Danas Kruševac ubrzano menja fizionomiju, pa se i u ovom trenutku radi na brojnim gradilištima širom grada. Kroz projekat MOJ GRAD – MOJA INSPIRACIJA, na sajtu regionalne Radio Televizije Kruševac kao osvedočenom hroničaru promena kroz koje ovaj grad i dalje prolazi, daćemo priliku nekim od zaslužnih Kruševljana da ispričaju čime ih je to ovaj grad zadužio i inspirisao, a šta su sve oni uradili da bio mesto boljeg i lepšeg života, sredina privrednog razvoja, sve manje nezaposlenosti, visokih kulturnih dometa i rezultata sportista, dobrih đaka i mladih i preduzimljivih stručnjaka u svim oblastima, ali i sve lepših i čistijih ulica i saobraćajnih zaobilaznica, trgova, parkova, sportskih terena, kao i koje su njihove vizije daljeg razvoja ove sredine.
Naš sagovornik u nastavku serijala je Zorana Drašković Kovačević, kustos pedagog.
Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Grada Kruševca. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
- Čime Vas je Kruševac inspirisao i „zadužio“?
– Gotovo čitav život, uz kraća odsustvovanja zbog škole ili posla, provodim u Kruševcu. Ne bih rekla da me je zadužio, više je to, nadam se, obostrana ljubav.
Posao, koji takođe mnogo volim, me je uvek usmeravao ka lepim stranama grada i sugrađana.
Kruševac ima izuzetno kulturno istorijsko nasleđe i vrlo zanimljive stanovnike. Tu negde nalazim inspiraciju i prostor da se radujem životu u njemu.
- Šta smatrate posebno bitnim što ste učinili da ovaj grad bude mesto boljeg i lepšeg života?
– Moj doprinos, ukoliko je uopšte bitan, svakako je vidljiv. Kuća Simića je prostor blizak mnogim Kruševljanima i turistima. Mesto gde negujemo i demonstriramo istoriju svakodnevnog života koja nije tako često zastupljena u muzejima, kao i bliske kontakte sa lokalnom zajednicom kroz zajedničke izložbe i radionice.
Ako mi ovaj upitnik dozvoljava laganu digresiju podsetiću se i zanimljivih projekata Turističke organizacije u vreme kad sam u njoj radila. Između ostalog izuzetne publikacije o kulturno istorijskim i prirodnim znamenitostima Kruševca i okoline, nastale u saradnji sa Narodnim muzejom. Za koju zapravo nisam sigurna da je još uvek u opticaju. A valjala bi.
- Šta Kruševcu još nedostaje i smatrate da bi trebalo u relativnom bliskoj budućnosti uraditi?
– Od značajnih nedostataka pomenula bih univerzitet, jer naš grad ubrzano stari s obzirom da mladi listom odlaze, kao i ozbiljna privreda koja bi ih ovde zadržala. Trenutno smo jeftin servis stranih kompanija koje su došle u Kruševac uglavnom zbog nedovoljno plaćene radne snage.
Infrastruktura je prilično problematična. Bolja atmosferska kanalizacija, popravka i asfaltiranje ulica, to su manjkavosti koje mi prvo padaju na pamet kao nekome se kreće po gradu i kao pešak i kao vozač.
I nešto iz moje poslovne perspektive, svakako je potrebno zadržati Kuću Simića u status objekta Narodnog muzeja, a naslednike vlasnika obeštetiti. Bila bi velika šteta da se spomenik kulture od velikog značaja pretvori u još jednu kladionicu ili kafanu.
- Kakva je Vaša vizija razvoja ove sredine, odnosno budućnosti Kruševca?
– Uglavnom da se reše manjkavosti koje sam već navela u pogledu razvijanja grada u skladu sa potrebama mladih ljudi. Više dobro plaćenih poslova, čistiji i uređeniji grad, više ulaganja u institucije i projekte u kulturi, strategijsko ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju u okolnim selima, i najvažnije da budemo bolji ljudi, prijatelji, komšije, kolege, nego što smo sada.
