“ЦАР ЛАЗАР“ У ВЕЛИКОМ РАТУ: Учешће XII пешадијског пука, у пробоју Солунског фронта (2)

У години у којој се навршава век од завршетка Првог светског рата, намера је да овим пројектом, кроз 12 текстова отргнемо од неправедног заборава причу о крушевачом Дванаестом пешадијском пуку “Цар Лазар“, чији је Други батаљон, под командом чувеног потпуковника Драгутина Гавриловића, први кренуо у пробој Солунског фронта, да би после месец дана крушевачки ратници стигли у завичај, који је ослобођен средином октобра. И поред великог херојства ратника (Цер, Kолубара, Дрина…), о Пуку је још увек мало тога познато, па је циљ пројекта управо да одужимо дуг према прецима који су се, без остатка, жртвовали за српску слободу и опстанак.

Пише Дарко Михајловић

Серијал реализујемо у оквиру пројекта на основу Конкурса за суфинаснирање производње медијских садржаја из области јавног информисања у 2018. години Министарства културе и информисања републике Србије

Истога дана 10. септембра 1918. године, када су јединице одређене за пробој Солунског фронта запоселе планиране положаје, председник француске владе Жорж Клемансо јавио је Франше Д’ Епереу да може започети напад. Д’ Епере је 12. септембра 1918. године наредио офанзиву (Стр. Пов. Бр. 5058/3). Шифра за напад гласила је: Пошаљите 14 официра и 8 војника. То је значило да артиљеријска припрема за напад почне 14. септембра у 8 часова изјутра (ако атмосферске прилике дозвољавају). Дан ,,Д“ био је 15. септембар, а војвода Живојин Мишић требало је да одреди час напада.

На фронту Друге армије однос снага био је повољан за пробој (у пешадији 3,7:1; у артиљерији 4,7:1; у митраљезима 4:1). Међутим, непријатељ је имао теренско преимућство. Циљ, избијање у Вардарско-моравску долину, требало је остварити савладавањем непријатеља и бројне, окомите висове македонских планина.

На фронту од белог мора до Охридског језера у тачно планирано време почела је ураганска артиљеријска ватра. Из такве тишине тачно у 8 ч. Могленске Горе се силно затресоше, јер су сва наша оруђа у исто време отпочела паљбу, тако, да се то отварање паљбе слило у громовски пуцањ од којих је задрхтало вековима непомично стење и заиграло срце осветничко. Артиљеријска ватра била је усмерена најпре на прву линију ровова, препреке, непријатељске осматрачнице, а затим је ватра пренета на митраљеска гнезда и склоништа између прве и друге линије, па другу линију и даље на објекте и комуникације иза ње. Нека оруђа су тукла истовремено и прву линију. На фронту Шумадијске дивизије у 10:30 часова упућене су патроле у извиђање, али су дочекане митраљеском, пушчаном ватром и бомбама. Артиљерија је наставила са дејством. Патроле су у 16 часова поново послате према непријатељским линијама. Оне су уочиле да су препреке испред свих предњих непријатељских ровова порушене, да су стрељачки ровови на Редуту, Троугластој и Четрвртастој шуми већим делом порушени, а митраљези оштећени и уништени сем једног (№2). Авијација је вршила извиђање, митраљирање и бомбардовање. Обавештавала је о покрету непријатељских резерви напред ка првим линијама где се очекивао удар. Током ноћи су патроле такође слате, а артиљерија дејствовала не дозвољавајући непријатељу да поправи порушено, да одмори, попуни јединице људством, муницијом… После поноћи јединице су заузеле положај према распореду за напад. У зору, пред сам напад пешадије, појачано је артиљеријско дејство по првим непријатељским рововима. Два минута пре него што је талас пешадије кренуо у јуриш, артиљерија је почела да туче између прве и друге непријатељске линије, па даље.

Током ноћи из бригадног и дивизијског штаба је више пута проверавана усклађеност сатова официра, а онда је у 5:30 часова 15. септембра пук кнеза мученика кренуо у силовит јуриш исписавши своју страницу историје. Добровољачка 3. чета 1. батаљона кренула је великом жестином. Извршила је за само 4 минута упад у ,,Редут“. Бомбе и громогласно ,,Ура!“ били су знак старешинама да је упад извршен, јер због густе магле нису то могли приметити са осматрачнице. После 15 минута борбе у ,,Редуту“, непријатељски војници су били или побијени, или заробљени. Други батаљон Драгутина Гавриловића савладавао је изузетно врлетан терен. Ипак, његова јуришна чета је у једном тренутку морала и да застане да би српска артиљерија померила своје дејство даље према непријатељу. Бугарски стрељачки ровови у Троугластој и Четвртастој шуми заузети су у брзом налету. У 6 часова пала је и друга линија непријатељских ровова, а онда се кренуло ка гребену Западног Ветерника. За време овог кретања непријатељ је тукао митраљеском ватром са Јежа и Камена, с левог бока, а са јужног Ветерника, са десног бока. Артилеријом је тукао са Кравице и Борове Чуке.

После слабијег отпора јединице су избиле на гребен Западног Ветерника, заробивши цео 2. батаљон 32. бугарског пука. Први батаљон XII пука напредовао је брже, а 2. спорије због врлетног терена. Одред пуковника Арсенијевића (на десном пододсеку) био је изложен бочној ватри са к. 1570. Пуковник Гавриловић му је послао два вода у помоћ и непријатељ се предао.

После заузећа Западног Ветерника, на њему је пласирана 6. брдска батерија, што је изненадило и саму команду Шумадијске дивизије. Уследило је даље напредовање. Први батаљон извршио је напад на Слоново уво и везу између Слоновог ува и северне Борове чуке. Ојачан са две чете из пуковске резерве, 2. батаљон је наставио кретање десно од Слоновог ува на косу која везује Источни Ветерник. Пуковска резерва извршила је напад ка Слоновом уву, који је помагала артиљерија са Западног Ветерника. Дејство јединица пука пратила је предаја две бугарске чете, артиљерије и одустајање јединица које су се спремале за контранапад.

У 9:30 часова Слоново уво и коса источно од њега били су поседнути јединицама пука. Одмах је предузето утврђивање положаја.

Једна чета из 2. батаљона упућена је у позадину Источног Ветерника да би олакшала напад XI пука (Десне колоне). Она је касније смењена одредом пуковника Арсенијевића. Поседањем Слоновог ува и Ћувика изнад њега олакшан је положај 17. колонијалној дивизији, која је водила тешке борбе лево од XII пука.

Пред XI пуком се непријатељ око 15 часова дао у бекство. У то време пристизао је из Тимочке дивизије XV пук и његови борци су кроз линије XII пука кретали напред у гоњење непријатеља.

Шумадијска дивизија је не само извршила свој задатак, него је заузела и Борову чуку, коју је требало да заузму суседне трупе, и тиме свој споредни задатак претворила у главни. Њена слава утолико је већа јер је поновила успех из Другог балканског рата, када је задала пресудан ударац бугарској Рилској дивизији на Дренку и Рајчанском риду. Пробојем Солунског фронта савладала 3. Балканску дивизију. Заузећем Западног Ветерника, XII пешадијски пук ,,Цара Лазара“ одшкринуо је капију слободе својим сународницима, а његови припадници су тиме оставили светли траг у историји ратовања.