiče kreativnost.
Dok pišu, igraju, slikaju ili izražavaju sebe na bilo koji drugi način, kreativne ličnosti često primete da se nalaze u stanju poznatom kao “flow” (tok, strujanje), koje im pomaže da budu maksimalno kreativni. To je mentalno stanje u kome pojedinac prevazilazi granice svesnog mišljenja kako bi dospeo u uzvišeno stanje koncentracije i smirenosti. Kada se nađe u tom stanju, on je praktično imun na bilo kakve unutrašnje i spoljne pritiske i smetnje. Mnogi umetnici, zabavljači, pisci i drugi kreativci, okrenuli su se meditaciji kao instrumentu za postizanje najkreativnog stanja uma.
A ako postoji nešto po čemu se veoma kreativni ljudi razlikuju od drugih, onda je to njihova sposobnost da vide mogućnosti tamo gde ih drugi ne vide. Mnogi veliki umetnici i pisci rekli su da je kreativnost sposobnost povezivanja stvari koje drugi ljudi nikada ne bi ni pomislili da povežu. I Stiv Džobs je rekao da je “kreativnost povezivanje stvari”.
Čudesno oruđe u našoj glavi
I rizikovanje utiče na kreativnost. Mnoge kreativne osobe profitirale su od preuzimanja rizika u različitim aspektima života. Postoji duboka i značajna veza između preuzimanja rizika i kreativnosti, a ona se često zanemaruje. Kreativnost vam omogućava da napravite nešto od ničega.
“Mada su ljudi odavno pretpostavljali da je kreativnost jedinstvena pojava, to je zapravo talenat koji se javlja u mnogim oblicima. Ponekad moramo da se opustimo pod tušem, a ponekad moramo da unesemo u organizam mnogo kofeina. Ponekad moramo da se oslobodimo, a ponekad moramo da pobegnemo od onoga što već znamo. Postoji vreme za svaku vrstu mišljenja” – zaključuje Džona Lerer u svojoj “Moći kretaivnosti”.
I nastavlja kako smo zahvaljujući modernoj nauci blagosloveni kreativnom prednošću bez presedana. “Prvi put u ljudskoj istoriji moguće je naučiti kako imaginacija zaista funkcioniše. Umesto da se oslanjamo na mitove i praznoverice, možemo da razmišljamo o dopaminu, neslaganju, o desnoj hemisferi i društvenim mrežama. To upoznavanje sebe predstavlja izuzetno korisno znanje; pošto smo počeli da identifikujemo katalizatore naše kreativnosti, možemo se postarati da mislimo na pravi način u pravo vreme, da u potpunosti koristimo to čudesno oruđe u glavi (ne postoji važnija metaideja od spoznaje odakle potiče svaka ideja). Ako želimo da povećamo naše kreativne moći, moramo da rezultate tih istraživanja primenimo u svom životu. Možemo zamisliti mnogo više toga nego što znamo”.
Lerer u “Moći kreativnosti” objašnjava koje oblasti neuronauke istražuju različite vrste pažnje, govori o moći desne hemisfere, o onim delovima mozga koji se najviše angažuju u različitim vrstama aktivnosti. Na primer, u detinjstvu se naš mozak razvija, a sa njim raste i moć da inhibiramo naše besmislene zamisli. Ali kako jačaju naši inhibicija i fokus, kapacitet da improvizujemo se, izgleda, smanjuje. I zato kasnije – “previše neočekivanog i – iskra kreativnosti se ne raspali”.
Ali moramo takođe da budemo i iskreni: kreativni proces nikada neće biti lak, bez obzira na to koliko znamo o neuronima, gradovima i Šekspiru. Naše izume uvek će pratiti neizvesnost i nepredvidljivost, nasumičnost nastanka novih veza među moždanim ćelijama. Nauka o imaginaciji ne uklapa se uredno u pauerpoint prezentaciju (da je kreativnost tako laka, Pikaso ne bi bio toliko slavan). Uprkos svim složenim studijama i rigoroznim eksperimentima, naš najsuštinskiji umni talenat ostaje najtajanstveniji.
A tajna je, piše Lerer, sledeća:
“Mada imaginaciju inspiriše svakodnevni svet – njegove mane i lepote – mi smo u stanju da vidimo dalje od naših izvora, da zamislimo stvari koje postoje samo u umu. Primećujemo nešto nedovršeno i shvatamo da ga možemo dovršiti; pukotine postaju izvor svetla… Svaka kreativna priča je različita. A svaka kreativna priča je ista. Nije bilo ničega. Sada postoji nešto. Gotovo kao magija.”
Slavoljub Marković
