Pravoslavna crkva i vernici proslavljaju najveći hrišćanski praznik,Vaskrs. Tog dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Vaskrs spada u pokretne praznike i najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, po novom kalendaru. U celom hrišćanskom svetu, pa i kod nas za ovaj praznik vezan je običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života.
Veruje se da je Isus svojim vaskrsenjem ljudima otvorio put u večni život. Pošto je u petak raspet na Golgoti, a subotu preležao u grobu, Isus je u nedelju vaskrsao, nakon što je na njegov grob sleteo anđeo i odvalio nadgrobnu ploču.
Vaskrs se smatra najsvečanijim praznikom u godini – praznikom nad praznicima. Na taj dan skidaju se dveri u crkvi na oltaru čime se želi pokazati da je Isus svojim vaskrsenjem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
U narodu je običaj da se za Vaskrs farbaju jaja. Prema predanju, taj običaj potiče iz vremena kada je Marija Magdalena izašla pred rimskog cara Tiberija, poklonila mu crveno ofarbano kokošije jaje i počela govoriti o Isusovom vaskrsenju. Uskršnjim jajetom, takođe se želi simbolizovati očiglednost vaskrsenja i nastajanje života iz mrtvila.Običaj je da se prijateljima i ukućanima dele farbana jaja, kojima se oni tucaju, a onaj ko razbije drugome jaje ima pravo da ga uzme. Prvo vaskršnje jaje čuva se godinu dana i naziva se čuvarkuća.
Cela sedmica posle Vaskrsa naziva se Svetla nedelja. Umesto uobičajenog pozdrava, ljudi se na Vaskrs i cele Svetle nedelje pozdravljaju rečima: “Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!”
