Ovaj period godine kada se zima završava a tek počinju prvi sunčani prolećni dani, karakteriše česta pojava prolećnog umora koji, po procenama stručnjaka, pogadja svakog drugog čoveka.
Osećaj koji se karakteriše kao malaksalost, slabost i hronični umor, posledica je smanjenog kretanja zimi, načina ishrane u kome se unosi više ugljenih hidrata i masti, i malo sunčanih dana.
Najviše pogadja hronične bolesnike, ali se na prolećni umor žali i dosta mladih ljudi koji su slabo fizički aktivni ili su pod stresom, naglašava dr Svetlana Simić iz Doma zdravlja Kruševac.
Pored fizičke aktivnosti, savetuje se promena režima ishrane koji podrazumeva manje masne i teške hrane i povećan unos svežeg voća i povrća.
