Živimo u svetu eksplozije informacija. Mnoge su bezvredne, mada zanimljive, druge komplikovane, ali važne, treće su skrivene negde iza svih mogućih margina… Izi Hauel i Aleks Fulf krenuli su tim tragom i objavili knjige (serijal “Tačno ili netačno“) u kojima, kroz mnoštvo neobičnih primera, demistifikuju upravo popularne naučne motive i raskrinkavaju predrasude i nedoumice o ljudskom telu i životinjskom svetu. I oni takođe nude informacije, ali pažljivo izabrane i interesantne i mladim čitaocima, kojima su njihove knjige i namenjene. I eto sjajnog načina da kod mlađih članova porodice probudite strast ka znanju, a istovrmeno se i sami sjajno zabavite… i saznate puno toga novog.
I to sve kroz postavljene i razrešene dileme – tačno ili netačno. Recimo, tačno je da je podrigivanje glasnije i od testerisanja. Najglasnije zabeleženo imalo je 109,9 decibela. Testera proizvodi buku od oko 109 decibela, što znači da je u ovom slučaju podrigivanje bilo nešto glasnije!
Tačno je i da je moguće napraviti sir od bakterija – iz pupka. Skoro sve vrste sira prave se pomoću bakterija. Proizvođači sira trude se da upotrebe samo malo bakterija različitih vrsta, mada bi se mogle koristiti i bakterije iz ljudskog tela! Naučna galerija iz Dablina je proizvela niz sireva koristeći bakterije ispod pazuha, iz nožnih prstiju i pupka!
Kad gledamo u svetlo, počinjemo da kijamo? Da, kad neki ljudi izađu iz mraka na svetlo, to izaziva nekontrolisani nagon za kijanjem. Naučnici su otkrili da je ovo uzrok kijanja kod dve do četiri od deset osoba, mada još nisu sasvim sigurni zašto se to dešava! Prema jednoj teoriji, oči reaguju na jaku svetlost, što podstiče delove nervnog sistema i izaziva kijanje.
Pa, da li mozak u našem telu kontroliše sve? Ne baš… On deluje kao kontrolni centar tela koji dobija informacije i šalje uputstva ogromnoj mreži nerava, kontrolišući mnogobrojne procese u telu, ali ne i refleksne radnje. Reč je o izuzetno brzoj reakciji u slučaju opasnosti. Kad dotaknemo nešto oštro ili vrelo, poruka iz kože putuje duž nerava do kičmene moždine i natrag u telo, terajući nas da se sklonimo od opasnosti. Ta uputstva mimoilaze mozak da bi ste uštedelo vreme!
A tačno je i da u trepavicama žive sićušne grinje. Male grinje Demodex žive u folikulama dlačica oko očiju, nosa i usta! One žvaću sebum – masnoću koja služi za zaštitu kože! Na sreću, bezopasne su i sitne, svega 0,3 milimetra dugačke. Zato ih ne primećujemo, mada su stalno tu!
A šta kažete tek na dilemu da li dabar ima metalne zube. Ali, kako inače može da grize debela stabla? Tajna je u metalnim zubima! Gleđ na njima je pomešana sa gvožđem, što ih čini otpornijim na oštećenje i propadanje. Pritom gvožđe dobija iz hrane.
Ali zato nije tačno da sve što se kreće mora da stane! Kad bacimo loptu, ona se neko vreme kreće pravolinijski, a zatim pada na tlo i zaustavlja se. Ali, to se dešava samo zato što na nju utiču sile kao što su gravitacija i trenje. Kad bi je bacili daleko u svemir, ona bi nastavila da se kreće pravolinijski zauvek ili dok ne bi došla pod uticaj neke spoljne sile. Inercija i podrazumeva da se predmeti stalno kreću – osim ako su pod dejstvom neke druge sile. Zbog inercije vezujemo pojas. U slučaju sudara, ljudi u kolima bi se i dalje kretali napred istom brzinom da nisu vezani pojasem.
Knjige serijala “Tačno ili netačno” (“Istina o ljudskom telu”, “Istina o životinjama“ i “Istina o nauci“) pokazuju kako razlikovati tačno od netačnog, otkrivajući pozadinu popularnih mitova i donoseći zapanjujuće činjenice, često čudne, smešne i krajnje neverovatne. Baš kakav je i život…
- Slavoljub Marković
